Air Serbia leti, direktor aerodroma pada

Osim Air Serbie, sa beogradskog aerodroma leti još desetak aviokompanija (Al Jazeera)
Osim Air Serbie, sa beogradskog aerodroma leti još desetak aviokompanija (Al Jazeera)

Piše: Ratko Femić

Generalni direktor beogradskog aerodroma “Nikola Tesla” Velimir Radosavljević uhapšen je, pa pušten da se brani sa slobode, zbog sumnje da je zloupotrebom položaja oštetio ovo preduzeće za približno 1,8 miliona evra. Iz policijskog objašnjenja nazire se da je Radosavljevića pritislo to što je odobrio popust od 20 odsto na aerodromsku taksu mađarskom niskotarifnom avioprevozniku Wizz Air, nakon pregovora koje je samostalno i, navodno, mimo procedure vodio s tom kompanijom. Ako je u pitanju primanje mita, onda bi hapšenje bilo razumljivo, ali ništa od toga ne piše u objašnjenju policije.

Logika policije je sledeća – Radosavljević je omogućio sticanje imovinske koristi Wizz Airu u iznosu od 207,4 miliona dinara, a to znači da je za toliko oštećen Aerodrom “Nikola Tesla”. Kako sada stvari stoje, privilegovan može da bude samo Etihad, odnosno Air Serbia, jer ostali ne zadovoljavaju nedavno propisane kriterijume Vlade Srbije. Dakle, za Radosavljevića je koban bio popust zbog koga je Wizz Air, umesto 12 evra, plaćao 9,6 evra po putniku. Ali, zato dobar deo usluga aerodroma ova kompanija nije ni koristila. Wizz Air ne koristi aviomostove, a u avion putnici ulaze sa piste i iz njega izlaze direktno na pistu. Valjda bi to i trebalo manje da ih košta.

Kako sada stvari stoje, privilegovan može da bude samo Etihad, odnosno Air Serbia, jer ostali ne zadovoljavaju nedavno propisane kriterijume Vlade Srbije.

Zahvaljujući tom popustu, broj putnika Wizz Aira na beogradskom aerodromu je, prema podacima kompanije, porastao za 800 procenata u periodu od 2010. do 2013. godine, dok je ukupan aviosaobraćaj u tom periodu porastao za 31 procenat. Da li je povećanje prometa usled popusta gubitak ili dobitak? Niskotarifne kompanije u svetu ne sleću na velike aerodrome u glavnim gradovima zbog skupih aerodromskih taksi. Veliki aerodromi, s druge strane, nemaju potrebu da privlače niskotarifne kompanije, jer su im kapaciteti popunjeni. Ali teško da beogradski aerodrom spada u kategoriju takvih aerodroma i valjda bi trebalo da na neki način privuče aviokompanije.

Vlasti to dobro znaju

Beneficije koje je Wizz Air imao bile su na snazi do 31. marta 2014. godine, a kada su prestale avioprevoznik je smanjio broj linija. Prosto – ne isplati im se, a da nije bilo podsticaja verovatno ne bi ni došli u Srbiju. Dobro to znaju vlasti, jer već mnoge strane investitore preterano stimulišu da dođu i počnu posao u Srbiji. Mnogi ovdašnji privrednici mogu samo da sanjaju takvu podršku. Dok se diže prašina oko popusta mađarskoj aviokompaniji, u kuloarima se priča da je Vlada Srbije obećala finskoj kompaniji Sisu za ulaganje u Fabriku automobila Priboj podsticaj koji je deset puta veći od njihovog profita.

Vlada daje subvencije koje se mere hiljadama evra po radnom mestu, jer da ih nisu odobrili neke firme ne bi ni došle u Srbiju. Kragujevački Fijat je, naprimer, dobio subvenciju od 10.000 evra po jednom zaposlenom. Ali otkud sada problem zbog 20 odsto popusta na aerodromsku taksu? Teško je to ovako laički dokučiti, sem ako nije u pitanju zaštita interesa nacionalnog avioprevoznika Air Serbia i rašćišćavanje terena da samo ta kompanija može da bude privilegovana. Vlada Srbije je krajem prošle godine odlučila da izda “smernice” aerodromu o tome da povlastice može da ima kompanija koja je prevezla više od pola miliona putnika godišnje. Takav uslov ispunjava samo Air Srbija.

Beneficije koje je Wizz Air imao bile su na snazi do 31. marta 2014. godine, a kada su prestale avioprevoznik je smanjio broj linija. Prosto – ne isplati im se, a da nije bilo podsticaja, verovatno ne bi ni došli u Srbiju.

Osim Air Serbie, sa beogradskog aerodroma leti još desetak aviokompanija, među kojima Austrian, Alitalia, Lufthansa, Turkish Airlines, Swiss, Aeroflot, Montenegro Airlines, TAP, Norwegian, Fly Dubai, Wizz Air, Easy Jet…  tako da ne možemo da govorimo o monopolu. Aerodrom “Nikola Tesla” godinama potresaju afere. Prvo je, zbog sumnji da je zloupotrebila službeni položaj, bio pokrenut postupak protiv nekadašnje ministarke saobraćaja Marije Rašete Vukosavljević, koju je Viši sud u Beogradu julu 2012. godine, posle dugogodišnjeg procesa, oslobodio svih optužbi. Godinama je ovaj aerodrom bio partijski feud G17 plus, odnosno Ujedinjenih regiona Srbije Mlađana Dinkića.

Nema gubitaka, ima putnika

Pre Radosavljevića, na tom mestu je bio Dinkićev kadar Bojan Krišto, koji je podneo ostavku zbog afere milionskih bonusa koje je isplaćivao sebi i saradnicima. Posle pritiska javnosti, milionski bonusi su vraćeni, a beogradska vazdušna luka 2008. godine dolazi pod upravu Radosavljevića, takođe člana URS-a, partije koja je ostala ispod cenzusa na poslednjim parlamentarnim izborima. Radosavljevićev mandat dosad je proticao glatko i bez većih problema. Čak je povećan promet na aerodromu, iz godine u godinu obarani su rekordi po rastu broja putnika.

Niskotarifne aviokompanije su počele da lete iz Beograda za vreme Radosavljevićevog upravljanja aerodromom. U to vreme je aerodrom iz sopstvenih prihoda, bez kredita, uložio u svoje kapacitete blizu 50 miliona evra i nije pravio gubitke. Radosavljević nije imao visoku funkciju u stranci i nije pominjan u bilo kakvim političkim relacijama. U biografiji mu piše da je diplomirao i doktorirao na Mašinskom fakultetu, u Francuskoj je radio na projektu “Airbus 340” i da je član Britanskog kraljevskog aeronautičkog društva.

Niskotarifne aviokompanije su počele da lete iz Beograda za vreme Radosavljevićevog upravljanja aerodromom. U to vreme je aerodrom iz sopstvenih prihoda, bez kredita, uložio u svoje kapacitete blizu 50 miliona evra i nije pravio gubitke.

Činjenica je da netransparentni podsticaji postoje, ali upravo je to slučaj nacionalnog prevoznika Air Serbie. Opravdavajući se zahtevom Etihada, Vlada taji iznos državne pomoći koja je dodeljena Air Serbiji za 2013. godinu. Ne treba zaboraviti i to da je otpisan dug ove kompanije prema aerodromu od 13 miliona dolara. Da li je aerodrom oštećen za taj novac? Da li treba i za to neko da bude uhapšen? U javnoj verziji ugovora sa Etihadom vidi se da Vlada Srbije omogućava kompaniji Air Serbia neplaćanje taksi. Ne stvaraju li se tako štetni netržišni uslovi poslovanja i jesu li to reforme koje se provode?

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera



Povezane

Pripadnici MUP-a Srbije uhapsili su Velimira Radosavljevića, direktora beogradskog aerodroma Nikola Tesla. Osumnjičen je da je oštetio to preduzeće za blizu 1,8 miliona eura, potpisivanjem štetnog ugovora sa kompanijom Wizz Air. Zbog finansijskog oštećenja Privrednog društva Aerodrom, Radosavljeviću je određeno policijsko zadržavanje od 48 sati.   Iz Beograda se javio Dušan Hadži Nikolić. 

Više iz rubrike Piše
POPULARNO