Makedonski diplomata u UN-u: Otpor usvajanju Rezolucije bio je skandalozan i gubitnički

Severna Makedonija jedna je od sedamnaest država koje su kosponzorisale rezoluciju Ujedinjenih naroda o proglašenju 11. jula za Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici u 1995.

Dana 11. jula, na 29. godišnjicu krvoprolića u Srebrenici, a prvu koju zvanično obeležavaju Ujedinjeni narodi, ambasador Severne Makedonije u UN-u, Ljubomir Frčkoski govorio je za Al Jazeeru.

Severna Makedonija jedna je od sedamnaest država, koje su kosponzorisale rezoluciju UN-a.

“Severna Makedonija je sa entuzijazmom kosponzorirala Rezoluciju o obeležavanju dana genocida u Srebrenici u okviru UN-a, kao i samog događaja obeležavanja 11. jula u Generalnoj skupštini UN-a”, rekao je Frčkoski na pitanje o značaju donošenja ovog dokumenta za međunarodnu zajednicu u aktuelnom geopolitičkom kontekstu.

“Prvo, to je deo njene spoljne politike prema uzroku ratova iz devedesetih i raspada SFRJ i zločina koji su počinjeni tokom tih ratova, a drugo, iz razloga etičke prirode, da trauma genocida u Srebrenici mora biti suočena na način njenog trajnog obeležavanja – kako bi bila uopšte moguća izgradnja zdravije kulture sećanja na zgarištu žrtava i njihovih familija koje žele biti vidljive i glasne. Takođe, kako bi uopšte bilo moguće, na osnovu takvog sećanja i govorenja istine o genocidu, dalje koračanje prema mogućim oblicima pomirenja i kohabitacije nacija i ljudi u regionu i posebno u Bosni i Hercegovini”.

Pritisak na Skoplje

Otpor pojedinih zemalja usvajanju Rezlucije Frčkoski je opisao kao skandalozan i apsolutno gubitnički. Rekao je da je srbijanski predsednik pritisak vršio i na službeno Skoplje.

“Rezolucija je predložena od Nemačke i Japana u saradnji sa Bosnom i Hercegovinom, nakon definitivnih presuda dva međunarodna suda, Krivičnog i onog u Hagu, da je nesporno u Srebrenici učinjen genocid, a postupak kažnjavanja nekih od sudionika i počinilaca je dovršen. Otpor nekih zemalja je bio, moram da kažem, skandalozan i apsolutno gubitnički. Od pokušaja negiranja da je zločin u Srebrenici uopšte genocid, uprkos odlukama sudova, do teorija da je rezolucija sa zadnjom namerom da uspostavi režim reparacija ka nekim od država i naroda u regioni (srpskom) i da neke od njih ‘proglasi genocidnim’. Svako i najkritičnije čitanje Rezolucije o Srebrenici ne daje za pravo niti jednom od ovih strahova”, rekao je Frčkoski.

“[…] nemoguće je okriviti kolektiv, narod. Uvek se na odgovornost pozivaju pojedinci i ona je individualna. Takođe, ne spominju se niti reparacije, iako se u tom delu upućuje na opšte odredbe Konvencije o sprečavanju genocida. Takođe je zapanjući bio diplomatski napor srpskog predsednika Aleksandra Vučića da se suprostavi usvajanju Rezolucija. Javljao se i u Skoplje sa pritiscima na tadašnjeg predsednika, a srpska ambasadorica je tri puta bila na prijemu u MNR-da traži makedonsku promenu stava. Rusija je podržala Srbiju i uspeli su izlobirju deo afričkih zemalja na osnovu lažnog argumenata da je ova inicijativa ustvari dimna zavesa ‘zapada’ za skrivanje onoga što se dešava u Gazi ili da Evropljani imaju dvostruke standarde za utvrđivanje šta je genocid a šta nije kod njih i kod ‘drugih’. Nezavisno od te žalosne i moram priznati nerazumljive kampanje Srbije – Rezolucija je usvojena sa velikom većinom glasova”.

Za ambasadora Frčkoskog, veoma je važno za međunarodnu zajednicu, EU i regiju da je ovakva inicijativa prošla uspešno, posebno sa aspekta međunarodnog prava ali i geopolitičkog definisanja šta se desilo u Srebrenici, Bosni i ratovima oko raspada SFR Jugoslavije.

“To je važno kako bi se završilo ili barem doprinelo okončanju iluzija ‘povratka istorije’ u novim geopolitičkim okolnostime u kojima Rusija i Kina postaju dominantne sile u regionu Balkana, a Srbija s njima dobija šansu za ‘vraćanje svega izgubljenog’ u ratovima iz devedesetih”, rekao je Frčkoski, odgovarajući na pitanje koliko Rezolucija može pomoći regiji Balkana da se suoči sa posledicama krvavih ratova u devedesetima i doprinese pomirenju, kad Srbija i bosanskohercegovački entitet Republika Srpska sve vreme govore da Rezolucija doprinosi otvaranju starih rana i novih podela u regiji i u UN-u i da je usmerena protiv srpskog naroda.

“Takva matrica politike na žalost, koliko god izgledala suludo, postoji i u retorici suprostavljanja Rezoluciji i to je dramatično isplovilo na površinu. Ako bi pravili pesimistične scenerije, oni bi izgledali ovako  – ako bi Rusija imala uspeha u agresivnom ratu u Ukrajini i ako bi nova politika SAD-a ako se promeni vlast u Americi bila povlačenje iz regiona i ostavljanje EU same – uticaj Rusije bi porastao značajno, a srpska politika i njeni izdanci u Bosni i Hercegovini, pa i u odnosu na Kosovo bi dobili šansu za pravljenje nove nestabilnost i ovakve scenarije već prave razni diplomatski i obaveštajni instituti”, rekao je Frčkoski.