Igrice moćnije od filmova i muzike

Primjer Fortnitea pokazuje da ni najveće svjetske kompanije nisu imune na ogromne svote novca koje se okreću u igračkoj industriji (EPA)
Primjer Fortnitea pokazuje da ni najveće svjetske kompanije nisu imune na ogromne svote novca koje se okreću u igračkoj industriji (EPA)

Pre par nedelja tehnološki svet je potresao pravi presedan: naime, IT gigant Apple je sa svoje prodavnice aplikacija za iPhone i iPad izbacio igricu Fortnite.

I to ne bi bila neka posebna vest, da ovu izuzetno popularnu igricu ne igra više od stotinu miliona ljudi širom sveta!

Telefoni nisu više samo telefoni

Istorija mobilnih igara zapravo seže još do početka 90-ih godina prošlog veka. Legendarni Game Boy kompanije Nintendo, sa crno belim LCD ekranom i igricama koje su dolazile na plastičnim ketridžima, iako danas deluje kao daleko prevaziđena tehnologija, u to vreme je bio nešto neviđeno.

Mogućnost da igrate igrice napolju, u parku, u školi je bila prava revolucija. Kasnije je usledio Game Boy Color, sa ekranom u boji, kao i manja verzija nazvana Pocket. I druge kompanije za video igre su imale svoje prenosne konzole – Sega Game Gear, Atari Lynx i Neo Geo X su samo neke od njih.

Ipak, prava revolucija mobilnih video igara stiže negde oko 2002. godine, kada mobilni telefoni postaju svakodnevnica velikog broja ljudi, a pojavljuju se i prvi uređaji sa ekranom u boji. Budući da su ovakvi telefoni imali veoma slabe procesore i malo memorije, rešenje za razvoj igrica je nađeno u Java programskom jeziku, koji je bio tako koncipiran da koristi vrlo malo hardverskih resursa telefona.

Sa pojavom Nokia Series 40 i Symbian uređaja, koji su bili među prvim uređajima koje možemo nazvati smartfonima, pojavljuje se sve više timova i studija koji prave originalne igrice, ali i nove verzije „standarda“ kao što su Rayman, Space Invaders, Tom Clancy Rainbow Six, kao i barem „milion“ verzija Tetrisa i raznih slagalica.

Pojava iPhone uređaja sa iOSom i Google Android pametnih telefona označila je i novu generaciju igrica na mobilnim telefonima, kao i novu generaciju igrača.

Srđan Antić, IT stručnjak i pasionirani zaljubljenik u videoigre, kaže da igre čine gotovo polovinu dostupnih aplikacija za smartfone.

„Pogledajte na svom Android uređaju koliko igrica ima na Play Store prodavnici, a nove se dodaju bukvalno svakog dana. Sada imate igrice i na lokalnim jezicima mnogih zemalja, igrice koje su ekskluzivno dostupne samo na nekim tržištima, kao i preko pola miliona besplatnih (Free to play) igara. Većina ovih igrica zarađuje tako što se u samoj igri kupuju poboljšanja, napredovanje i razni dodaci za pravi novac sa kreditne kartice, tako da bi roditelji trebali da obrate pažnju ako njihova deca igraju ovakve igre, jer račun lako može postati veliki“, objašnjava Antić.

Telefon ili konzola za igrice

Ovakvu „pomamu“ za igricama na smartfonima su odavno primetili i sami proizvođači, te sada postoji čitava klasa naprednih smartfona namenjenih pre svega igračima.

Primer takvog uređaja je Asus ROG telefon, koji ima specijalan sistem hlađenja telefona, posebne tastere namenjene igranju, kao i poseban softver koji omogućava maksimalno korišćenje procesora i memorije u toku igranja. I Kineski Xiaomi ima sličnu liniju telefona nazvanih Black Shark.

Iako bi se moglo pomisliti da su ovakvi uređaji namenjeni malom broju zaljubljenika u igrice i posvećenim igračima, brojke kažu drugačije. Na primer, samo u Kini smartfon dnevno koristi više od 600 miliona ljudi, a procenjuje se da barem dvadeset odsto njih igra neku od igrica na svom smartfonu.

Istraživanja rađena u EU su došla do podatka da prosečni korisnik smartfona uređaj koristi jednu i po godinu, a za novi uređaj se više od polovine njih odlučuje “zbog bolje kamere ili brzine u igricama”.

Takođe, postoji čitava industrija dodataka za igranje na smartfonu: razni kontroleri, adapteri, slušalice, pa čak i sistemi za hlađenje. Čemu sve to? Pa, kako bi igrači mogli što duže da igraju, naravno.

Danijel Đorđević, programer i developer, kaže da se tržište igara meri milijardama dolara.

„Do 2023. godine tržište igrica će vredeti preko 250 milijardi dolara globalno. Već sada industrija igrica vredi više od muzičke i filmske industrije zajedno, a ovaj jaz će se samo povećavati u budućnosti. Tržište mobilnih igrica, računajući i hardver i softver, trenutno vredi preko 40 milijardi dolara, i ova brojka će vrtoglavo rasti narednih godina, budući da se očekuje barem još milijardu novih korisnika smartfona u narednih pet godina. Nije zato ni čudo da filmski studiji, izdavačke kuće i razni producenti ulažu sve više novca u razvoj igrica, a poznati igrači su prave super-zvezde“, kaže Đorđević.

Tvrda jabuka za igrice

Vratimo se zabrani Applea za Fortnite – razlog za zabranu je uvođenje sistema u igru gde su igrači mogli da kupuju i prodaju predmete, što je protiv pravila Applea. Ipak, to nije protiv pravila Googla, pa je ova igrica i dalje dostupna na Play Store prodavnici.

Primer Fortnitea pokazuje da ni najveće svetske kompanije (Apple vredi preko jednog triliona – hiljadu milijardi – dolara trenutno) nisu imune na ogromne svote novca koje se okreću u igračkoj industriji. Zato i ne čude ni veliki turniri i takmičenja u popularnim naslovima, koji liče na fudbalske spektakle, a gde pobednici dobijaju milionske nagrade.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Više iz rubrike TEME
POPULARNO