Mogu li žene zaustaviti ‘trumpizam’ u Americi

Tridesetak dana pre nego što 5. novembra Amerikanci izađu na birališta, prvi put u istoriji Meksika na čelo zemlje stupiće žena. Claudia Sheinbaum, naučnica, levičarka, biće takođe prva predsednica jevrejskog porekla u zemlji katoličanstva. Sastav svog kabineta svi dosadašnji izabrani predsednici objavljivali su tik pred inauguraciju, prvog oktobra. Claudia Sheinbaum već je u junu obelodanila ko će biti članovi njenog tima. I svakako, žene će u vladi voditi glavnu reč.

List u istoriji Sjedinjenih Američkih Država mogao bi da se preokrene i pre nego što u susednom Meksiku Claudia Sheinbaum označi početak nove ere. Jer pominje se da bi Joseph Biden Kamali Harris dao još veći vetar u leđa ukoliko bi svoju stolicu u ovalnom kabinetu ustupio potpredsednici, sada kada se već predlažući nju povukao iz trke za predsedničke izbore. U tom bi slučaju Kamala Harris postala prva žena predsednica u istoriji SAD-a pre nego što se taj istorijski trenutak desi u Meksiku. Potom bi u novembru usledili izbori. Različite su i međusobno suprotne procene: da li bi Kamali Harris pomoglo ili odmoglo da pobedi Trumpa ako u trku krene sa mesta predsednice.

Značajni su ovi američki izbori, jer će svakako uticati na preostali deo planete. Kad je reč o latino svetu, o zapostavljenom “zadnjem dvorištu SAD-a”, “tako daleko od Boga, a tako blizu Amerike”, trka za osvajanje Bele kuće prati se čak pomnije i zabrinutije od sličnih političkih događaja na domaćem terenu.

Ko će biti pobednik u ovoj trci?

Otkad Hillary Clinton nije pošlo za rukom da postane američka predsednica, mnogo se toga promenilo u SAD-u. Po prvi put među radno sposobnim stanovništvom, žene sa univerzitetskom diplomom su brojnije od muškaraca sa visokom stručnom spremom. Pokret “Me too” na videlo je izneo problem seksualnog nasilja i uznemiravanja i mnogi moćni muškarci su zbačeni sa pijedestala nedodirljivih.

Hoće li predsjednica uspjeti da odbrani Meksiko?

Svoditi razgovor o suštini visoke politike na rodne razlike može izgledati retrogradno i uprošćeno. Velika Britanija je imala tri premijerke, pa to nije drastično promenilo pravce Ujedinjenog Kraljevstva.

Ipak, zamislite samo kako bi to umirujuće delovalo kad bi se sa meksičke i američke strane granice, na čelu država nalazile dve pametne, obrazovane, iskusne žene. Kako bi one međusobno razgovarale kada bi se prvi put u istoriji u svojstvu šefica država sastale?

Poznata i kao La Doctora, zbog velikog broja značajnih akademskih radova i dostignuća, Claudia Sheinbaum je fizičarka sa doktoratom iz oblasti energetike, bivša gradonačelnica Mexico Cityja, jednog od najnaseljenijih gradova na svetu, bila je i deo panela naučnika Ujedinjenih nacija koji je dobio Nobelovu nagradu za mir. Ova 61-godišnja političarka, prva osoba jevrejskog porekla na čelu pretežno katoličkog Meksika, vodila je disciplinovanu kampanju koristeći popularnost svog prethodnika, Andresa Manuela Lopeza Obradora, čoveka koji joj otvorio vrata u svet politike 2000. godine, kada ju je, kao tadašnji šef gradske vlade, imenovao za sekretarku za životnu sredinu Mexico Cityja.

Njoj nasuprot mogla bi da sedi Kamala Harris, prva ličnost sa diplomom pravnika stečenom na tradicionalno afroameričkom fakultetu Howard u Washingtonu, koja obavlja tako visoku političku funkciju. Ušla je u istoriju na predsedničkim izborima 2020. kada je postala prva žena, prva Afroamerikanka, ali i prva osoba s južnoazijskim korenima na poziciji potpredsednice SAD-a.

Ako bi ovim dvema ženama na najvišim funkcijama bile poverene neke od suštinskih tema koje opterećuju donji i gornji deo američkog kontinenta grubo lingvistički podeljenog ne engleski, španski i portugalski jezik, čini se da bi bilo više šansi da se neki od problema povoljnije sagledaju i reše.

A ako se američko glasačko telo odluči za Trumpa, biće to obnovljeno zastrašivanje latino sveta. Još nisu utihli njegovi rasistički pokliči iz nekadašnje kampanje kada je ceo susedni narod stavio u isti koš i Meksikance izjednačio sa “kriminalcima, silovateljima i narko dilerima” i kada je oduševljenoj svetini obećavao da će naterati susede da o meksičkom trošku izgrade zidine duž 3.200 kilometara meksičko-američke granice.

Trump zastrašuje latino svijet

U prvom mandatu nije mu uspelo da ispuni taj zavet koji je po duhu sličan srednjevekovnom mračnjaštvu. Ukoliko pobedi na izborima ove godine, Trump se zaklinje da će potpuno zatvoriti granicu i da će sprovesti “najmasovniju deportaciju u istoriji SAD-a”. Zamislite te paklene scene i milione izgnanika žena i dece kako se skupljaju iz celog SAD-a u sabirne centre i proteruju preko granice u Meksiko.

Ne obazirući se na sve to, moćni obožavatelji američkog milijardera u Latinskoj Americi, zagovoraju slične mere u svojim zemljama. Kao što u Evropi, Kremlj, Orban, srpska vrhuška… otvoreno priželjkuju povratak Trumpa, tako je i u medju pojedinim slojevima u Latinskoj Americi zavladao ljuti trumpizam.

Predsednik Argentine Javier Milei ne krije da u potpunosti podržava njujorškog milijardera i da očekuje da Trump od januara ponovo postane predsednik. Čak je i skraćenicu MAGA (Make America Great Again) i doslovce prisvojio. Kako imena obe zemlje, i Argentine i Amerike (SAD-a), počinju istim slovom, a pritom i Trump i Milei obećavaju da će iz svojih velikih zemalja isterati “uljeze” koji dolaze iz susedstva, obojica u socijalizmu ili socijalno odgovornoj državi vide toksičnog neprijatelja protiv kojeg su spremni da pokrenu svaku silu, pa i oružanu.

Među onima koji u Trumpu vide spas je i Jair Bolsonaro, bivši predsednik Brazila, još onomad nazvan “tropskim Trumpom” koji očekuje da od januara sledeće godine zajedno sa svojim istomišljenikom sa severa, “krene u nove velike pobede”.

‘Kada vojska krene na Meksiko’

Trumpovu retoriku pokušao je da ublaži odlazeći predsednik Meksika Andres Manuel Lopez Obrador objasnivši “prijatelju” da bi svaki pokušaj zatvaranja granice “izazvao pobunu na obe strane”.

Naneta bi bila nemerljiva šteta ljudima, privredi i trgovini. Granične savezne države Kalifornija, Arizona, Novi Meksiko i Teksas, zajedno sa šest graničnih država Meksika, čine četvrtu najveću ekonomiju na svetu. Milion ljudi i 300.000 vozila svakodnevno prelazi “Fronteru”, najčuveniju granicu na svetu.

Kao da previđa tu činjenicu, u žaru kampanje, Trump je pre neki dan na Fox Newsu ponovo pripretio da će SAD vojno intervenisati na teritoriji Meksika kako bi se razračunala sa organizovanim kriminalnim grupama. Ponovio je neistinu da meksički karteli koji krijumčare fentanil ubijaju 300.000 ljudi godišnje, dok je u američkim medijima proverom podataka i činjenica, odmah ispravljeno da od ove nelegalne supstance umire 70.000 ljudi godišnje u SAD-u.

U kampanji se čuje da je Meksiko “narko država” i da je opcija o vojnoj intervenciji na teritoriji najvećeg trgovinskog partnera SAD-a “još uvek na stolu”.

Za koga će glasati ‘američki Meksikanci’

Mnogo puta do sada ukazivano je na poznati američki ritual koji se ponavlja svake četiri godine kada obe stranke pokušavaju da zavedu latino birače. Za to postoje jaki razlozi: glasovi Latinoamerikanaca (veliki deo američke javnosti sve Latinoamerikance proglašava za Meksikance) porasli su od 2000. godine za 153 odsto – sa 14,3 miliona potencijalnih glasača, na 36 miliona ove godine.

Iako niko ne može poreći da postoji imigraciona kriza na južnoj granici, republikanci su uspeli da je iskoriste tako što stvaraju sliku da je u toku “nezaustavljiva invazija zlikovaca”, primećuje kolumnista latinoameričkog izdanja madridskog El Paisa.

Nedavno je Trump ponovo pokrenuo to pitanje uz tvrdnju da se kriminal u Venecueli smanjio za 72 odsto tako što je vlast u Karakasu “poslala svoje kriminalce direktno u dobre Sjedinjene Američke Države”.

Trumpova apokaliptička poruka je snažno opovrgnuta činjenicama. Prema FBI-ju, u Sjedinjenim Američkim Državama nema talasa nasilja. Nasilni zločini su naglo opali u 2023. da bi se približili nivoima pre pandemije, dok su imovinski zločini takođe smanjeni širom zemlje, osim na istočnoj obali.

Kada povezuje migracije sa nasiljem i haosom, Trump ne razmišlja o zavođenju Latinoamerikanaca. Već, kako primećuje venecuelanski analitičar Boris Munoz, on “koristi imigrante kao mamac da nahrani radikalizovane republikance i bazu pokreta MAGA”, koji se sastoji pretežno od osiromašene bele radničke klase. Ksenofobični diskurs, međutim, i obećanja da će čvrstom rukom sprečiti dalju “invaziju” utiču na biračko telo u Floridi, Teksasu, Arizoni i Nevadi u kojima se migrantska kriza najviše oseća.

Demokrate bi morale da ulože više energije kako bi iz apatije probudili Amerikance latinoameričkog porekla. Među njima su, ne treba to zaboraviti, brojni Venecuelanci i Kubanci, koji zbog otpora prema tamošnjim režimima podržavaju radikalniju desnicu i Trumpa.

No, da bi i se zaštitila demokratija i ono malo istine što je od nje ostalo, da bi se bar donekle osigurala budućnost Amerikanaca koji su migrantskog porekla, potrebno je, slaže se dobar deo analitičke javnosti, poraziti Trumpa. Kamala Harris ima za to više šansi od Bidena – ne samo zato što je mlađa.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.