I šnicla zavisi od hakera

Najnoviji cyber napad na najvećeg svjetskog proizvođača mesa je dokaz da u globalno povezanom društvu gotovo sve zavisi od sigurnosti podataka.

Cyber napad na JBS je gotovo odmah pokrenuo reakcije američkih političkih krugova (EPA)
Cyber napad na JBS je gotovo odmah pokrenuo reakcije američkih političkih krugova (EPA)

Iako se o cyber bezbednosti, bezbednosti podataka i informacionih sistema uglavnom razmišlja i izveštava u smislu međunarodnih vojno-političkih ciljeva, svakodnevno stižu vesti o cyber napadima na razne privatne i poslovne korisnike računara, smartfona, tableta – i bukvalno svih uređaja koji se mogu povezati na Internet.

Privatnost ličnih podataka i briga o njima se za mnoge završava na kreiranju jake šifre za društvene mreže ili email nalog, kako naše privatne poruke, fotografije i video ne bi završili u tuđim rukama (i na tuđim hard diskovima).

Ipak, veoma je bitno imati svest da je gotovo sve danas povezano i umreženo, te da naše podatke ostavljamo i kada kupujemo, vozimo automobil ili gledamo film na pametnom TV-u.

Kilogram mesa i terabite podataka

Krajem maja meseca, zaposleni u kompaniji JBS primetili su da se njihovi računarski sistemi “čudno” ponašaju, te da neki od ključnih delova softvera odbijaju da se pokrenu. 30. maja je postalo jasno da se radi o ciljanom cyber napadu na IT sisteme i servere kompanije i gotovo svi računari su isključeni ili uklonjeni sa mreže. Budući da je proces rada visoko automatizovan, to je značilo i da će gotovo 7000 radnika u Autraliji i njih još 3000 u Kanadi morati na nepredviđeni odmor.

JBS S. A., kako glasi puno ime ove multinacionalne kompanije, najveći je svetski prerađivač mesa. Glavni proizvodi su teletina i svinjetina, ali dobar deo proizvodnje odlazi i na piletinu, kao i razne vrste mesnih prerađevina. Bazirana u Brazilu, JBS ima fabrike i u Australiji, Sjedinjenim Državama i Kanadi – više od 150 njih. Osnovana je 1953. godine u Anapolisu u Brazilu i do 70-ih godina je radila kao relativno mali proizvođač mesa. Godina 1980-ih kreće ekspanzija, te kompanija kupuje druge slične proizvođače, prvo u Brazilu, a nakon toga i u Južnoj Americi. Godine 2007. kompanija izlazi na berzu, uz velike investicije od strane Brazilske razvojne banke (BNDES).

Nedugo zatim, JBS kupuje “Swift and Company”, u to vreme jednog od vodećih proizvođača mesa u SAD-u, a nešto kasnije i slične kompanije “Smithfield Food” i “Pilgrims Pride”. Zahvaljujući ovim investicijama, JBS je i danas jedan od vodećih proizvođača mesa u SAD-u.

JBS trenutno posluje u više od 15 država širom sveta i ima oko 150 hiljada zaposlenih. Njeni proizvodi se prodaju u više od hiljadu lanaca supermarketa, specijalizovanih mesara (Deli's), a takođe snabdevaju i velike fast food lance, poput McDonald's-a.

I medvjedi vole meso

Cyber napad na JBS je gotovo odmah pokrenuo reakcije američkih političkih krugova. Znajući da se radi o kompaniji od koje zavisi gotovo trećina proizvodnje mesa u SAD-u, te da desetine hiljada farmera zavisi od nje, u istragu se odmah uključila i agencija FBI.

Prestanak rada se naročito osetio u Australiji, gde JBS ima 47 fabrika. Sindikati su odmah reagovali, navodeći da će čak 4000 radnika ostati bez nedeljne plate, a verovatno i duže od toga.

Matt Journeaux, predstavnik sindikata, naveo je da je “ugroženo hiljade radnih mesta”. Australijski zakon dozvoljava da kompanija pošalje radnike na “neplaćeni odmor”, bez nadoknada, ako su u pitanju problemi u poslovanju na koje ona ne može da utiče. Ministar poljoprivrede Australija David Litlleproud naveo je da će “federalna Vlada i specijalne snage policije AFP raditi na rešenju problema i pronalaženju odgovornih”.

JBS izvozi gotovo 70 odsto mesa iz Australije i Novog Zelanda, a mnogi stručnjaci su čak upozorili i na rast cena i mogućnost nestašica. Stručnjaci iz industrije su takođe naveli da prestanak proizvodnje može trajati “nedelju dana, nedeljama ili više – niko zaista ne zna”.

Stvari su ubrzo postale toliko ozbiljne da se i Bela kuća direktno uključila u rešavanje situacije. Agencija FBI je prenela da iza ovoga cyber napada najverovatnije stoji Ruska hakerska grupa, poznata pod imenom “REvil and Sodinokibi”. Iako relativno skoro formirana, za ovu grupu stručnjaci veruju da je direktno povezana sa ruskim političkim vrhom. Očekuje se da će ovaj cyber napad biti i tema razgovora između američkog predsednika Joe Bidena i ruskog predsednika Vladimira Putina na njihovom prvom susretu 16. juna u Ženevi.

“Podrška kriminalnim elementima i grupama, koje vrše napade na kompanije, infrastrukturu i interese unutar SAD nije prihvatljivo”, navela je sekretarka za medije Bele Kuće Jen Psaki.

Nedavno je SAD pretrpeo još jedan veliki cyber napad. U aprilu, najveći gasovod u SAD, nazvan “Colonial”, morao je da bude privremeno stopiran, kako bi se popravila šteta nastala hakerskim napadom na računare koji ga kontrolišu. “Colonial” je gasovod dužine preko 8000 kilometara, koji gas iz rafinerija u Houstonu dovodi do luka u blizini New Yorka. Ovaj sistem može da transportuje i dizel, kao i avio gorivo. Maksimalni kapacitet je oko tri miliona barela dnevno, a sistem je ključan za rad rafinerija u američkom “naftnom zalivu” (Gulf Coast District).

Srđan Petrović, IT stručnjak, kaže da potrošači zapravo i ne znaju koliko savremena proizvodnja zavisi od računara.

“Sva današnja logistika, naročito velikih trgovina i skladišta, zavisi od interneta i velikih baza podataka. Na primer, kamion se prati od fabrike, preko skladišta, do prodavnice i kupca, uz pomoć bar kodova, RFID čipova i raznih vrsta skenera proizvoda. Tako proizvođač zna gde se najviše njegovi proizvodi kupuju, a trgovci znaju koliko im kojih proizvoda treba, te mogu planirati i mesecima unapred. Prosečna trgovina srednje veličine ima više od deset hiljada artikala, u raznim kategorijama, a svi oni se nalaze u bazama podataka. Zamislite kako onda na to utiče hakerski napad, koji šifruje računare, te im ne može pristupiti ni radnik na proizvodnoj traci, ni magacioner, niti zaposleni na kasi. Ovo stvara još veći problem ako prodavac ima i onlajn trgovinu, gde se mnogi proizvodi prodaju direktno iz magacina. Zbog svega ovoga, velike trgovine angažuju IT kompanije za sigurno čuvanje podataka – backup, a postoje, čak i kod nas, firme koje se bave povratkom podataka sa oštećenih medija ili računara”, objašnjava Petrović.

Hakeri, vojnici budućnosti

Inače, ovo nije prvi put da je Rusija “u fokusu” zbog hakerskih napada. I ranijih godina su Evropska unija, Interpol i mnoge države optuživali Rusiju i Kremlj za “izravnu podršku cyber napadima”, te čak i da su ovakvi napadi direktno naređeni od strane najviših ruskih instanci.

Već su poznate hakerske grupe “Fancy Bear”, “DarkSide” i “1845”, za koje se smatra da delimično ili u potpunosti rade za ruske službe bezbednosti. Fancy Bear je naročito postao poznat po napadima na medije, bankarski sektor, krađu podataka i ransomware (krađu podataka za otkup). Da politički motivisani hakeri “nemaju granica”, govori i slučaj iz 2017. godine.

Emmanuel Macron, današnji predsednik Francuske, a u to vreme kandidat sa najvećim šansama za pobedu, bio je u vreme izborne kampanje “meta” nekoliko veoma sofisticiranih cyber napada. Koristeći napredni softver “Pawn Storm”, napadači su tada uspeli da dođu do gotovo svih e-mail prepiski, spremljenih govora, pa čak i lokacija kretanja u kampanji. Do danas, niko zvanično nije odgovarao za ove cyber napade. Glavni osumnjičeni su i dalje hakeri iz grupe “Fancy Bear”, za koju većina stručnjaka smatra da deluje kao jedan od elemenata ruske vojne  obaveštajne službe GRU.

Izvor: Al Jazeera i agencije

Povezane

Više iz rubrike TEME
POPULARNO