Povratak sjenke prošlosti

Šešelj danas predstavlja samo sjenku svoje nekadašnje političke snage i značaja (Reuters)
Šešelj danas predstavlja samo sjenku svoje nekadašnje političke snage i značaja (Reuters)

Piše: Marko Matić

Već duže vreme najavljivani povratak u Srbiju Vojislava Šešelja, lidera ultranacionalističke Srpske radikalne stranke, suočiće aktuelnu domaću političku scenu i započete procese sa novim izazovima.

Iako je za sada teško proceniti koliko će, prilično zaboravljeni, lider srbijanskih radikala uspeti u svojoj nameri da iznova mobiliše i okupi svoje rasute pristalice, kako bi u život vratio svoju marginalizovanu partiju, već sada je sigurno da će naredni period obeležiti, Šešelju svojstveni skandali, po kojima je, tokom svoje bizarne političke karijere, ponajviše i ostao upamćen.

Odlukom Sudskog veća da odobri puštanje Vojislava Šešelja iz Haškog tribunala, Srbija će se iznova suočiti sa sopstvenim avetima iz prošlosti. Povratak političara koji predstavlja svojevrsni simbol i paradigmu svega onoga što se događalo mračnih devedesetih, predstavljaće svojevrsno oživljavanje tog već pomalo zaboravljenog diskursa.

Čak i ako za svoje naume ne bude imao značajniju masu pristalica i sledbenika, sigurno je da će Šešelju poći za rukom da okupi bar one preostale verne sledbenike njegove radikalne stranke, ali i da iznova mobiliše onaj deo nekadašnjih pristalica koje su se, u odsustvu lidera i odbojnosti prema onima koji su stranku vodili u tom periodu, povukle u političku apstinenciju.

Potencijalni rezervoar podrške za lidera srbijanskih ultranacionalista predstavlja i onaj, antihaški nastrojen, deo javnosti koji, iako konačna presuda još uvek nije izrečena, Šešelja već uveliko slavi kao pobednika u maratonskom jedanaestogodišnjem nadgornjavanju sa Haškim tribunalom.

Politički sudar

I mada je broj njegovih pristaša u međuvremenu desetkovan, a njegova radikalna partija već dva puta zaredom ostajala ispod izbornog praga za ulazak u parlament, nema sumnje da će čelnici te političke grupacije svog teško obolelog lidera, na sve moguće načine nastojati da iskoriste ne bi li se kako-tako povratili u politički život.

Predstojeći politički sudar nekadašnjih najbližih saradnika, a sada zakletih protivnika, umnogome bi mogao da opredeli budući razvoj zemlje i politiku njenog sadašnjeg državnog vrha.

Tom njihovom nastojanju svakako će doprineti i sam Šešelj, čija je čitava karijera bila obeležena brojnim skandalima i gotovo neviđenom beskrupuloznošću u borbi protiv političkih protivnika koji su za njega uvek imali status nepomirljivih neprijatelja.

Ono što simbolu sveopšte destrukcije devedesetih godina prošlog veka u ovom trenutku daje poseban značaj, uprkos realnoj marginalizaciji njegovih političkih ideja i stavova, jeste činjenica da su se u njegovoj senci formirali i stasavali trenutno najmoćniji političari u zemlji koji bi svoju šešeljevsku prošlost najradije da zaborave.

Predstojeći politički sudar nekadašnjih najbližih saradnika, a sada zakletih protivnika, umnogome bi mogao da opredeli budući razvoj zemlje i politiku njenog sadašnjeg državnog vrha.

Ključni faktor pri tome neće toliko biti sam Šešelj niti njegova relativna poltička snaga, koliko će to biti političke i, još i više, psihološke reakcije Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića na izazove koje im on bude upućivao.

Ukoliko Šešelj, svojim provokacijama, bude uspeo da kod vodećeg dvojca srbijanske političke scene stvori dojam da bi njihov neprikosnoveni rejting mogao krenuti nezadrživo silaznom putanjom, za očekivati je da Vučić i Nikolić svoju političku agendu značajno radikalizuju i okrenu se pojačanoj populističkoj retorici začinjenoj nacionalističkim stavovima, što bi moglo ozbiljno da, ako ne ugrozi sam evropski put Srbije, onda svakako uspori brzinu njegovog prelaska.

Ovaj scenario je utoliko opasniji ukoliko se zna da se Vučić kao predsednik Vlade, lider najveće vladajuće stranke i neprikosnoveno najpopularniji političar u zemlji, na terenu suočava sa rastućom nelojalnošću i antireformskim otporom koji dolazi iz redova državnog aparata (pre svega adminsitracije i bezbednosnih službi), ali i ozbiljnim destruktivnim delovanjem pojedinih moćnih interesnih grupa.

Potencijalno značajni rizici po samog Vučića dolaze i iz redova njegove Srpske napredne stranke, čije je brojno članstvo još uvek idološki bliže ciljevima Šešeljevih radikala negoli evropskim vrednostima za koje se deklarativno zalaže njihov lider.

S obzirom na neke incidente koji su obeležili prethodni period, čini se da se Vučić, još znatno pre nego što je postalo jasno da će se Šešelj pre roka vratiti u Srbiju, počeo suočavati sa sporadičnim pobunama radikalskih spavača unutar svoje partije. Zbog rastućeg nezadovoljstva i velikog broja frontova koje je aktuelni srbijanski premijer u međuvremenu otvorio, izvesno je da će povratak lidera radikala otvoriti prostor za novi talas pobuna do kojih će pre svega dolaziti unutar samog SNS-a.

Usled potrebe da se svom političkom tvorcu i nekadašnjem neprikosnovenom lideru zajednički suprotstave, za očekivati je da će doći i do ponovnog obnavljanja prilično pokidanih veza između Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića. To će ujedno značiti i ponovno oživljavanje uloge predsednika Srbije i njgovo reaktiviranje u unutrašnjepolitičkom životu Srbije, a zajedno s tim i jačanje uticaja struje njegovih prilično konzervativnih sledbenika.

Kredibilan test

Ukoliko, pak, Aleksandar Vučić proceni da mu Šešelj može naneti tek delimičnu političku štetu bez ozbiljnijih posledica po njegov trenutno neprikosnoveni političi autoritet, lako se može dogoditi da iz pojačanog sukoba sa radikalskim prvakom na Vučićevom političkom tasu snažnije pretegne proevropski impuls koji bi ga jasnije distancirao od neprijatne Šešeljeve senke koja se kao bauk prošlosti nadvija nad njim.

Ukolio bi došlo do praktične realizacije jednog takvog scenarija, izvesno je da bi Vučić, paralelno sa Šešeljem, morao odlučnije da raskrsti i sa ekstremnim nacionalistima koji su se infiltrirali u SNS i koji ne propuštaju priliku da istaknu svoje staro radikalsko lice, koje je neretko u direktnoj suprotnosti sa svime onim što je deklarisano kao politika Vlade koju predvodi njihov stranački lider.

U zavisnosti od obima i scenarija kojim će se razvijati Šešeljeve provokacije i reakcija koje budu usledile, zavisiće i njegov uticaj na dalji razvoj započetih procesa regionalnog pomirenja i jačanja saradnje. 

Od nemalog značaja za dalji razvoj političkog života u Srbiji jeste i to što, pored toga što predstavlja senku prošlosti u biografijama ključnih političkih faktora, Šešelj danas istovremeno predstavlja samo senku svoje nekadašnje političke snage i značaja.

Duže od jedne decenije izmešten iz realnih dešavanja u Srbiji, prilično već zaboravljen i odbačen od širokih glasačkih masa, bez značajnog uporišta u institucionalnim i vaninstitucionalnim centrima moći, on će eventualno moći da posluži kao sredstvo za delimično slabljenje Vučićevih pozicija, ali nikako kao politički subjekt sa kapacitetom da nešto bitnije promeni u postojećem odnosu snaga.

U zavisnosti od obima i scenarija kojim će se razvijati Šešeljeve provokacije i reakcija koje budu usledile, zavisiće i njegov uticaj na dalji razvoj započetih procesa regionalnog pomirenja i jačanja saradnje.

Ukoliko Vučić, i eventualno Nikolić, kao odgovor na Šešeljeve izazove budu pribegli starom radikalskom političkom zanatu, nema sumnje da će regionalna politika postati talac unutrašnjih prilika u Srbiji, a da će zvanični Beograd vrlo brzo u regionu probuditi negativna sećanja i biti prepoznat kao remetilački faktor.

Ukoliko, pak, populizam bude zamenjen pojačanom proevropskom retorikom, sa posebnim naglaskom na jačanju regionalnih odnosa, povratak Šešelja u Srbiju mogao bi da ima čak i određeni blagotovorni efekat.

Bez obzira na opcije koje Vučić i Nikolić budu prepoznali kao najoptimalnije odgovore na predstojeće izazove, nema sumnje da će se čvrstina njihovog proevropskog opredeljenja, baš kao i nepovratnost njihove političke transformacije, u narednom periodu definitivno naći na jednom kredibilnom testu.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera



Povezane

Više iz rubrike Piše
POPULARNO