Piše: Idro Seferi
Počeli su kao dobra šala. A onda, eto ih svugde. Pojavili su se da prave parodiju od političkih kampanja, besmislenih govora, javnih laži, obećanja koja traju, nelogičnih ideja koje se svakodnevno čuju po medijima. Novinari uglavnom moraju biti pristojni i nemaju petlju da idu dalje. Pa to tako biva svaki put kad su izbori, a i kad nisu.
Eto ih na televiziji – mladi i neki stariji umetnici i oni koji pripadaju nekom građanskom kultu, hipsteri i onom što se na Kosovu zove “cooler”. To je skoro pa nacionalni identitet mladih ljudi Kosova.
Pojavili se u studiju u šortsevima i patikama, a gornji deo ozbiljan – košulje, kravate i sakoi. Skoro pa kao analitičari. (Na Balkanu postoje ljudi koji su po profesiji analitičari, drugde ih baš nema. Međutim, kao uvek na Balkanu, biti intelektualac znači biti stariji, imati priznanje od starijih.)
Jaka stranka iz Prištine (Partia e Fortë na albanskom jeziku) registrovala se kao partija i u utrci je za Skupštinu glavnog grada Kosova. Imaju i kandidata za gradonačelnika.
‘Legendarni predsednik’
Stranka nalik humoreskama iz nekih zemalja 3. novembra će biti na izbornom spisku, a nebitno je da li će išta dobiti.
Njihovi spotovi počinju pojavljivanjem albanskog orla. Skoro kao i svaki drugi nacionalni orao i ovaj ima dve glave. Ali orao ove stranke ima i mišiće – podignute, kao bodibilderi na takmičenju.
Njihov program je zanimljiv. Obećali su da će da legaliziju korupciju ili makar da je podignu na sto posto. Čisto da se zna.
Predsednik stranke Visar Arifaj je dizajner iz Prištine. A, naravno, zovu ga ‘legendarni predsednik’. Pošto je na Kosovu sve legendarno, nebesko i junačko.
Priča ozbiljno o svom programu, ismejava sve redom, ali se ne smeje da bi pokazao koliko vredi i zna. Sve je za njega moguće. Kaže da mu je program približan onom vladajuće stranke, Demokratske stranke Kosova Hashima Tachija, koji je sadašnji premijer Kosova.
Izbori su lokalni. Međutim, raspisali su se kako bi se zadovoljo i Briselski sporazum, pa se očekuje da prvi put učestvuju i Srbi sa severa Kosova. Lokalni izbori su za Albance još jedna repriza dosadnih govora, obećanja, trke za dobijanjem nekog džeparca i slično.
Zadnji izbori su pokazali anomaliju kako može da se glasa i po dvadeset puta. Po Drenici su ponovljeni izbori, a i u Dečanima.
Prvi izbori na Kosovu, pre negde više od deset godina, bili su moralno važni. Nakon dugog bojkota srpskih izbora građani su prvi put dobili priliku da glasaju slobodno i masovno su izašli na birališta, a onda je bilo isto.
Sada su kandidati skoro pa isti ljudi i imaju iste fore. Međutim, to nije i Jaka stranka. Njihova očekivanja su da će na izborima dobiti “120-130 odsto glasova”. Napraviće diplomatske odnose sa Severnim polom. A nacionalna linija za koju kao da treba da se oglašavaju svi na Kosovu – da li jesu ili nisu za veliku Albaniju – to je jasno za ovu stranku: ujedinjenje Prištine sa Kosovo Poljem (za one koje ne znaju, Kosovo Polje je gradić i sa Prištinom ga deli samo industrijska zona, možda pet kilometara).
Šanse za ulazak u Skupštinu grada
Najavili su, takođe, da gradski park Prištine, koja ima sve sem zelenila i park Grmija nisu dovoljno iskorišćeni, pa će Jaka stranka da se pobrine da oni postanu parkinzi. Na njihovoj listi za Prištinu žene su većina, a muškarci imaju zagarantovanih 30 odsto. Statut stranke omogućava svakom članu da automatski postane potpredsednik i stoga Jaka stranka ima blizu petnaest hiljada potpredsednika (skoro pa model Vlade Kosova, koja ima nekih šest potpredsednika).
Pa su tu onda slogani i izjave: “I skromnost ima svoja ograničenja/ Čin liberalizacije viznog režima sa Evropskom unijom nije najveća lepota tog akta, nego sam put do tog cilja/ Kosovo je mesto gde ima najviše zaposlenja za strance/ Moj cilj i cilj političara je vlast. Zato sam u stanju da kažem slatke reči da bi se približavao građanima/ Mogu da govorim satima, a da ništa ne kažem/ Umetnici su nebitni za društvo, ali pošto sam u predizbornoj kampanji moram da obećavam nešto i njima” itd.
Jaka stranka je nedavno inaugurisala glavni trg Prištine, koji je u izgradnji, pa se očekuje da makazama seku crvenu traku nekoliko dana pred izbore. Ova stranka ima jako dobre mogućnosti ulaska u gradsku Skupštinu, imajući u vidu mlade ljude koji ne uvažavaju stare stranke, prepune klišeiziranih političara i sumnjivih lica. Ova stranka je ostvarila svoj cilj i da ništa ne dobije, pošto je dala šarm predizbornoj kampanji na Kosovu. To su ljudi koji imaju jedan kafić i tu se okopljaju “kod prijatelja”.
Bilo je krajnje vreme da neko javno pokaže šta se na Kosovu dešava. Pošto su mediji uglavnom pod kontrolom – novinari zavise od urednika, a urednici su uređivani od nekog drugog, onda javni nastup nije mogao da bude drugačiji.
Na Kosovu vlada politički haos. Uglavnom su na vlasti jaki ljudi, ne samo u Vladi nego i po gradovima, koji su u najvećoj meri podeljeni po liniji provincijalnog sistema, porekla predsednika stranaka ili mafijaških veza. Sistem rada u grupi na Kosovu je lak: nađeš glavnog iz grupe i završen posao.
Gradovi funkcionišu po idejama natrpavanja asfalta. Prave se ulice i neki glavni trgovi, da građani imaju šta da vide. Kandidati su skoro uvek isti. Sada ima više ideja, ali su prilično komične – kao one koje proklamira Jaka stranka. Samo što oni misle ozbiljno. Onda po konvencijama budu glamur i beskrajni govori.
Satira, ali i nada
Stranke su, kao da je proslava Nove godine, prvi dan kampanje iskoristile da zakažu konferencije tačno u ponoć. Jaka stranka je slično uradila, samo što je proslava bila u alternativnom kafiću u prištinskoj Željezničkoj stanici i sa DJ-evima.
Kosovo ima skoro dva miliona stanovnika. Gradovi imaju jako malo da pokažu, a i to što je bilo je nestalo od zuba vremena i zbog jakih ljudi koji su “menjali staro za novo”. Priština, kao glavni grad, uvek je pod izgradnjom. Sa visine izgleda kao konglomerat neorganizovanih zgrada, uličica, rupa, prljavštine. Neke stranke su obećale izgradnju zoološkog vrta, proširenje grada i slično. Međutim, glavni grad Kosova može da se pobratimi sa nekim glavnim gradom Afrike, pošto nema dovoljno pijuće vode. Uveče nestane i nema je do jutra.
Kao što bi rekli iz Jake stranke, “dobijanje izbora je naš lični interes, onda interes porodice i, ako ostane nešto, biće i za građane”.
Nekada davno ovaj grad je imao neku građansku struju ljudi, malu tradiciju, malo starih objekata i nešto kulture. Za ispijanje kafe i nekog noćnog života nije toliko loše. Ali od kulturnog nasleđa ostale su samo visoke štikle i jeftine kravate mase koja ne zna šta je sadržaj.
Na Kosovu napokon ima satire, pa ima i nade.
Izvor: Al Jazeera