Ni poplave nisu potopile krajnju desnicu u Austriji

Pre samo desetak dana kada su ekstremno jake kiše dovele do poplavnih talasa širom Austrije pa čak i u centru Beča, analitičare je najednom poplavio talas optimizma da će ta meteoroška okolnost promeniti očekivane rezultate austrijskih parlamentarnih izbora.

Neuobičajeno veliki broj analitičara je bio ubeđen da će susret Austrijanaca sa ekstremnim vremenskim prilikama uticati na to da skoči popularnost austrijskog kancelara Karla Nehammera, koji se pokazao kao sposoban za upravljanje u krizama, a da će poplava potopiti popularnost tvrdih desničara iz Slobodarske stranke (FPO) Herberta Kickla, koji ne veruju u to da čovek svojim postupcima utiče na promenu klime.

Međutim, glasači su na biralištima bacili u vodu ovu prognozu, koja se zasnivala na tezi da će se Austrijanci, zbog ekstremnih vremenskih okolnosti, sada ustezati da glasaju za Kickla, koji je kritikovao ekološke projekte vlade narodnjaka i Zelenih, optužujući svoje protivnike za „klimatski komunizam“ u debatama o klimatskim promenama. Sasvim je očigledno da poplave nisu skoro uopšte uticale na rezultate izbora i činjenicu da je FPO već bezmalo pune dve godine u svim sondažama javnog mnenja najpopularnija stranka u Austriji.

To se pokazalo i kada su zatvorena birališta i prebrojani listići. FPO je osvojila je 28,8 odsto glasova što je prvi put od 1945. godine da je u Austriji na parlamentarnim izborima najviše glasova dobila jedna dobrim delom krajnje desničarska stranka, čiji prvi lider je bio bivši nacista i vođa SS brigade Anton Reinthaller pri čemu je sama stranka nastala 1956. godine kao naslednica jedne pronacističke stranke.

Teško do vladajuće koalicije

I dok su Kicklovi slobodari u odnosu na izbore 2019. godine uvećali podršku za 13 procentnih poena, Austrijska narodna partija (OVP) kancelara Nehammera je sa nekdašnjih 37,5 odsto pala na 26,3 odsto glasova. Socijaldemokratska partija Austrija (SPO) Andreasa Bablera je tek za nijansu u procentima pala sa 21,2 na 21,1 odsto glasova, ali je to ipak njen najlošiji rezultat od osnivanja stranke i prvi put da je tek treća po jačini politička snaga a ne prva ili druga. Podrška Zelenima se skoro prepolovila sa 13,9 na 8,3, dok je liberalna stranka Neos ostvarila blagi skok sa 8,1 sa na 9,2 odsto.

Kada se pogleda broj osvojenih mandata u parlamentu koji broji 183 zastupnika, bez sumnje najveći pobednici su slobodari, koji će imati 56 zastupnika, što je za 25 više nego prethodnih pet godina. OVP će imati 52, što je 19 manje nego pre, dok će socijaldemokrate imati 41, što je jedan više nego dosad. Uz narodnjake, najveći gubitnici su i Zeleni koji će umesto 26 imati tek 16 zastupnika, za razliku od liberala koji su uvećali broj mandata za tri i sada će imati 18.

Ovakav raspored snaga i međusobni sukobi, popriično otežavaju stvaranje stabilne vladajuće većine, kojoj je neophodna podrška najmanje 92 zastupnika. U zemlji u kojoj su tri stranke činile vladu samo 1945. godine i u drugoj vladi kancelara Wolfgang Schuessela od 2003. do 2007. godine, čini se da je tročlana vladajuća koalicija neminovna.

Relativizovanje odlučnog ‘ne Kicklu’

Doduše, ukoliko bi vladajuću koaliciju formirali narodnjaci sa slobodarima, oni bi imali stabilnu većinu od 108 zastupnika, ali aktuelni kancelar i lider OVP-a je svojevremeno isključio saradnju sa FPO dokle god je na njenom čelu, kako je rekao, „desničarski ekstremista, bezbednosni rizik i teoretičar zavere“ Kickl. Doduše, samo pet sati posle zatvaranja birališta, generalni sekretar OVP-a Christian Stocker je, pak, poprilično relativizovao to narodnjačko odlučno predizborno „ne Kicklu“, rekavši da će procenjivati kada FPO bude izneo svoja personalna rešenja (za vladajuću koaliciju). Suštinski, rukovodstvo OVP ne odbacuje mogućnost saradnje sa FPO, već samo sa Kicklom.

Kickl je, pak, saopštio da je uspeh njegove stranke signal za promene kursa u Austriji te da je otvoren za pregovore sa svim strankama.

I dok nastavak aktuelne vlade narodnjaka i Zelenih više neće imati neophodnu većinu u parlamentu zbog toga što su obe stranke izgubile veliki broj birača, čini se da to odlazećem saveznom ministru zdravlja i funkconeru Zelenih Johannesu Rauchu ne smeta, pa već govori o tome da je Zelenima dat mandat za formiranje „proevropske vlade koja se zalaže za ljudska prava i zaštitu klime“.

I lider socijaldemokrata je iskazao spremnost za ulazak u vlast, ali eventualna velika koalicija narodnjaka i socijaldemokrata bi imala isuviše tanku većinu od 93 zastupnika tako da suštinski sve ostale varijante stabilne vlade podrazumevaju koaliciju tri stranke, to jest podršku liberala ili Zelenih. Babler insistira da je za njih važan sadržaj buduće koalicije i da Austrija ne sme da krene stopama Orbanove Mađarske, što je uočljivo i u izjavama ostalih funkcioneri SPO-a koji ističu da je jedan od prioriteta sprečiti formiranje desničarske vlade narodnjaka i slobodara.

O budućnosti odlučuju gubitnici

Jedno je jasno, Austriju čeka poprilično nestabilna politička budućnost o kojoj će odlučivati zapravo najveći gubitnici ovih izbora: OVP.

S jedne strane, mora se priznati na je Nehammer stranku preuzeo krajem 2021. godine kada je ona, prema anketama, imala podršku tek nešto veću od 20 odsto te da ostvarenih bezmalo 29 odsto na izborima može tumačiti i kao njegov uspeh u spasavanju rejtinga stranke.

S druge strane, očigledno je da je on odavno udaljio OVP od njenih demohrišćansko-socijalnih korena te da je, uprkos kritikama na račun Kickla, u pogledu sadržaja i političke kampanje OVP se poprilično preklapala sa FPO. Uostalom, narodnjacima nije smetalo da u tri savezne pokrajine – Gornjoj i Donjoj Austriji i u Salcburgu – uđe u pokrajinsku vlast sa slobodarima.

To što su kancelar i njegovi narodnjaci govorili da ne dolazi u obzir vlada sa Kicklom, to ne znači da je takva desničarska vlada nemoguća ukoliko je FPO spreman da napravi izvesne kompromise. Ako Kickl pristane da se povuče u drugi red pa još prepusti mesto kancelara OVP-u, to bi narodnjacima dramatično uvećalo atraktivnost novog izdanja tirkizno-plave vlade, što su boje ove dve stranke.

Osim toga, uprkos izbornom uspehu, Slobodarska partija nije homogen blok pa Kickl i te kako ima i konkurente u stranačkim redovima. Kao glavnog konkurenta mnogi vide lidera FPO u Gornjoj Austriji Manfred Haimbuhnera, iako je on na društvenim mrežama među prvima objavio rezultate izbora uz zahvalnicu biračima i poruku da ovakvo glasanje vidi „kao jasan mandat da se sa Herbertom Kicklom kao kancelarom Austrija vrati na pobednički put“. Haimbuhner je zamenik šefa pokrajinske vlade u Gornjoj Austriji, gde je FPO u vlasti sa OVP. Narednih nedelja će očigledno mnogo toga zavisiti i od toga na koliko je kompromisa spreman Kickl, ali i ostali funkcioneri njegove stranke.

Nasuprot tome, za OVP će vrlo značajno biti i koliko velike zahteve će izložiti socijademokratski lider, jer OVP samo sa Neosom i Zelenima neće imati većinu u parlamentu. Babler sasvim sigurno neće biti lak pregovarač, budući da će konzervativci nastojati da ostvare što desničarskiji program nove vlade kako ih slobodari ne bi dotukli već na sledećim izborima.

Pandemija, rat u Ukrajini i migranti

A lider FPO-a Kickl je, čini se, proteklih godina poprilično radikalizovao, ali i usavršio svoju strategiju provokacije. S jedne strane, na skupovima na kojima se obraćao svojim pristalicama i članovima stranke, nije se libio da koristi stil govora, koji je mnoge političke posmatrače nagnao da kažu da ih podseća na Gebelsa po tome kako su mu gestovi i izgovor uvežbani. S druge strane, u debatama u televizijskim nastupima, on je usvojio drugačiji, mirniji ton u očiglednom nastojanju da se prikaže da nije politički ekstreman.

Na političkom planu, uspeh svoje stranke je protekle dve i po godine izgradio na tri teme: pandemiji, ratu u Ukrajini i migrantima. Prvi podsticaj mu je bila pandemija virusa korona gde je iskoristio narastajuću frustraciju građana nesrazmerno oštrim vladinim anti-korona merama. Zatim je usledila ruska invazija na Ukrajinu, koja joj je austrijskim slobodarima omogućila da se postavi u ulogu „zagovornika mira i diplomatije“ time što se protivi slanju pomoći Ukrajini i zagovara obnavljanje saradnje sa Rusijom. I na kraju, zaoštravanje svog inače restriktivnog stava po pitanju migracija, FPO je došla do toga da zagovara, ne samo da Austrija treba da odbije sve nove zahteve za azil, već i da brojne strance vrati u zemlju porekla bez obzira na tamošnju nebezbednost, kao i da da socijalna davanja daje isključivo Austrijancima.

Upravo pod tim programom, nazvanim „Tvrđava Austrija, tvrđava slobode“, FPO je izašla pred birače i dobila bezmalo svaki treći glas. Ni medijska povezivanja sa Putinom, optužbe za koketiranje sa nacizmom, niti istraga da su svojevremeno kao zvaničnici vlade zloupotrebili javne fondove za promovisanje sopstvene stranke, nije naškodilo Kicklu ni FPO-u.

Visoka inflacija, ogroman skok troškova života a spor ekonomski rast uticao je na to da FPO nametne migracije i rat u Ukrajine kao glavne teme i razloge za teži život građana, optužujući vodeće stranke da rade protiv interesa Austrije. Zbog toga, ovakvo raspoloženje će teško moći da se ignoriše, a od aktuelnog kancelara se očekuje pregršt taktike i spretnosti da sačuva svoje stranku ali i političku stabilnost i ugled Austrije.

Ukoliko FPO uđe u vladu, to će biti još jedan korak u širenju političke normalizacije krajnje desnice Evropom. Ako, pak, OVP napravi tropartijsku koaliciju sa SPO i Zelenima, veliko je pitanje koliko će ta vlada biti stabilna, dok će FPO moći da nastavi da šalje biračima poruke „Eto, svi su se udružili protiv nas“ i „Samo mi smo narod“. A upravo na tim sloganima, kojima se predstavljaju kao „žrtve“, ostvarili su ovaj rekordni izborni prodor.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.