Parapolicajci i špijuni na demonstracijama protiv Vučića

Od kada je još pre šest godina počela građanska pobuna protiv vlasti Aleksandra Vučića i njegove Srpske napredne stranke u koaliciji sa Socijalističkom partijom Srbije, čiji je lider Ivica Dačić, naslednik diktatora i zločinca Slobodana Miloševića, primetan je novi fenomen u gradu i državi sa ogromnim iskustvom demonstracija i protesta. Još od devedesetih.

Masovne demonstracije, koje je među prvima u nizu organizovala organizacija Ne da(vi)mo Beograd, zbog naslućene visoke korupcije, prilikom izgradnje Beograda na vodi, na obali reka, u samom centru Beograda, nisu pratili policajci u uniformama kako bi obezbedili okupljene građane.

Već tada je počeo taj “trend” ubacivanja policajaca i pripadnika Državne bezbednosti u masu demonstranata u civilu. Civilno odelo i odsustvo uniformisanih pripadnika policije je ono što njih nije razlikovalo od takozvanih parapolicajaca, ljudi koji rade za vladajući stranku kao obezbeđenje njima zanimljivih ciljeva – a to je, razume se, SNS.

Nerazumni i nelogični odgovori

Prvi slučaj koji je bio zabeležen u medijima i o kojem su građani imali prilike da budu obavešteni, a tiče se zloupotrebe jedne takve sile, odnosio se na nekadašnju aktivistkinju Ne da(vi)mo Beograd Kseniju Radovanović, koja je bila i kandidatkinja za gradonačelnicu Beograda na poslednjim lokalnim izborima. Kseniju Radovanović su dvojica ljudi u civilu pokušali da ubace u auto i odvezu u nepoznatom pravcu tokom jednog od protesta Ne da(vi)mo Beograd. Ona im se igrom slučaju oduprla nasilnicima, a usledio je niz nerazumnih i nelogičnih odgovora nadležnih institucija, sve do konačnog zaborava tog nesrećnog slučaja.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Nakon pisanja medija i pokušaja saznanja o kojim licima je reč, iz Bezbednosno i nformativne agencije je dobijen odgovor da osoba koja je to pokušala nije pripadnik te službe. Danas, nekoliko godina posle, kao i nakon još niza slučaja u kojima na antirežimskim demonstracijama intervenišu, sada već “u narodu” prozvani pripadnici parapolicije, imamo opet značajan primer takvog fenomena.

Nakon pokušaja davljenja jednog aktiviste na jednom od protesta #1 od 5 miliona, koji se unazad duže od godinu dana odvijaju širom Srbije, aktivista ovog pokreta Srđan Marković, žrtva napada, saopštio je da je saznao da je to učinio pripadnik BIA-e. Marković je pre nekoliko dana rekao da je čovek koji ga je napao na kraju protesta u novembru 2019. godine Tomislav Cicvarić, koji je pripadnik BIA-e. Marković je kazao na konferenciji ispred Predsedništva da su taj podatak dobili od službenika BIA-e. On je na pomenutoj konferenciji upitao ko je Cicvarića poslao sa zadatkom da izazove nasilje.

#Da li ga je poslao direktno Bratislav Gašić? Ko ga je zaposlio, da li ga je zaposlio i zašto je to dozvolio Bratislav Gašić?”, pitao je Marković.

Aktivista Marković napadnut je 30. novembra ispred zgrade Vlade nakon završetka protesta. Učesnici protesta su se potom okupili oko napadača, napravili obruč i nisu mu dali da izađe, dok ga pripadnici policije nisu priveli.

Utjerivanje straha

Kseniju Radovanović i Srđana Markovića pitali smo, stoga, kakav odnos imaju prema ovakvoj upotrebi sile koju su osetili na sopstvenom primeru.

“Bilo bi krajnje čudno ne priznati da te stvari rade. Strah je prisutan svaki put kada suočite sa činjenicom da ste izloženi takvim strukturama, bilo da su one deo institucija, bilo da su deo partijske vojske, čije je delovanje jedino moguće jer sarađuju sa institucijama”, kaže Ksenija Radovanović.

Ono što se menja, dodaje ona, jeste “naš odnos prema tom saznanju”.

“Sećam se svog šoka kada sam osvestila da sam počela sebe da tešim rečima: ‘Pa da, sad će mi se to dešavati.’ Poseban je osećaj kada priznate tim ljudima pravo da vas posmatraju kao neprijatelja sa kojim se treba razračunavati nasiljem, ražalujete državu od odgovornosti da brine o vašoj bezbednosti i počnete da ubeđujete sebe da ste sami to tražili. I upravo te reči su prvo čime vas teši i vaša okolina, što nikako nije slučajno. Pored čistog uterivanja straha, normalizacija pritisaka je upravo drugi razlog zbog kojeg se vlast i upušta u ove aktivnosti.”

“Poruka je da je izloženost napadima na sopstvenu sigurnost i slobodu ono što prati svakog ko se usudi da u javnom prostoru govori kritički spram vlasti. I ta poruka se samo pojačava za one koji nemaju privilegiju pristupa javnom prostoru, već skupljaju hrabrost da progovore i organizuju se u svojim manjim zajednicama, naprimer na svojim radnim mestima. Mislim da je bitno da se o tome govori, da se nijedan od tih prelazaka granica ne zaboravi i da im se nikada ne da za pravo da nas ubede da je u ratu, i u ljubavi, sve dozvoljeno”, zaključuje Ksenija Radovanović.

Prema rečima Srđana Markovića, svakodnevnica njegovih saboraca iz #1 od 5 miliona je da gde god da pođu sa njima ide po dvoje ljudi, ili više, što je slučaj subotom ili tokom posebnih dana kada su neka dešavanja.

“Oni nas prate i snimaju, i sa time smo se apsolutno pomirili, samo što ih na kafu ili za naš sto u nekom kafiću još ne pozovemo. Međutim, to ne radimo, jer kako bi oni primetili da smo ih provalili, poslali bi neke nove ljude da nas prate, pa bi morali ponovo da ih provaljujemo. Dešavanja od 2. i 30. novembra, gde sam lično napadnut i, na kraju, davljen od tada NN lica, a sada već poznatog davitelja Tomislava Cicvarića iz Zemuna, zaposlenog u BIA-i kod Bate Gašića, ne da nisu normalna i ne da nisu samo pokušaj zastrašivanja, već su jasan pokazatelj da su ljudi koji vode ovu državu i ovaj sistem ušli u neku novu fazu opšteg ludila i bahatosti”, ističe Marković.

Zloupotreba institucija

Svi smo svesni, kaže on, da živimo u državi zloupotrebljenih institucija, u državi gde policija čuva plantažu marihuane od 12 hektara, gde ljudi bliski vlasti po povlašćenim cenama otkupljuju oružje, gde se hapse uzbunjivači, a čuvaju lopovi, gde se preuzimaju i reketiraju poslovi, gde postoje državi prihvatljivi narko klanovi…

“Za očekivati je bilo da se nešto i ovako desi, posebno u zemlji koja je videla šta sve službe rade za vreme Slobodana Miloševića. Međutim, ovaj napad nije došao iznenada i u nekom mraku, ovo se desilo na sred protesta pred ljudima i kamerama, na dan kada je obeležen prvi protest od pokušaja ubistva Borka Stefanovića… Ne verujem da je ovaj napad puko zastrašivanje; i da jeste, ne plašim se, za mene je ovaj napad vrhunac diletantizma i bahatosti ove vlasti, ovo je napad koji pokazuje da se ničega ne boje, da misle da im se sve može, i jasno mi potvrđuje da živimo u autokratskoj državi, gde se službe bezbednosti slobodno zloupotrebljavaju kako bi jednu gangstersku organizaciju održali na vlasti. Ovo je jasna potvrda onoga što smo svi znali – država je oteta i sve je moguće kako bi ona takva i ostala”, naglašava Marković.

Samo što su se “malo zaneli”, napominje sagovornik, navodeći da se ljudi oslobađaju straha i vide svetlost na kraju tunela.

“A oni nisu toliko moćni, nisu toliko jaki i jedinstveni, jer da jesu, ne bi mi nikad saznali da je davitelj Tomislav Cicvarić radnik BIA-e, odakle je, ko ga je zaposlio… Ne bi nas čudilo da uskoro saznamo i ko je nalogodavac, a Aleksandar Vučić i njegovi bi trebalo da se zapitaju šta će sa njima biti posle, kada se ceo sistem okrene, a polako počinje da se okreće i obrušava na njih same. Verujte mi, neće biti svesni šta ih je snašlo. Ovo nije pretnja, ovo je budućnost normalne države, gde su kriminalci iza rešetaka, a građani ti za koje institucije i država rade. Vidimo se na protestima”, zaključuje jedan od organizatora protesta #1 od 5 miliona.

Izvor: Al Jazeera