Radonjić: Studenti su organiziranoj kriminalnoj grupi najveća prijetnja na izborima

Studentski pokret u Srbiji izrastao je u jednu od najsnažnijih društvenih i političkih pojava posljednjih godina, okupljajući na protestima veliki broj građana i otvarajući pitanje može li prerasti u političku opciju koja bi predstavljala alternativu vlasti Aleksandra Vučića.

O kapacitetu studenata da mobiliziraju društvo, pridobiju dio birača SNS-a, provedu reforme i odnosu prema opoziciji, za Al Jazeeru govori Ognjen Radonjić, profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Radonjić smatra da se Srbija nalazi pred izborom koji nadilazi uobičajenu izbornu utakmicu te da studentski pokret već ima širu društvenu podršku potrebnu za institucionalne promjene.

• Studenti su pokazali da imaju sposobnost okupiti veliki broj ljudi na protestima. Koliko je taj pokret u ovom trenutku zaista blizu da osvoji vlast u Srbiji?

– Studentski pokret je pokazao da Srbija ima društvenu snagu koju režim godinama pokušava da slomi, mobilizaciju, solidarnost i hrabrost ljudi koji više ne pristaju da žive pod poniženjem, strahom i laži. Zato sam uveren da je pobeda nad organizovanom kriminalnom grupom koja je zarobila državu pitanje vremena, a ne pitanje mogućnosti, dok je pravo pitanje hoće li do razrešenja ove krize doći mirno i demokratski ili će ta grupa, braneći opljačkane resurse, privilegije i nekažnjivost, pokušati da Srbiju gurne u još ružniji scenario.

• Sa 1,78 miliona glasova, koliko je SNS osvojio 2023. godine, ispada da gotovo svaki drugi glasač u Srbiji podržava predsjednika Vučića. Mogu li studenti računati na dio SNS-ovih glasača?

– Tvrdnja o gotovo svakom drugom glasaču kao pristalici režima prikriva okolnosti u kojima su izbori održavani, od medijskog monopola i zloupotrebe javnih resursa do pritisaka, ucena, pretnji i delom fabrikovanog biračkog spiska, uključujući fiktivne birače i prijavljivanje ljudi na adresama na kojima stvarno ne žive. Hoću da kažem da se apsolutno može računati na deo njihovih dosadašnjih birača jer je veliki broj ljudi u sistem organizovane kriminalne grupe uvučen strahom, egzistencijalnom zavisnošću, navikom ili informativnom izolacijom, a ne iskrenom podrškom korupciji, nasilju i poništavanju institucija.

• Voditi državu nije isto što i djelovati iz opozicije. Imaju li studenti kapacitet provesti suštinske reforme u Srbiji bez podrške šireg društva?

– Studenti podršku šireg društva ne moraju da traže, oni je već imaju, i to se jasno vidi već na njihovoj listi od 250 ljudi na kojoj su učitelji, nastavnici, profesori, poljoprivrednici, lekari, borci za ljudska prava i ljudi iz različitih profesija i krajeva Srbije. Dakle, ovde se ne radi o zatvorenoj političkoj grupi već o jezgru društvenog dogovora koji može da iznese suštinske reforme, jer se promena ne svodi na zamenu ljudi na funkcijama već na vraćanje države građanima, oslobađanje institucija, uspostavljanje odgovornosti i prekid sistema u kome organizovana kriminalna grupa upravlja javnim resursima kao sopstvenim plenom.

Studenti su pokazali da imaju organizacioni kapacitet, disciplinu, međusobno poverenje i političku zrelost, a upravo povezivanje sa stručnim ljudima, radnicima, poljoprivrednicima, prosvetom, zdravstvom i civilnim društvom daje tom pokretu snagu ne samo da promeni vlast nego i da izgradi temelje institucionalno stabilne države.

• Sve odlike u ovom trenutku studentski pokret donosi širokim konsenzusom. Koliko je takav model odlučivanja održiv?

– Model širokog konsenzusa se do sada, koliko vidim, pokazao kao izuzetno funkcionalan jer je očuvao jedinstvo pokreta, u principu sprečio prodor bezbedonosnih službi i nametanje ličnih ambicija i proizveo odluke iza kojih ljudi zaista stoje. On nije najbrži način odlučivanja, ali u uslovima duboke društvene krize brzina sama po sebi nije vrlina ako znači da nekolicina ljudi odlučuje umesto svih ostalih.

Naravno da će sa širenjem pokreta biti potrebno razvijati jasnije procedure, odgovornost i operativne timove za pitanja koja zahtevaju hitno reagovanje, ali to ne znači odustajanje od principa zajedničkog odlučivanja. Naprotiv, upravo je ta sposobnost da se razgovara, usaglasi i preuzme kolektivna odgovornost najveća politička lekcija koju studenti danas nude Srbiji, nasuprot modelu organizovane kriminalne grupe u kome jedan čovek odlučuje, a korumpirani, kriminalizovani poslušnici na visokim pozicijama samo izvršavaju naređenja.

• Čini se da će ovi izbori biti borba između politike predsjednika Vučića i one koju najavljuju studenti. Šta je s opozicijom u Srbiji? Ostaje li na marginama ove borbe?

– Ovo nisu izbori u uobičajenom smislu, već referendum između Srbije i mafije, kako su studenti tačno rekli, pa opozicija koja u takvim okolnostima izađe samostalno, kao da je reč o redovnoj stranačkoj utakmici, ne deluje konstruktivno već promašuje istorijski trenutak. Neophodna je referendumska atmosfera u kojoj će se svi društveni kapaciteti okupiti oko oslobađanja države od organizovane kriminalne grupe. Uostalom, opozicija koja je već donela odluku o izlasku na izbore se trenutno iznutra raspada, jer značajan deo njenog članstva i birača podržava studente, prepoznajući da je studentski pokret postao stvarni nosilac društvene energije, poverenja i nade, i taj proces je, kao što sam i očekivao, nezadrživ.