Jasmin Agić

Vučiće­va dis­tan­ci­ra­nost od Puti­nove poli­tike je vrlo jas­na i Dodik bi tre­bao da preispi­ta svo­je stavove, kaže poli­tič­ki anal­i­tičar Dušan Jan­jić.

U sluča­ju ukra­jinske kon­trao­fanzive moguće je očeki­vati na­pad na vo­jnu in­fra­struk­tu­ru, koja se nalazi na ruskom ter­i­tori­ju, a koja se ko­risti za snab­d­je­van­je ruskih tru­pa sta­cioni­ranih u Ukra­ji­ni.

Iako za­mišl­jen kao ini­ci­ja­ti­va ekonomske sarad­nje, mno­gi u regi­ji Za­padnog Balka­na ovaj pro­jekat vide kao ‘platofr­mu za širen­je hege­mo­niz­ma Alek­san­dra Vučića’.

Posljed­nje gomi­lan­je vo­jnih sna­ga na ter­i­tori­ji Bjelorusi­je iza­z­va­lo je strah i zeb­n­ju u mnogim kru­gov­i­ma.

Ide­ja evrop­skog ujed­in­jen­ja pred­stavl­ja pokušaj da se nad­vla­da ‘kom­p­liko­vana’ prošlost kon­ti­nen­ta, da se pre­vaz­iđe his­tori­ja obil­ježe­na ve­likim ra­tovi­ma, masovn­im ubistvi­ma i pro­go­ni­ma.

Posta­je li Crna Gora pono­vo ‘srp­s­ka Spar­ta’, pita­ju se oni koji pos­ma­tra­ju pri­like u zemlji pod­sjeća­jući da su, uz Miloše­vića i Karadžića, lju­di pop­ut Bat­ka, Arkana i Šlji­vančan­i­na bili iz Crne Gore.

Rusi­ja je sposob­na mo­bi­lizirati mil­ion vo­jni­ka, ali postavl­ja se pi­tan­je da li bi bila u stan­ju tu vo­jsku obuči­ti, opremi­ti i, kon­ačno, funkcional­no poslati u bor­bu.

I jed­ni i dru­gi su postali poz­nati po svo­jim ob­java­ma na društven­im mreža­ma: Čečeni hval­isav­im snim­ci­ma u ko­ji­ma su pri­jetili Evropi, a pri­pad­ni­ci Wag­n­er grupe po zatvorskim re­gru­ter­i­ma.

Stavovi Sr­bi­je i Koso­va su to­liko udal­jeni, u ovom trenutku, da su iz­gle­di da dođe do skla­pan­ja sveobuh­vatnog spo­razu­ma sve­deni na min­i­mum, kaže bivši za­m­jenik prmi­jera Sr­bi­je, Žarko Ko­rać.

Nadop­un­ju­jući se kao prirod­na sim­bioza dva el­e­men­ta, koja teško bivstvu­ju odvo­jeno, ‘Sara­je­vo blues’ i ‘Rus­ki kom­pju­tor’ kao jed­na kn­ji­ga priča­ju o sara­jevskom ratu i po­raću.