Može li korona razbiti narkokartele?

Dok se El Chapo nalazi u nekom dobro čuvanom američkom kazamatu, kartel ne gubi vrijeme, nego pakuje pošiljke, piše autorica (EPA)
Dok se El Chapo nalazi u nekom dobro čuvanom američkom kazamatu, kartel ne gubi vrijeme, nego pakuje pošiljke, piše autorica (EPA)

Šta rade narkosikarteli u doba korone? Odgovor na to pitanje stiže iz Meksika, gde se kćerka meksičkog narkobosa Hoakina “El Čapa” Gusmana, zajedno sa “nižim” članovima kartela Sinaloa, posvetila filantropiji. Dok El Čapo robija, osuđen u nekom dobro čuvanom američkom kazamatu, kartel ne gubi vreme, nego pakuje pošiljke. Sirotinji, a naročito “najmilijim i najugroženijim bakama i dekama”, raznosi se ulje, šećer, pirinač, sapuni, deterdženti, dezinfekciona sredstva, čak i planetarno deficitarni toalet-papir. Donosioci, koji stižu do najudaljenijih predgrađa (jer, naravno, imaju džipove sa rotacionim svetlima), ne nose nikakvo oružje. Na maskama za lice ucrtan je lik El Čapa, njihovog zatvorenog vođe, a na paketima piše i ime pošiljaoca: Sinaloa, Halisko Nova generacija, Zete… zavisno od ambicija suprotstavljenih kartela za osvajanje novih ili zadržavanje starih teritorija.

Da su nasilje i “milosrđe” u narkobiznisu dve strane iste medalje to je odavno poznato u Latinskoj Americi, gde narod tradicionalno ispreda priču o svojim robinima hudovima. Kratko je i objašnjenje meksičkog novinara specijalizovanog za pisanje o trgovini drogom. “Karteli u doba korone sprovode propagandnu strategiju kako bi konsolidovali svoju socijalnu bazu”, objašnjava novinar Hose Reveles. Raspodela paketa je vid borbe protiv države ili suprotstavljenih kartela. Oglasio se i levičarski meksički predsednik Andres Manuel Lopez Obrador, pa je pozvao moćne kriminalne organizacije da na drugi način pomognu zemlji: odreknite se kriminala, raspodela namirnica i sredstava za higijenu neće pomoći meksičkom narodu, koji godinama krvari u masovnim okršajima proizašlim iz nelegalne trgovine drogom.

U Srbiji za to vreme na javnom servisu gleda se prvi deo serijala Narkosi (2017) o kolumbijskom Medeljinskom kartelu i Pablu Eskobaru. Upravo je završena i serija Južni vetar, a po brutalnim obračunima mafijaša na beogradskom asfaltu ne zaostaje nimalo za Narkosima: stiže avion iz Bolivije pun kokaina, pucnjava, ubistva, rafali, tela padaju kao muve, probijaju se nekadašnje barijere, cilja se i na porodicu, ni deca ni stari nisu pošteđeni. Uporedo se u simbiozi sa državom pere novac: niču “Beograd na vodi”, hoteli, bazeni, džakuziji, kao da je sniman srpski nastavak Narkosa.

Kao u vrijeme Slobodana Miloševića

Žestoki momci luduju po klubovima, lepe pevačicama hiljade evra, piju i šmrkaju, špartaju džipovima, rotacija se podrazumeva, posle akcije skupoceni automobili se uništavaju bagerima, viljuškarima. U poslednjoj epizodi Južnog vetra saznaješ da su glavni likovi iz te srpsko-južnoameričke kokainske transverzale obučavane za paravojsku još devedesetih, u vreme Slobodana Miloševića i njegovih krvavih pohoda.

Južnoameričkim kumovima posustaje biznis u vreme pandemije, jer, kako to analizira Fajnenšal tajms, “prekinut je lanac dostave i nabavke”. U Meksiku, laboratorijama metamfetamina nedostaju neophodni hemijski agensi uvoženi iz Kine. Cena pilula na veliko od januara je dvostruko povećana. Kolumbijski narkoskartoli muče se da transportuju kokain u Evropu, jer su blokirane sve transatlantske avionske linije. U Londonu je krajem marta gram kokaina poskupeo za deset odsto, piše FT. Sigurno je da će prekid avionskog saobraćaja cenu droge podignuti još mnogo više u narednim mesecima. I kad tovar stigne do destinacije, distributivni lanci su prekinuti, jer ne rade ni klubovi, ni splavovi ni diso-klubovi.

Do sada najveći udarac svojim narkokartelima zadala je Argentina. Za samo mesec od kada su prvi slučajevi bolesti Covid-19 registrovani država je uspela da sa sudskim nalogom zapleni ogromnu imovinu krijumčara drogom. Više desetina miliona pezosa i dolara upotrebljeno je za kupovinu medicinske opreme, nekoliko hotela, desetak rezidencija pretvoreno je u Covid-bolnice, stotinjak komfornih automobila se koriste za prevoz pacijenata i hitne intervencije.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Po procenama pojedinih finansijskih stručnjaka, Covid-19 ipak neće uspeti da latinoameričke kumove dovede do bankrota. Za to bi bila potrebna ozbiljnija strategija države i međunarodne zajednice. Jer, karteli posluju kao i druge legalne korporacije. Dok ima tražnje i profita, nema te sile koja će zaustaviti pogone za proizvodnju, raspodelu i transport. Godišnji izvozni prihod meksičkih kartela iznosi približno 20 milijardi dolara. Teško je zamisliti da su sve te pare potrošili, a da ništa nisu sačuvali “za crne dane”.

I kriminalci mijenjaju ‘poslove’

Kako će latinoamerički narkokarteli da prebrode zastoj uzrokovan pandemijom? Sve zavisi od toga koliko će vanredna situacija u svetu potrajati. Južna polulopta tek ulazi u zimu, pa će se, po nekim teorijama, u tom delu sveta virus razigrati, dok će se sa dolaskom leta na severu umiriti. Kad god je do sada dolazilo do teškoća, kolumbijski i venecuelanski trgovci drogom okretali su se “diversifikaciji” – upuštali su se u u druge ilegalne poslove, mada nijedan nije toliko unosan kao njihovo osnovno zanimanje. Narkokarteli su se u pojedinim južnoameričkim zemljama već preorijentisali na iskopavanje ruda, metala, minerala i dragog kamenja.

U Kolumbiji se očekuje da procveta trgovina smaragdima, kao u stara vremena. U Meksiku šire lance prostitucije, otmica i trgovine ljudima. U Brazilu su se bande specijalizovale za velike krađe i provale. Ipak za otmice i izmamljivanje para od porodica, omiljeni način za veliku i laku zaradu, nedostaje logistika. Ko će sada, kada su najveći belosvetski tajkuni zabarikadirani u svojim dvorcima, da se provlači kroz te lavirinte? Sitni dileri i džeparoši najpre su morali da nestanu sa terena. Na ulicama Buenos Ajresa i u drugim argentinskim gradovima mapiranje portala Tjera pokazuje da su džeparenja opala za 90 odsto.

O tome da novac gubi snagu kad nevidljive mikrosile vode igru mnogo toga je već rečeno. Što su veće razmere epidemije, to su milijarde impotentnije. Ipak, najbolje je o nemoći novca, na osnovu ličnog iskustva iz detinjstva, progovorio sin Pabla Eskobara. Potomak najvećeg narkobosa svih vremena posle očeve smrti preselio se u Argentinu, završio arhitektonski fakultet, promenio prezime i posvetio se suprotnim ciljevima od onih kojim su ga učili kod kuće. Pisao je o gresima svog oca, napravljeni su i dokumentarci o njegovom susretu sa decom žrtava Medeljinskog kartela. Huan im se izvinjavao u ime svog oca, mada tvrdi da su obračuni narko-bandi, korupcija i kriminal danas još brutalniji nego u vreme njegovog detinjstva.

Pojava korona virusa pružila mu je priliku da opet bude u žiži jednog dela latinoameričke javnosti. On hrabri ljude da ostanu u izolaciji dok god je to potrebno kako bi sačuvali živote: “Ja sam sin zatvorenik, mnogo godina proveo sam u tajnim skloništima. Daj Bože da je to trajalo samo 15 dana i da je moja kazna bila tako kratka… Razlika je što mene nije napadao virus, nego mi je pretila sigurna smrt od očevih neprijatelja, koji su njegove grehe rešili da naplate životom njegovog sina.” Dalje navodi da je krajem osamdesetih u Kolumbiji “harala grupa bandita opasnija od korona virusa” i da je samo zahvaljujući izolaciji uspeo da sačuva život.

Emotivna poruka Escobarovog sina

Mnogi Latinoamerikanci ne sećaju se više Pabla Eskobara, ali uvažavaju poruku njegovog sina, koji danas ima 43 godine, živi i radi u buenosajreskom rezidencijalnom kvartu Palermo. Zanimljivo je to poređenje između života u središtu najmoćnijeg narko-kartela i ove sumorne svakodnevice, kad je ceo svet pretvoren u taoca korona virusa. Ko bi rekao da će iz zemlje odakle je potekao Markesov magični realizam stići tako realističke procene o odbrani od pandemije? I da će nam Eskobarov prvenac, dečak koji je nekada plivao u gomilama para, govoriti kako ima situacija kada shvatiš da je novac bezvredan.

“Sećam se kada smo se sa ocem sklonili u jednu kuću, u kojoj je bilo četiri miliona dolara u kešu.” (Latinoamerikanci oduvek sav novac računaju samo u dolarima.) “Ali, policija i vojska opkolile su čitavu zonu. Znali su da je tu negde Eskobar, ali nisu pronašli tačno mesto. Niko od porodice nije smeo da izađe. Ostali smo bez hrane. Bili smo gladni. Potera je trajala nedelju, a onda je utihnula. Novac je tu čuvan da bi nas spasao od jada i bede, ali upravo su nas te kriminalom nakupljene pare dovele do mizerije.” Pouke je taj naturalizovani Argentinac izveo naknadno: “Novac se čuvao u skloništu da nam pruži slobodu, ali nas je taj prljavi novac zarobio, bio je tu da nam dâ snagu, ali ona je uništena, bio je tu da bismo bili spokojni, ali su nas upravo te milijarde odvukle od mira.”

Nikakav novac ni sada ne može da nas spase od virusa. Nisu svi spremni da poveruju kako su pare možda i zauvek izgubile svoju magiju. A najmanje u to čudo veruju mafijaši, navikli na bahato šepurenje neukusnim luksuzom. Američki eksperti za borbu protiv droge, međutim, javljaju da nekim kartelima ponestaje para za nadnice beračima lista koke, nekmoli za dilere, transport, prepakivanje… A tržište je gladno. Filantropija je, kažu, kratkog daha. Pitanje za milion dolara glasi: Da li će narkokarteli preživeti koronu? To zavisi, kako nam govore stručnjaci, od svih nas i naše volje da se od njih – kao društvo – izolujemo.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera



Povezane

Više iz rubrike Piše
POPULARNO