Posle pet decenija, sve je bliži povratak ljudi na Mesec. Misija „Artemis 1“ koja je upravo završena pokazala je da bi se to moglo dogoditi već za nekoliko godina. Svemirski brod „Orion“ približio se Mesecu na 130 kilometara visine i na svom putu se udaljio od Zemlje više nego ijedna letelica koja je dizajnirana za ljudsku posadu. A tokom 25 dana koliko je misija trajala, mi Zemljani mogli smo da se divimo pogledu na našu planetu koja se tako upadljivo plavi na crnoj pozadini svemira.
We leave as we came, and God willing, we shall return with peace and hope for all mankind.
Kada je Gene Cernan u decembru 1972. zakoračio na merdevine lunarnog modula i na Mesečevom prašnjavom tlu ostavio poslednji ljudski otisak stopala, nije mu ni palo na pamet da će za 50 godina on i dalje biti poslednji čovek na Mesecu, kako ga često nazivaju.
Kao i mnogi koji su živeli u vreme svemirske trke i Apollo misije, i Cernan je verovao da brzo stižu sve češća putovanja na Mesec, ali i da će ljudi do kraja veka prošetati po površini Marsa. Međutim, pet decenija je prošlo, a čovečanstvo se tek sprema da ponovo ode do svog jedinog satelita, čija je prosečna udaljenost od nas 384.000 kilometara.
Dva su pitanja koja se najčešće postavljaju: zašto tek sada i koja je razlika između nekadašnje Apollo i nove Artemis misije?
Posle Apollo programa u kome su se ljudi šest puta spustili na Mesec, novi odlasci dugo nisu bili prioritet za SAD, a tu je i činjenica da je let sa ljudskom posadom preskup.
Ovoga puta, NASA u saradnji sa drugim svemirskim agencijama, na Mesec ide sa većim ambicijama i željom da se udare temelji za buduće kompleksnije misije i dalja putovanja, najpre do Marsa. Dok je u vreme Hladnog rata cilj bio da se spuste na najlakšu moguću lokaciju za sletanje – oko ekvatora, prošetaju po Mesecu, zabodu zastavu pre Rusa, prikupe uzorke i brzo se vrate nazad, Artemis misija ima ambicioznije naučne ciljeve.
Novi odlazak na Mesec pripremiće ljude za duži boravak u svemiru, a plan je i da se naprave prvi koraci u korišćenju resursa drugih nebeskih tela. Artemis misija tako stvara osnov za sve brži razvoj svemirske tehnologije s obzirom na to da u ovim misijama učestvuje i veliki broj privatnih kompanija.
Neka se spreme astronauti
Misija „Artemis 1“, koja je upravo završena, prvi je zajednički let nove američke rakete SLS („Space Launch System“) i kapsule „Orion“ koja je spojena sa servisnim modulom.
To je zapravo bila proba za buduća putovanja astronauta do Meseca. I raketa i kapsula prošle su test i pokazale da je NASA zajedno sa Evropskom svemirskom agencijom, ali i drugim agencijama i kompanijama, koje učestvuju u ovom velikom poduhvatu, sada spremna i za let sa posadom.
Da bi Artemis misija bila moguća, trebalo je napraviti moćnu raketu koja ima snagu nekadašnjeg Saturna V korišćenog u Apollo programu, ali i kapsulu koja će omogućiti putovanja ne samo do Meseca već i dalje.
I na raketu i na kapsulu čekalo se dugo. Ne treba zaboraviti da su od 2011. kada je Space Shuttle penzionisan, američki astronauti godinama morali da lete ruskim Sojuzom i to samo do orbite, odnosno Međunarodne svemirske stanice. Tek pre nekoliko godina iz ruskog Sojuza prešli su u kapsulu Dragon koju je napravio Space X, kompanija Elona Muska.
Novi američki svemirski brod – Orion, dizajniran je za let na Mesec, ali i dalje u dubine svemira. Orion je moderna, prostrana kapsula koju je proizvela vodeća svetska kompanija u vojnoj i svemirskoj industriji – Lockheed Martin.
Na raketi SLS, Orion je 16. novembra ove godine poleteo sa kosmodroma na Floridi. Ovaj svemirski brod uputio se ka Mesecu sa iste lansirne rampe odakle je nekada Saturn V nosio Apollo misiju.
Svi sistemi tokom leta su testirani, a posebna pažnja bila je usmerena na izdržljivost toplotnog štita prilikom povratka kapsule na Zemlju. Nakon što se pokazalo da može da izdrži i najkritičnije momente leta, Orion se 11. decembra elegantno spustio uz pomoć padobrana u vode Tihog okeana pored meksičkog ostrva Gvadalupe.
Tokom „Artemisa 1“ Orion je leteo oko Meseca i sa tog pionirskog putovanja nam iz Mesečeve blizine slao fascinantne fotografije naše planete. Mogli smo tako da uživamo u zajedničkim „portretima“ Zemlje i Meseca kakve do sada nismo imali priliku da vidimo.
Zašto su umesto astronauta oko Meseca leteli Snoopy i ovca Šon?
U ovoj probnoj misiji u svemirskom brodu nije bilo ljudi, ali sedišta nisu bila prazna. Umesto astronauta, Orionom je „komandovao“ Moonikin Campos, tehnička lutka koja je imitirala astronauta, a koja je ponela ime Arturo Camposa, čoveka koji je nekada imao ključnu ulogu u bezbednom vraćanju misije Apollo 13 nazad na Zemlju nakon velikih komplikacija na tom letu. Commander Moonikin Campos je nosio brojne senzore koji su pratili i detektovali sve spoljne uticaje na buduće astronaute tokom leta u Orionu.
Njegove saputnice bile su Helga i Zohar, dve polulutke, sastavljene od glave sa torzom. Helga je na put pošla bez ikakve zaštite od zračenja, dok je Zohar imala specijalnu jaknu koja štiti od radijacije. Naučnici su tako pratili koliki je nivo zaštite potreban astronautima i astronautkinjama na budućim putovanjima.
U kapsuli su im društvo pravili indikatori bestežinskog stanja – Snoopy i ovca Šon (Shaun the Sheep), plišane lutke koje su na neki način i maskote ove misije.
Prva žena na Mjesecu
Sada kada je jasno da je prva misija prošla veoma dobro, a letelica i raketa položile sve provere, već za dve ili tri godine, može se očekivati novi let i to sa ljudskom posadom. Plan je da se pre novog sletanja na Mesec izvede još jedna misija u kojoj će sada astronauti obleteti oko Meseca i vratiti se nazad na Zemlju.
Biće to „Artemis 2“ sa četvoročlanom posadom. Za desetak dana, koliko će misija trajati, astronauti će obilaziti Mesec i potvrditi spremnost za „Artemis 3“, kada će se ljudi, konačno, ponovo spustiti na naš satelit. Tokom druge misije biće testirano sve ono što nije bilo moguće na letu bez posade.
I tako dolazimo do ključnog momenta, misije „Artemis 3“ koja je posebna ne samo po tome što se ljudi posle pola veka vraćaju na Mesec, već i po tome što je to let koji će na naš satelit poslati prvu ženu odnosno prvu Zemljanku. Ko će biti ona još nije objavljeno, ali ono što se takođe zna je da će pored astronautkinje u posadi biti i astronaut ili astronautkinja tamne boje kože.
Osamnaest je odabranih članova Artemis tima i svi su na pripremama i treninzima za buduća svemirska putovanja. Među njih osamnaest, devet je žena. Jedna će dobiti priliku da uđe u istoriju kao prva Zemljanka na Mesecu.
Zanimljivo je i planirano mesto sletanja – mesečev južni pol. U tom regionu su krateri čije je dno u senci što je naučnicima posebno vredno jer se tu mogu naći značajne količine zamrznute vode, a to bi kasnije astronauti mogli da koriste.
U avgustu ove godine NASA je izabrala 13 mogućih lokacija za sletanje u tom području i u narednom periodu detaljno će razmatrati svaku.
Na Mesec će se iskrcati dva člana posade i to tako što će se iz letelice Orion prebaciti u lander HLS (Human Landing System) čija je proizvodnja poverena kompaniji Space X. HLS će biti lansiran odvojeno i čekaće astronaute u orbiti. Kada iz Oriona pređu u lander i spuste se na Mesec, astronaute bi trebalo da čeka ranije dopremljen rover kojim će moći da se provozaju po površini i koji će im pomoći prilikom prikupljanja uzoraka.
Plan je da se na Mesecu ostane šest i po dana i da za to vreme najmanje četiri puta izađu na površinu i prikupe materijal. Posebno ih zanimaju lokacije koje su u senci jer iz tog regiona naučnici očekuju drugačije uzorke u odnosu na one koje su nekada šetači sa Meseca doneli iz ekvatorijalne oblasti.
Do sada su, tokom šest Apollo misija, na Zemlju sa Meseca doneta 382 kilograma kamenja i prašine i naučnici i danas rade na njihovom ispitivanju. Nekoliko fragmenata mesečevog tla nalazi se u Beogradu u Muzeju Jugoslavije. Kamenčiće je u Jugoslaviju početkom ‘70-ih prošlog veka Josipu Brozu Titu na poklon poslao američki predsednik Richard Nixon. To su fragmenti koje su donele misije Apollo 11 i Apollo 17, a vrednost im se procenjuje na nekoliko miliona dolara.
Možemo li do Marsa ?
Buduće sletanje na Mesec biće prilično kompleksna i skupa misija, a ukupni troškovi Artemisa do 2025. dostići će 93 milijarde dolara. Biće to ključna i prelomna misija nakon koje počinju pripreme za trajnije prisustvo ljudi u svemiru – prvo na Mesecu, a onda i na Marsu.
Zato je plan u Mesečevoj orbiti izgraditi Gateway – manju orbitalnu stanicu koja će služiti za boravak astronauta tokom misija i istraživanja, dok će na Mesecu biti postavljen tzv. bazni kamp. Sve što se bude naučilo u Artemis letovima, olakšaće kasnije i put na Mars.
Ipak, još je mnogo lekcija ostalo da se savlada, ne samo tehničkih i tehnoloških, već i npr. medicinskih. Twins eksperiment u kome su učestvovala dvojica astronauta blizanaca, Mark i Scott Kelly pokazao je i da je potrebno još veću pažnju nego što se ranije mislilo posvetiti adaptiranju ljudskog organizma na boravak u svemiru.
No, malo po malo, let po let, kako se bude povećavao broj iza naziva Artemis, čovečanstvo će biti sve bliže i tako velikom izazovu kao što je let na Mars.
At the core of the cosmosWe are so much more than particles... We got the heavens, we got the EarthAnd in between we got big surf
Pesmom „Nepobedivi“ – frontmen Pearl Jema Eddie Veder pridružio se naporima čovečanstva u osvajanju svemira.
Pionirski let Artemisa bio je gotovo besprekoran, a to je veliki razlog za optimizam da stižu dani kada će se ljudi konačno i lično uputiti u istraživanje Sunčevog sistema.