Za dobre vibracije

Svaki novi snimak ujedno je bio i korak ka kompletiranju prvenca koji će bend završiti tokom 2015. i učiniti poznatijim i priznatijim (Ustupljeno Al Jazeeri)
Svaki novi snimak ujedno je bio i korak ka kompletiranju prvenca koji će bend završiti tokom 2015. i učiniti poznatijim i priznatijim (Ustupljeno Al Jazeeri)

Piše: Nebojša Krivokuća

Odavno imam teoriju da je muzika poput vode: bez obzira na prostorne, vremenske ili neke treće prepreke – muzika će uvek probiti put do ušiju, srca i stopala kojima je bila namenjena.

U proteklih nekoliko godina bilo je sjajnih pesama koje su stizale sa druge strane ograde, ponekad uz neprijatno dugo zakašnjenje.

Zato što je vreme za svođenje računa – šta ćemo iz 2014. godine poneti sa sobom i poneti u svetlu budućnost – ali i zato što želim da učinim sve što mogu da ovaj zvuk stigne do vas što pre.

Predstavljam vam Artan Lili, bend koji je ove godine objavio tek nekoliko snimaka, od one vrste koja na srca i stopala deluje kao kada vodu razlijete po spečenoj zemlji, na koju srpska muzička scena najviše liči već neko vreme.

Ljubav i vreme i trud

Dosadašnja putanja ovog benda istovremeno je priča o tome u kakvim uslovima nastaje nova alternativna muzička scena u Srbiji, ali i dokaz šta je sve ostvarivo ako u ono što radite uložite “sve, ljubav i vreme i trud”, kako kaže stih njihove najnovije pesme.

Baza Artan Lili je zgrada BIGZ-a, prostor koji sada najviše podseća na kažnjeničke kazamate i koji je bio sedište veoma uglednog i moćnog društvenog preduzeća.

Hodnici, prostorije i toaleti te polunapuštene i devastirane zgrade jesu neverovatni i jedinstveni, ali svakako ne i najprijatnije mesto za stvaranje muzike za koje znam.

Sa druge strane, raspoloživi medijski prostor je tokom proteklih godinu i po dana dodatno sužen ukidanjem najuticajnije domaće TV emisije koja je promovisala novu muzičku scenu a nešto pre toga gašenjem najčitanijeg on-line portala posvećenog pop-kulturi, a broj adekvatnih prostora u kojima mogu da nastupaju recimo da je nešto veći od broja članova benda.

Stvoriti iz takve startne pozicije ne malo jezgro fanova, pojaviti se na listama najboljih regionalnih godišnjih izdanja u medijima koji nisu iz Srbije i dogurati do (već iznenađujućih) 90.000+ pregleda snimaka na YouTube kanalu benda je fantastičan uspeh, koji postaje još važniji ukoliko u vidu imamo da muzika ovog benda nije od one vrste koju regija najčešće sluša, da se tako izrazim.

Snažno kuca jedno srce ispod kože

Prva pesma benda koju sam čuo početkom godine suočila me sa soničnim zidom na kojem je bilo ižvrljano “Uspeh nikad neće sam/Radim najbolje što znam.”

Zatim su se ponovo pojavili na listi najrelevatnije beogradske muzičke emisije, “Diskomer” Radija Studio B, pesmom “Srce” kojom su ozvučili jednu od ključnih dilema generacije: Razmišljam da se preselim u veliki grad/Par sati metroom do posla i nazad/Da se zanosim da nešto veliko spremam/Da zaradim za vreme kojeg posle nemam”.

Pre nekoliko nedelja pojavila se teška ali zarazna “Ispod kože” u čijem središtu je odzvanjalo: “Danas više nema, greška je sistema/dođi sutra možda bude nešto tvoje”.

Svaki novi snimak ujedno je bio i korak ka kompletiranju prvenca koji će bend završiti tokom 2015. i učiniti poznatijim i priznatijim (a nadam se – i bogatijim).

Svesni prostora i vremena u kojem delaju kao i činjenice da nemaju izdavača, Artan Lili svakim novim snimkom koji postavljaju na svoju stranicu održavaju pažnju i proširuju krug obožavalaca, stvarajući istovremeno i atmosferu stalnog iščekivanja, a to je već davno zaboravljena reč kada je slušanje muzike u pitanju: koja će pesma od onih koje sviraju na koncertima biti sledeća objavljena?

Nema stajanja

Za sada poslednja je “Ako stanemo tu” neodoljivo zarazna, himnična koračnica fenomenalnog rifa, pesma koja greje glavu i srce i čini te ponosnim što iz nekih čudnih prostora grada u kojem živiš i dalje izlaze dobre vibracije, iskrene, prkosne i jednostavne; pesma kakva nam je odavno nedostajala i zbog koje je vredelo čistiti uši ove godine i držati uši načuljene, idealna za opraštanje od godine koja bi bila mnogo besmislenija da nije bilo dobre muzike i pesama poput ove, lišene prenemaganja, a čija je mantra jednostavna i sasvim tačna: “Ionako sve što vredi lova ne može da sredi”.

I da bi trijumf bio potpun, ovaj snimak našao se kao novitet direktno na prvom mestu već pominjanog “Diskomera”, što je incident koji se u višedecenijskoj istoriji ove radio emisije do sada dogodio svega tri puta: kada je Bijelo Dugme 1977. objavilo “Ne gledaj me tako i ne ljubi me više”, drugi put šesnaest godina kasnije – kada je Ekatarina Velika objavila “Neko nas posmatra” i pre pet godina kada je fenomenalna grupa Kal objavila snimak “Luna” u saradnji sa Jelenom Marković.

Dan kasnije pojavio se i odličan spot za pesmu, premijerno emitovan i na regionalnoj MTV mreži. (Jedan komentar koji možete pronaći na mreži sjajno definiše odnos benda i publike: “Odlična…  zbog vas sam morao da gledam MTV”.)

I dok se ne pojavi naredna pesma i dok bend ne kompletira album, toplo preporučujem da što češće posećujete stranicu benda http://artanlili.bandcamp.com/releases ili, još bolje po njih i nas, ukoliko nam je stalo da ovaj bend ostane tu i ne postane još jedna od zvezda padalica regionalne scene, preuzmite uz malu nadoknadu za sada dostupne pesme i samim tim se pretplatite na one koje će tek biti objavljene, čime ćete sebi obezbediti paket dobre muzike i vibracija potrebnih za godinu koja je pred nama, u kojoj ne smemo stati, jer “uspeh nikad neće sam”.

Izvor: Al Jazeera



Više iz rubrike BLOG
POPULARNO