Napredno pretvaranje glumaca u šljam

Nije ništa novo u potrebi aktuelne vlasti u Srbiji da ima nekoga na nišanu. Odavno smo zaključili da je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću konstantno potreban neki “neprijatelj” da bi funkcionisao. Gotovo uvek su to strani agenti i špijuni, i domaći izdajnici, NVO sektor, konstantno politički protivnici, a po potrebi i novinari. Ovoga puta su se poštovaoci lika i dela predsednika Srbije ostrvili na glumce.

Državni vrh Srbije je, bukvalno možemo slobodno da zaključimo, do ludila dovelo angažovanje glumaca u Protestu protiv nasilja. Na prstima jedne ruke možemo da nabrojimo glumce u Srbiji koji su stali u odbranu Vučića. To je uobičajena ekipa – Lazar Ristovski, Svetislav Goncić, Branko Kockica, i daleko manje poznati Iva Štrljić i Lepomir Ivković. Još jedan iz te lepeze, Miki Manojlović, nije se oglašavao povodom protesta u Srbiji iako je u prošlosti podržavao Vučića i njegovu politiku.

Svi ostali, izuzev malog broja onih koji se još nisu izjasnili, stali su na stranu građana koji su ustali protiv višegodišnjeg nasilja kojima je izložen narod u Srbiji, a posle dva masovna ubistva koja su se desila početkom maja. Mnogi glumci i glumice su svoj stav izneli na društvenim mrežama, ali i u nastupima u medijima. Prvo je buku podigao Nikola Kojo, jer je na drugi protest došao sa imenom poginulog pilota Omera Mehića, ispisanog na parčetu kartona koje je obesio oko vrata.

Karleušino pitanje

Od tog trenutka je krenula neviđena kampanja protiv glumaca u Srbiji. Najpre je estradna delatnica Jelena Karleuša postavila pitanje kako to glumci protestuju protiv države koja ih, putem Telekoma, plaća za uloge koje su ostvarili u mnogobrojnim serijama koje je ovo državno preduzeće sponzorisalo.

Odmah posle toga su krenule prozivke iz redova Srpske napredne stranke, a kulminacija se desila u Parlamentu gde je jedan od poslanika te stranke Nebojša Bakarec pročitao spisak glumaca koji su podržali Protest protiv nasilja i iznos honorara koje su dobili glumeći u serijama koje je Telekom snimao. Narativ je bio – Vučić vam dao pare, a vi radite protiv njega.

Na stranu to što se radi o poslovnim tajnama, preciziranim ugovorima, pitanje je ko je te podatke dostavio narodnom poslaniku. Jedan od najbližih Vučićevih partijskih kolega, izvesni Darko Gliušić, inače predsednik opštine Ub, poručio je tim glumcima da promene zemlju ako im se ne sviđa vlast. Narodna poslanica SNS Nataša Jovanović je iz Skupštine poručila da ti glumci nisu nacionalno blago Srbije već – šljam. Potpredsednica Skupštine Srbije, takođe članica SNS, Sandra Božić, izjavila je za glumca Milana Marića da je “antisrpsko đubre”.

I tu se nije završilo. Ministarka kulture Maja Gojković je, takođe, imala šta da poruči glumcima. Ona je rekla da Kojo vređa građane Srbije.

Sa uvreda su prešli na konkretne akcije. Jedan od glumaca, Marko Janketić je napadnut na ulici, a Tamari Dragićević su upućene pretnje uključujući i pominjanje dece. Talas podrške glumcima širi iz dana u dan, a i policija i tužilaštvo su najavili da će reagovati.

Kerberi su pušteni s lanca

Svetlana Bojković, Seka Sabljić, Dragan Bjelogrlić i već pomenuti Marić govorili su na Protestu protiv nasilja u Beogradu. To mnogo nervira vlast. Uticaj glumaca nije benigan po pitanju tih protesta i to Vučić dobro zna. Ovakav razvoj situacije je nepovoljan po predsednika Srbije, naročito kada se ima u vidu da Vučić daje sve od sebe da minimalizuje i amortizuje Protest protiv nasilja.

Bezobrazluk vlasti se ogleda u tome što najviši državni i partijski funkcioneri zahtevaju poslušnost za svaki dinar državnog novca koji završi kod bilo koga. Po njima, ali i Jeleni Karleuši, taj novac nije državni, nije dobijen od naroda, već se radi o Vučićevom novcu i svi su dužni da mu budu zahvalni zbog toga. Kako pomoći tim ljudima da shvate da je taj novac vlasništvo naroda, da je kultura nasušna potreba Srbije i njenih građana. Vlast naspram kulture nudi Pink i Hepi ideologiju rijaliti programa, rečnika neprimerenog kafani i ponašanja nedostojnog civilizacije.

Upravo rečnik koji naprednjaci koriste u obračunu sa glumcima predstavlja najgore nasilje koje, svedoci smo toga, polako postaje direktno. Gde je granica kada, predsednik države, predsednik Skupštine, narodni poslanici, ministri koriste reči poput – lešinari, hijene, ološ, šljam, đubrad, ustaše…

To je postala srpska svakodnevica, kako na TV, tako i u novinama, na portalima u međusobnoj komunikaciji. Jedan od osnovnih problema današnjeg srpskog društva je taj što vlast uopšte ne razume da je upravo ona ne samo rasadnik nasilja, već i konstantni generator. Sada su glumci najviše na udaru, jer po SNS, oni predstavljaju najveću opasnost po Vučića. Zato su svi “kerberi” oslobođeni i pušteni sa lanca. Nema pardona ni prema kome.

Potkupljivost državnim parama

Vučić se trudi, koliko je to moguće u njegovom slučaju, da bude, kako kaže, gospodar svake svoje neizgovorene reči.

On, elem, sem što je izbacio izraze poput – hijena, lešinara, ološa i ustaša, glumcima je poručio da im prozivanje da je diktator nije posao i da se, učestvovanjem u protestima, bave onim što ne znaju.

Predsednik Srbije je celu državu ustrojio po principu potkupljivosti državnim parama. Koga god treba, on će potkupiti, ali u zamenu traži poslušnost.

Kada to ne dobije, ili što je još gore, ako ga neko kritikuje, e to je nedopustivo i onda se nacionalno kulturno blago pretvara u šljam. Tako to biva u Srbiji.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.