Piše: Maja Blaževska
Bar tri puta godišnje pravim sveobuhvatne planove, kalkulacije, taktike, stavljam na sto sve moguće opcije kako bih iz Sarajeva otputovala u Makedoniju.
Direktne avionske linije Sarajevo – Skoplje nema. Nema ni železničke poveznice.
Mogu leteti preko Beograda, Zagreba, Istanbula… Letos sam u Beogradu čekala čak 15 sati. U Zagrebu sam nekoliko puta čekala sedam sati, što je bila daleko prihvatljivija opcija nego beogradska.
Najveću putničku dramu doživela sam kada sam se, iz Makedonije, autobusom vozila 17 sati. Nedelju dana nakon puta osećala sam tresenje autobusa zbog loših balkanskih puteva. Nekoliko puta išla sam i autom. Nikad manje od 12 sati. Sve u svemu, prije nego krenem, svesna sam da su sve opcije, kako se kaže u narodu, „tri dana jahanja“.
Do Azije za četiri minuta
Zato je, možda, i bilo toliko intenzivno oduševljenje nedavno u Istanbulu, kada smo, putujući železnicom kroz podvodni tunel Marmaray, prešli sa evropskog na azijski deo Bosfora za samo četiri minuta.
Nisam bila svesna kada sam ušla, a kada izašla. Super moderna železnica nalik je na londonski metro. Tačna, iznimno čista. Nijedan znak da prevozi milion i po putnika dnevno. Ili 75.000 ljudi u jednom satu. Nijedan znak da se putuje 60 metara ispod morske površine. Po hodnicima železnice blistaju mozaici iz turske kulture, istorije i umetnosti.
Za Turke, ovo je ispunjenje davnog sna. Zamisao je bila stara 150 godina. Još je otomanski sultan Abdulmecid imao viziju da sagradi tunel koji bi povezao dva kontinenta. Gradnja je počela 2004. godine. Iako je bilo planirano da bude završena za četiri godine, trajala je devet. Gradnju su odužila važna arheološka otkrića, među njima i 30 vizantijskih brodova, ili najveća otkrivena srednjovekovna flota.
Ovo istorijsko podvodno povezivanje kontinenata bio je jedan od kapitalnih projekata turskog premijera Recepa Tayyipa Erdogana. On je i bivši gradonačelnik Istanbula, a cilj mu je bio rasteretiti saobraćajni haos na oba mosta koji povezuju Evropu i Aziju.
Prelazak mostova na Bosforu, u najboljem slučaju, traje najmanje sat vremena. Prelazak brodom – prosečno 20 minuta. Možemo samo zamisliti šta ove četiri minute puta ispod mora znače za čudovište od grada sa 16 miliona stanovnika. Investirane su tri milijarde evra.
Projekat veka
Na azijskoj strani je ista gužva kao i na evropskoj. Haos na ulicama, brojni soliteri. Ovde živi većina stanovnika Istanbula. Izazov je videti kako se živi u naseljima gde retko kada navrate turisti. Ulazimo u prvi dolmuš i tražimo Bagdat caddesi [Ulicu Bagdad]. Ali, ne možemo pobeći od Balkana. Začuđeni vozač dolmuša na čistom crnogorskom jeziku nas pita: „Đe ste krenule, đevojke?“.
Zasad jedina poveznica na ovoj podvodnoj železničkoj vezi su dve stanice, Yenikapi i Uskudar, ali mreža se širi i do ostalih delova Istanbula.
Tunel Marmaray se u Turskoj naziva projektom veka. Šta znači za svet? Teoretski, sada se može putovati iz Londona do Pekinga vozom. Nije loša ideja.
To ražmišljam dok pletem planove kako ću ponovo da povežem dve balkanske tačke.
Izvor: Al Jazeera