Dolazi li Kina na Đerdap i Dunav?

Kada su predstavnici Kine i Srbije nedavno potpisali nekoliko sporazuma, među kojima je i onaj o slobodnoj trgovini, najzadovoljniji je bio srbijanski predsjednik Aleksandar Vučić. Potpisivanje sporazuma i sastanak sa kineskim predsjednikom Xi Jinpingom bili su dovoljni razlozi da se Vučić na društvenim mrežama „pohvali“ svojim diplomatskim uspjesima.

Nakon susreta s kineskim predsjednikom Vučić je na društvenim mrežama naveo da sporazum o slobodnoj trgovini “otvara nove vidike u odnosima Srbije i Kine”, kao i da je inicijativa Pojas i put “donela puno dobroga” njegovoj zemlji te da Srbija u svim područjima u kojima surađuje s Kinom bilježi napredak.

Prisustvo Aleksandra Vučića na Forumu za međunarodnu saradnju „Pojas i put“, kao i potpisivanje sporazuma, po njegovim riječima „donela je puno dobroga“. Koliko, zaista, dobrog to tek treba da se vidi, kaže politički analitičar Dušan Janjić, jer ono što javnost treba da zna jeste kakvi su sadržaj i uslovi potpisanih međudržavnih ugovora.

Ekonomski disparitet

„Predsednik Vučić je, kao i drugi, bio na sastanku ‘Jedan pojas jedan put’. Obavio je međudržavne razgovore, bilateralne, ali pre svega vezane za projekte koji se finansiraju u okviru projekta ‘Jedan pojas jedan put’. I to je, kao što znamo, pripremljeno ranije. Potpisana su tri projekta, od čega je jedan na šest milijardi novih infrastrukturnih ulaganja. Objektivno, tih šest milijardi je i reprogram duga od dve milijarde, što znači da ne stižu svih šest milijardi u Srbiju, ali tim se rešava problem neredovnosti otplate dosadašnjeg duga“, kaže Janjić.

Ono što Janjić vidi kao „zamku“ u potpisanim ugovorima jeste ekonomski disparitet između dvije zemlje čime se, zapravo, tržište Srbije otvara za robe iz Kine, a pitanje je koliko roba, bilo koje vrste, Srbija može izvesti na ultrakonkurentno kinesko tržište.

„Dogovoreni su infrastrukturni projekti, ali javnost ne zna koji konkretni. Drugo, potpisan je i ugovor o strateškoj saradnji i naravno da ta strateška saradnja podrazumeva spoljnu trgovinu. Realizacija ugovora iz domena spoljne trgovine podrazumeva otvaranje tržišta Srbije za robe iz Kine, a sad koliko Srbija može da izveze u Kinu – to nemojte verovati predsedniku Vučiću. Oni koji su to pokušavali da shvate moraju znati sledeće; Srbija i ceo zapadni Balkan nemaju roba koje spominje, konkretno za jabuke, ni za jednu dobar veliki hipermarket u Pekingu“, kaže Janjić.

Potpisivanje ovih međudržavnih ugovora prvenstveno će dovesti do toga da će se Srbijom širiti kineske robe, a preko toga i sve ostalo, pojašnjava dalje Janjić.

Otvorena vrata kineskim robama

„Tako da je to u suštini sada otvara jedna vrata za masovan ulazak kineske robe. Širiće se kineski utjecaj, širiće se preko spoljne trgovine, dolaska tih roba, kao što je počeo i ‘90-tih“, pojašnjava.

Janjić nije ubijeđen da će sa „kineskim robama doći i ruski uticaj“. Dodaje da treba pažljivo analizirati i kako se kineski novac troši u Srbiji, odnosno u šta se ulaže.

„Ako uzmemo podatke, Kina je na zapadni Balkan uložila 0,1 odsto, dakle jedan promil svih sredstava koje je uložila u Evropu, a od toga je 50 odsto stiglo do Srbije. Ti su novci potrošeni, pre svega, u infrastrukturu i rudnike. Tu se Srbija već zadužila za 10 odsto svog BDP-a. Dakle, tih 10 odsto je zaduženje i već je upala u tu zamku i više nije u stanju mnogo da kalkuliše jer ima problem vraćanje duga. Priča je negde završena, a ono što je neprijatno u priči jeste pitanje kako će Kina naplaćivati dugove. A zna se da su ugovorima kojima se potpisuje sa Kinom od 1996. predviđa da država garantuje i involvira“, kaže Janjić.

Zazor Evropske unije

„Kineski poslovi“ u Srbiji, trn su u oko Evropskoj uniji, objašnjava Janjić, a svojim „mahinacijama“ postoji mogućnost da, preko kompanija u Srbiji, izbiju čak i na Dunav.

„Realno je očekivati da će posle ovog sastanka, a verovatno iza izbora, jer je neprijatno politički za izbore da se pojavi u javnosti to aktiviranje hipoteke rudnika lignita u blizini Zaječara. To znači da će Kina tamo praviti jezero, novo jezero, koje će se naslanjati na postojeće jezero i time Kina izlazi i na Đerdap, dakle i na Dunav. To će biti veliki geostrateški i politički problem za Srbiju. Na to se već sada naježe u Evropskoj uniji“, kaže Janjić.

Širenje kineskog utjecaja je, ponovnim aktiviranjem Sjedinjenih Američkih Država, suzbijeno, pojašnjava Janjić.

„Što se tiče daljeg širenja treba reći da je on suzbijen, za sada, jer je u međuvremenu SAD preko Turske stabilizovao svoju kontrolu na koridoru 8, koji obuhvata Crno more, Jonsko, more, Jadransko more i put prema Sarajevu. Na svim tim mestima je Bechtel, a gde je Bechtel, tu je SAD. Presečen je kineski uticaj“, zaključuje.