Laptop za svako dijete ostaje samo san

Kriza sa nabavkom komponenata je tolika da veliki proizvođači smartfona i kompjutera žele i stare uređaje svojih korisnika.

Humanitarne organizacije su predlagale proizvođačima da starije uređaje ne recikliraju, već da ih poprave i doniraju manje razvijenim zemljama, ali malo ko se odazvao ovoj inicijativi (AFP - Ilustracija)

U tehnološkom svetu trenutno vlada velika nestašica čipova i komponenti za smartfone i računare. To se poklopilo i sa globalnom energetskom krizom, te globalnom pandemijom koronavirusa. Sve ovo znači da će u bliskoj budućnosti biti manje novih elektronskih uređaja, a da će oni biti – skuplji.

Ako želite da kupite najnoviju konzolu za igrice ili novu grafičku karticu za računar, verovatno ćete čekati između dve i četiri nedelje na isporuku – i to ako živite u Evropskoj uniji ili SAD-u. Na manjim tržištima, koja su po pravilu i manje platežna, neizvesno je kada će stići novi uređaji visoke klase, i da li će oni stići uopšte.

CEO kompanije Apple, koja je ne samo jedna od najvećih tehnoloških kompanija, već i globalni finansijski igrač, Tim Cook, upozorio je svoje kolege iz Silikonske doline da će zbog globalne nestašice čipova biti smanjene ovogodišnje prognoze prodaje smartfona i laptop računara, kao i margine profita. Ovo neće obradovati investitore i berze, jer su oni očekivali veliki i brz rast nakon godine stagnacije zbog pandemije korona virusa.

Još jedan veliki igrač, Microsoft, revidirao je prognoze prodaje svoje dugo pripremane konzole “Xbox Series X”, a slično je i sa japanskim Sonyjem i njihovom konzolom “PlayStation 5”.

Početkom godine se očekivalo da će dva najveća prodajna perioda – Black Friday i Božićna sezona oboriti sve rekorde kada je u pitanju prodaja smartfona, računara i konzola u pitanju. Iako je interesovanje kupaca i dalje veliko, a u pretprodaji je već naručeno na milione ovih uređaja, proizvođači i trgovci nisu sigurni da će te uređaje zaista i moći da isporuče. Zbog ovoga, još od maja, Apple, Samsung, Lenovo i druge kompanije prave zalihe ključnih komponenti (stock pile). Japanski Sony, koji je i jedan od glavnih proizvođača senzora za kamere, ne može isporučiti dovoljno delova proizvođačima u Kini i širom Azije.

‘Skalperi’ kao legitimni prodavci

Rezultat svega ovoga su više cene novih uređaja, kao i pojava novog fenomena – ‘skalpovanja’ (eng. scalping). Naime, organizovane grupe kupaca bi za kratko vreme pokupovale sve zalihe traženih elektronskih uređaja, pre svega konzola za igrice, na brojnim online robnim kućama, ili čak u velikim tržnim centrima tehnike.

Pošto trgovci nisu u stanju da brzo popune zalihe (re-stock) dolazi do daljeg rasta tražnje proizvoda, za koje i  inače postoji velika potražnja. Onda se ti isti ‘skalperi’ pojavljuju na internetu kao legitimni prodavci, te prodaju uređaje po 30, 50, a nekad i 100 odsto većoj ceni.

Tu se ispoljava i još jedan novi fenomen nazvan momentum traders – online prodavci postave nekoliko komada uređaja i navedu da će ih prodati najboljem ponuđaču. Tako cene mogu otići i do pet puta realne prodajne cene. Ovakav sistem (pre)prodaje novih uređaja je toliko uzeo maha prošle i tokom ove godine, da sada gotovo sve prodavnice elektronike, i online i one fizičke, ograničavaju broj primeraka uređaja koji se može kupiti, a obično se i serijski brojevi uređaja vezuju uz lične podatke kupca.

Stari uređaji u ponudi

Programer i IT stručnjak, Nemanja Dimitrijević kaže da će zbog ovakve situacije u svetu, i u regionu biti teško nabaviti neke od uređaja.

“Cene elektronike u našim prodavnicama ne padaju već dve godine, čak i za uređaje ‘iz magacina’, stare i po godinu dana. Imate primer da u prodaji i dalje ima smartfona i laptopova provedenih 2019, pa čak i 2018. godine. Mnogim od ovih uređaja su već oslabele baterije i druge komponente, iako se oni prodaju kao potpuno novi, u kutiji”, upozorava Dimitrijević.

Što se tiče novih konzola za igrice, memorijskih uređaja i grafičkih kartica, dodaje, one na regionalno tržište stižu u više nego simboličnim količinama. Razloga za to ima nekoliko, pa nabraja: slaba potražnja, slaba kupovna moć, te generalna nedostupnost za ovdašnje uvoznike.  Podseća i kako se početkom godine desilo da je gotovo 70 odsto uvoza računara u EU išlo samo na nekoliko tržišta – nemačko, francusko i holandsko.

“Razlog je, naravno, sve veći broj ljudi koji rade od kuće, i sve veći broj đaka na onlajn nastavi. Ovaj trend se malo usporio tokom letnjih meseci, ali nema sumnje da će o trajati još neko vreme, barem još godinu, godinu i po”, prognozira Dimitrijević.

Navodi i kako mnoge velike korporacije u Evropi, kao i ispostave velikih kompanija iz SAD-a na evropskom tržištu, nude svojim zaposlenima da trajno rade od kuće, uz povremen dolazak u kompaniju, obično jednom mesečno.

“Za sve to su, naravno potrebni noviji računari, ali i brzi internet. Telekom kompanije i provajderi interneta širom Evrope trenutno imaju problema sa padovima sistema, jer je sve više ljudi sve duže vreme na internetu, a sve više njih koristi i zahtevne aplikacije za gledanje video sadržaja u visokoj rezoluciji”, objašnjava Dimitrijević.

Slab interes za pomoć djeci u siromašnim zemljama

Sredinom 2000-ih, pojavila se neprofitna organizacija “Jedan laptop za svako dete” (One Laptop Per Child, OLPC). U pitanju je bila svojevrsna koalicija najvećih proizvođača hardvera i softvera u to vreme – kompanija AMD, Google, Marvell, Red Hat i Quanta. Prvi proizvod je bio mali laptop nazvan XO, a bio je napravljen da može da izdrži padove i udarce, budući da je prva serija uređaja bila namenjena zemljama Afrike i Azije.

Do 2008. godine, cilj OLPC projekta je bio laptop koji će stajati 99 dolara, u praksi 100. Ipak, zbog raznih nesporazuma unutar industrije, ova cena nikada nije postignuta. Većina OLPC uređaja je koštala oko 200 do 230 dolara – i to pre transporta.

U isto vreme, skandinavska humanitarna organizacija FAIR je predložila proizvođačima da starije uređaje ne recikliraju, već da ih poprave i doniraju manje razvijenim zemljama, kako bi se povećala računarska pismenost, ali malo ko se odazvao ovoj inicijativi.

Najveći broj OLPC uređaja je doniran Nigeriji, Ruandi, Urugvaju, Brazilu i Indiji. Kasnije je predstavljeno i nekoliko unapređenih verzija ovog malog laptopa nazvanih XO 3 i XO 4, koji su bili još skuplji za proizvodnju. Početkom 2014. godine, One Laptop Per Child je prestao sa radom.

Proizvođači žele stare uređaje

Zapravo, kriza sa nabavkom komponenata je tolika da veliki proizvođači smartfona i računara žele i stare uređaje svojih korisnika. Najdalje je otišao Apple, koji već duže vreme ima svoj trade-in program – uz donošenje starijeg modela iPhonea novi može da bude i značajno jeftiniji.

Sa starijih modela se skidaju sve komponente koje se mogu reciklirati, a Apple je čak predstavio i robota pod imenom Daisy, specijalno konstruisanog za reciklažu starih smartfona. Daisy može potpuno samostalno da rastavi 200 iPhonea za sat vremena, te da odvoji i sortira razne komponente za reciklažu.

I automobilska industrija je takođe veoma pogođena nestašicom komponenti. Svi vitalni sistemi novih automobila koriste neke vrste čipova i senzora, a automobili visoke klase imaju i po nekoliko računara koji vozaču pomažu u vožnji, kao i sofisticirane audio i navigacione sisteme.

General Motors, jedan od najvećih proizvođača automobila u svetu, nedavno je zatvorio tri fabrike i smanjio proizvodnju u četvrtoj. Radnici u fabrikama u Fairfaxu i Ingersollu jednostavno nisu imali posla zbog nedostatka komponenti. Slično je bilo i u fabrici San Luis Potosi u Meksiku, pa čak i preko okeana, u GMovoj fabrici Bupyeong 2 u Južnoj Koreji.

Izvor: Al Jazeera

Povezane

Globalna pandemija korona virusa, nedostatak sirovina, kao i sve zategnutiji odnosi između SAD i Kine, doveli su proizvodnju poluprovodnika, čipova i komponenti na historijski nizak nivo.

Published On 29 Aug 2021

Kvantni računari ne koristie čipove, klasične procesore, niti memorijske čipove, već koriste fenomen u fizici poznat kao ‘kvantna superpozicija’.

Published On 13 Jan 2021
Više iz rubrike TEHNOLOGIJA
POPULARNO