Romska Dženet džamija, kuća za sve ljude

Piše: Agon Islami

Podignuta u jednoj od romskih mahala u Bujanovcu, koja nosi naziv Jaćim Đošić, “Dženet džamija”, poznata kao “Romska džamija“, poslednjih godina intenzivnije se posećuje. Ne samo da u nju češće dolaze lokalne džematlije – Romi nego i Romi iz drugih gradova na jugu Srbije, kao i Albanci iz Bujanovca.

Mala velika džamija

Dovoljna je bila jedna “dobrovoljna” inicijativa lokalnih Roma, koja je pokrenuta novembra 2007. godine, da bi već 29. juna 2008. bila izgrađena i svečano otvorena, te blagoslovljena nazivom “Dženet džamija”.

Njenu izgradnju uglavnom su finansirali bujanovački Romi, međutim, da bi dobila status kakav danas uživa, tome su doprineli i Romi koji trenutno borave u zemljama zapadne Evrope, kao i nekoliko albanskih privrednika. Donacija je stigla i od lokalne vlasti, koju je tada predvodio predsednik opštine Bujanovac Nagip Arifi, a koji je podržao izgradnju “Romske džamije” sa svim skromnim potencijalima ove opštine.

Dženet džamija smatra se prvom džamijom koju su sagradili Romi u Srbiji, a u kojoj se ezan prouči pet puta dnevno s ne tako visokog minareta. Ustvari, ova džamija mala je po dimenzijama, ali velika po onome što ona znači za Rome u južnoj Srbiji i uvek je u savršenom redu.

Multietnički džemat Dženet džamije ne čine samo lokalni Romi nego svakog dana tu na molitve i druge verske prigode dolaze bujanovački Albanci i Romi iz drugih gradova Srbije.

Džamiju redovno posjećuju Albanci muslimani iz Bujanovca iako se samo nekoliko metara od njih nalazi “Gradska džamija”, koja je podignuta 1969. godine.

Hutba na romskom jeziku

U nedostatku džamija u gradovima u kojima žive Romi u Srbiji znatan broj njih dolazi ovde iz Vranja, Vladičinog Hana i Leskovca. Petkom, u vreme džume, mnogi Romi s juga Srbije prelaze i po 250 kilometara kako bi u Dženet džamiji klanjali džuma-namaz.

Imam džamije, Alija Demirović, izražava zadovoljstvo funkcionisanjem džamije i multietničkim džematom, za koji kaže da je primer koji treba uzimati u obzir.

“U našoj džamiji hutbe tokom džuma-namaza predaju se na romskom jeziku, međutim, iako ovo nekome izgleda neverovatno i čudno, svakog petka među nama bude i po 40-50 Albanaca, koji s nama klanjaju. Za nas to ne predstavlja ni najmanji problem; naprotiv, to nas raduje. Ali, možda oni i ne razumeju moje predavanje zbog nepoznavanja romskog jezika”, kaže Demirović.

Osim obavljanja redovnih svakodnevnih verskih obreda, u romskoj džamiji klanja se i namaz merhumima (umrlima) za sve Rome muslimane u Bujanovcu. Takođe, otkad postoji, ova džamija ima i posebnu improvizovanu prostoriju za pripremu umrlih za dženazu (sahrane).

“Imajući u vidu teške ekonomske uslove romske zajednice u Bujanovcu, mi smo uspeli da uredimo jednu prostoriju, koja nam služi za spremanje dženaze za sve Rome Bujanovca”, ističe Demirović.

Romska džamija u Bujanovcu pokrenula je i inicijativu za osnivanje saveta islamske zajednice Roma Dženet džamije.

“Od ove godine pokrenuli smo formiranje islamskog saveta Roma u Srbiji, kao posledicu nefunkcionisanja već postojećih islamskih zajednica, a i zbog toga što smo finansijski ignorisani s njihove strane. Kao muslimanska zajednica mi smo se za pomoć obratili islamskim zajednicama Srbije i Kosova, međutim, nijedna od njih nije potvrdila neku spremnost za pozitivan odgovor”, kaže Nedžmedin Salihu, predsednik Islamskog saveta Roma u Srbiji.

Džemat za primjer

Salihu je govorio i o uslovima pod kojima ovdašnji Romi održavaju svoju džamiju.

“Naš džemat je mešovit po sastavu, ali, bez obzira na to, džematlije uvek izražavaju spremnost da pomognu kad god se za to ukaže neka potreba, kao što je, recimo, plaćanje komunalnih usluga, struje, neka popravka i slično. Takođe pregovaramo s jednom turskom organizacijom, koja je izrazila spremnost da nam finansijski pomogne kako bismo proširili džamiju i izgradili 10 stambenih objekata za naše najsiromašnije džematlije.”

“Naziv ‘Dženet džamija’ potekao je od mog rahmetli brata Hašmedina, koji je, uprkos tome što se suočio sa zdravstvenim problemima, učestvovao u svim aktivnostima njene izgradnje”, uz puno emocija govori Salihu.

Ima mnogo Albanaca koji u Dženet džamiji obavljaju verske obrede, tj. svakodnevne namaze, džumu i bajram-namaz, iako se hutbe održavaju na romskom jeziku.

“Ovo je peta godina otkad redovno klanjam namaz u bujanovačkoj romskoj džamiji i nemam nikakvih problema niti postoji bilo kakva podela džematlija. Svi se smatramo braćom u veri i time smo džemat za primer”, kaže Važdid Limani, stariji džematlija, Albanac iz Bujanovca.

Drugi džematlija, takođe Albanac, ističe da je ova džamija lep primer čistoće.

“Nemam reči. Ova džamija je veoma čista. Za svaki namaz koji ovde obavljam izgleda mi sve čišća.”

Sa druge strane, predsednik opštine Bujanovac Shaip Kamberi ističe kako će Dženet džamija uvek imati široko otvorena vrata za podršku i pomoć.

“Od mog dolaska na funkciju predsednika opštine predstavnici romske džamije imali su samo jedan zahtev, koji smo im već ispunili”, kaže Kamberi.

Romska zajednica u Bujanovcu mešovita je i po verskoj strukturi. Među njima najviše ima muslimana, zatim pravoslavaca i Jehovinih svedoka.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

U Sisku je položen kamen temeljac budućeg Islamskog centra. Pet i pol miliona eura osigurala je Islamska zajednica u Hrvatskoj, a gradnja je planirana iduće dvije godine. Na području Sisačko-moslavačke županije živi  oko 4.000 muslimanskih vjernika. To će biti treći islamski centar u Hrvatskoj – nakon Zagreba i Rijeke. Kamen temeljac položen je u trenutku kad […]

Više iz rubrike TEME
POPULARNO