Mišljenja

Izbori za historiju u Makedoniji

Makedonsko drušvo je polarizirano po mnogim pitanjima, a zemlju tresu korupcijske afere
Makedonsko drušvo je polarizirano po mnogim pitanjima, a zemlju tresu korupcijske afere

Piše: Risto Popovski

Parlamentarni izbori u Makedoniji koji, okvirno, treba da se održe početkom decembra, mogu, s pravom, da se nazovu događajem za istoriju. Dva puta su odlagani, ponovo su vanredni, a jedva da ima optimizma da bi izbori mogli makar da zaustave krizu koja predugo traje.

Potpisan je novi dogovor, ali uslovi zbog kojih su izbori ranije odlagani, nisu bitno promenjeni. Decembarski izbori bi mogli i po treći put da budu odloženi, što je „uspeh“ za istoriju. Najnovijim dogovorom radi dogovora, predviđeno je da partije 31. avgusta preispitaju da li je dogovor sproveden i da izbore ponovo odlože ako ocena bude negativna.

Glasanje u decembru može se nazvati istorijskim, budući da se izborna istorija ponavlja. Gotovo je izvesno da će glavnu reč na izborima ponovo imati četiri „velike“ partije, koje nose odgovornost za duboku i dugotrajnu krizu u Makedoniji. Najviše ambicija imaju VMRO DPMNE i DUI, partije iz koalicije koja je osam godina na vlasti, koje su i glavni krivci za krizu, ali krivicu prebacuju isključivo na opozicioni SDSM i delom na DPA, koji sa velikim ambicijama očekuju izbore.

Građani, narod na koji se, kao na amorfne poslušnike pozivaju partije, sa vidljivom dozom nepoverenja gleda na mogućnost da i dalje na vlasti budu političari/politikanti koji su nesposobnošću i samovoljom i njih i državu doveli u krizu. Dodatni razlog za uzdržanost javnosti je brzina kojom je dogovor postignut, a da ništa bitnije nije promenjeno u uslovima zbog kojih su izbori prethodno odlagani.

Pritisak

Dogovor o uslovnom održavanju parlamentarnih izbora 11. decemba lideri četiri „najveće“ političke partije potpisali su pod izuzetno snažnim pritiskom SAD, sredinom jula. Evropska unija (EU) digla je ruke od posredovanja posle neuspeha sa Dogovorima iz Pržina, uvodi i sankcije protiv Makedonije, a misija specijalnog izaslanika Nemačke Johanesa Hajndla, od koje se mnogo očekivalo, ostala je bleda i u drugom planu.

Poseta zamenice državnog sekretara Viktorije Nuland Skoplju donela je dogovor o uslovima za održavanje izbora. Energična američka političarka našla je način da političke „lidere“, kao neposlušne đake, ponovo dovede u pregovačke klupe. Ostalo je tajna kako je Nuland uspela u misiji, kojim je argumentima „ubedila“ pregovarače iz „velike četvorke“ koji ionako funkcionišu samo pod pritiskom.

Viktorija Nuland otputovala je iz Skoplja sa umerenim optimizmom, najavljujući novi dogovor četiri političke partije kojim bi bili postavljeni osnovi za izlazak Makedonije iz krize. Njeni „neposlušni đačići“ nevoljno su u izjavama podelili optimizam američke posrednice, a dogovor su potpisali nekoliko dana kasnije, posle već uobičajenog natezanja i praznog nadmudrivanja.

Partije iz vlasti i opozicije, ovaj put su brzo otišle korak dalje i sve što su dogovorili pretočili u zakone po hitnom postupku. Spoljni pritisak kojem su izloženi, očigledno je izuzetno snažan. Predstavnici četiri partije formalno podržavaju dogovor, ali i ne propuštaju priliku da kritikuju strano mešanje, posredno i dogovor potpisan pod pritiskom.

Polovični dogovor

Sadržaj dogovora, koju i potpisnici iz „velike četvorke“ očiledno podržavaju i samo formalno i pod pritiskom, izazvala je kritike i otvoreno nepoverenje javnosti. Ukazuje se da uopšte nisu, ili su samo polovično rešeni problemi zbog kojih su izbori već odlagani i da nisu prevaziđene nesuglasice zbog kojih su pregovori prekidani i zavlačeni unedogled.

Neažurirani birački spisak bio je i ostao jedan od glavnih problema. Najnovijim dogovorom predviđeno je da se proveri verodostojnost oko 30 hiljada birača, a kada su njihova imena objavljena, nastao je skandal. Pokazalo se da ja Državna izborna komisija (DIK), koja se mesecima bavi ažuriranjem biračkog spiska, učinila malo, gotovo ništa. Neažurirani birački spisak bio je i ostaje izvor manipulacija i povod za nepoverenje u izborne rezultate.

Neizvestan status Specijalnog tužilaštva, koje vodi istrage o kriminalu i korupciji u redovima vladajuće partije Nikole Gruevskog, koji je i među osumnjičenima, je druga velika i temeljna primedba javnosti na najnoviji dogovor. Istrage Specijalnog tužilaštva mogu direktno da utiču na to da li će neko od osumnjičenih uopšte moći da učestvuje na izborima. Ustavni sud, koji je osvedočeno pod kontrolom vladajuće partije, može u svakom trenutku da ukine Specijalno tužilaštvo, barem privemeno.

Sfera medija koji su, isto tako, najvećim delom pod kontrolom partije Gruevskog, bila je i ostala sporna tačka. Polovično rešenje da posebna ad hoc grupa 100 dana pred izbore prati i sankcioniše izveštavanje medija, praktično ništa ne rešava. Predviđeno je da se, uz saglasnost partija, pred izbore postavi novi glavni urednik Makedonske radio televizije, kako bi se obezbedilo balansirano izveštavanje javnog servisa?!

Rešenje je nakaradno, ishitreno i potvrda direktnog mešanja političkih partija u sferu medija. Jasno je da neće i ne može da promeni nešto u sferi slobode medija koje praktično i nema. Partijsko postavljanje „nezavisnog“ glavnog urednika je isprazna formalnost. Gledanost javnog servisa ja marginalna, a najuticajnije privatne TV stanice odavno ne skrivaju da su bliske vladajućoj partiji, njeni promotori i glasnogovornici.

Otvorena pitanja

Ostala su otvorena i druga sporna pitanja koja mogu direktno da utiču na regularnost izbora. Jedno od najbitnijih je uticaj političkih partija, pre svega vladajuće koalicije, na zaposlene u državnoj administraciji i javnim preduzećima. Uobičajeno je da ova kategorija zaposlenih mora, ne samo da dokazuje za koga je glasala, već se često i obavezuje da obezbedi dodatan broj glasova, „ubeđujući“ širu porodicu i susede za koga da glasaju.

Direktno na regularnost izbora može da utiče do sada najveće zaduživanje Makedonije, evrobveznicom od 450 miliona eura. Jasno je da će vladajuća partija Gruevskog deo ovog novca iskoristiti za korumpiranje građana, kao što je to učinila i pred izbore 2011. godine, kada je državu zadužila za 200 miliona eura. Druga velika tema je kako je moguće da državu sa gotovo pola milijarde eura zaduže ministri, a da se o tome ne odlučuje u parlamentu, ili na referendumu, jer građani će vraćati dugove.

Najveći i suštinski nedostatak novog dogovora je što u traženju puteva za izlazak iz krize nisu bile uključene manje političke partije i pokreti, nevladine organizacije, pretstavnici „Šarene revolucije“ koji su mesecima organizovali proteste. Time je iz dogovora isključen značajan društveno politički segment, a rešavanje krize ostavljeno je onima koji su je izazvali, i to na osnovu dogovora u koji i sami ne veruju do kraja.

Najnoviji dogovor, potpisan pod pritiskom i na brzinu, neprecizan je i manjkav, ali je, čini se, povoljniji za vladajuću koaliciji VMRO DPMNE i DUI. Posebno za partiju Gruevskog koja, kako su pokazali snimci prisluškivanja, ima razrađene šeme za manipulacije i krađe na izborima. Specijalno tužilaštvo vodi postupak protiv visokih funkcionera partije.

Činjenica da su opozicioni socijaldemokrati potpisali najnoviji dogovor, iako nisu rešena neka bitna pitanja na kojima su ranije insistirali i koja mogu da utiču na regularnost izbora, izazvala je čuđenje, pa i nezadovoljstvo kod dela javnosti. I da su bili pod pritiskom posrednika, potpisivanjem dogovora socijaldemokrati su bitno smanjili šanse da artikulišu opoziciju i oko sebe okupe manje partije i pokrete, protivnike režima.

Imperativ udruživanja

Građanima Makedonije gotovo očajnički treba izlaz iz krize u kojoj već isuviše dugo žive i koja postaje sve teža. Dozlogrdilo im je da gledaju i slušaju kako se političari i njihove partije bave sami sobom, da državu uređuju prema svojim dnevno-partijskim i ličnim interesima.

Postaje sve očiglednije da takozvana velika četvorka nema ni volje, ni kapaciteta da državu izvuče iz krize, budući da su više okrenuti sebi, nego državi i građanima. Makedoniji su potrebne promene da bi se konačno okrenula evroatlantskim integracijama, od kojih je već dele svetlosne godine, te da otvori put za demokratizaciju i poštovanje osnovnih prava i sloboda građana.

Upravo zbog toga učestali su apeli i upozorenja da je imperativ da se udruže i organizuju manje partije i pokreti, građanske i nevladine organizacije, svi koji su za promenu vlasti koja je državu dovela u krizu. Inicijatori udruživanja stalno podsećaju da je opozicija na izborima 2011. godine osvojila više glasova od partije Gruevskog, ali je on ostao na vlasti, jer su partije i lideri bile razjedinjeni. Svako je hteo sam da osvoji vlast.

Apeli za udruživanje protivnika vlasti, za sada su bez većeg odziva. Do izbora, ako se uopšte održe u decembru, ima, ali i nema vremena. Nije jasno da li ima i konkretnih aktivnosti za masovno udruživanje manjih partija i pokreta. Jasno je samo da će to svakako biti izbori za istoriju.

Biće istorijski ukoliko dođe do udruživanja partija, pokreta i građana. Ukoliko do toga ne dođe, opet će biti istorija, a sudbina građana će i dalje biti u rukama partija koje su i njih i državu dovele u krizu. U tom slučaju partija Gruevskog ući će u drugu deceniju vladavine u i nad Makedonijom.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera



Povezane

Makedonija obilježava Dan republike. Sto i trinaest godina od Ilindenskog ustanka kada je stvorena Kruševska republika, koja je nakon deset dana bila ugušena od osmanskih vlasti i sedamdeset i dvije godine od prvog zasjedanja ASNOM-a u manastiru Prohoru Pčinjskom, kad su postavljeni temelji savremene države Makedonije. Državne delegacije i građani obilježavaju ga u Skoplju, Kruševu […]

Makedonsko Sobranje izglasalo je amandmane na zakone, koje su prije dva dana dogovorile radne grupe četiri političke partije iz vlasti i opozicije, potpisnice sporazuma iz Pržina. Riječ je o zakonima o unutrašnjim poslovima, medijima, izbornom zakonu i zakonu o vladi. Izmjenama se omogućava provođenje reformi nužnih za održavanje fer i demokratskih izbora najavljenih za kraj […]

Više iz rubrike Piše
POPULARNO