U kakvim uvjetima Srbija izlazi na birališta

Zaključen je birački spisak, uz broj birača koji je blizu ukupnog broja stanovnika Republike Srbije. U medijima, opozicije ima duplo manje nego vlasti, a svaka druga sekunda koju u medijskom prostoru dobije mogla bi se podvesti pod negativnu kampanju. Regulatorno telo za elektronske medije (REM) ne uspeva da se usaglasi i pokrene postupak protiv najčešćeg prekršioca Kodeksa novinara, uprkos prijavama koje toliko učestalo pristižu da, prema rečima predsednika Saveta REM-a, “prete da parališu rad tog tela”. Republička izborna komisija oglušuje se o žalbe, pritužbe i pozive da otvori dodatna birališta po svetu, jer dijaspora želi da glasa i to pokazuje rekordnim brojem prijavljenih. Ukratko, izborni proces 2026. godine.

Predsednica Skupštine Srbije, koja je trenutno i vršiteljka dužnosti predsednika Republike, uputila je zvaničan poziv Evropskom parlamentu da pošalje svoju posmatračku misiju na izbore 25. oktobra. Taj poziv stigao je “u pet do dvanaest”, tek nakon što je rok za organizovanje misije istekao, ali će, uprkos kašnjenju, evroposlanici stići u Beograd za desetak dana.

Druga međunarodna misija, Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), već je objavila svoj prvi, privremeni izveštaj zasnovan na posmatranju situacije na terenu od 16. septembra do 7. oktobra. “Vanredni parlamentarni izbori održavaju se u kontekstu višegodišnje političke krize i sve dublje polarizacije u srpskom društvu, što se sve više odražava i na funkcionisanje državnih institucija”, ocenila je Misija ODIHR-a.

Nakon izbora održanih u decembru 2023. ODIHR je pred Srbiju postavio 25 preporuka za poboljšanje izbornog procesa. Uoči ponovnog izlaska na birališta, konstatuju “da su izborni propisi pretrpeli nekoliko značajnijih izmena od kojih su neke u potpunosti ili delimično obuhvatile ranije preporuke ODIHR-a”, ali da one prioritetne i dalje nisu ispunjene. U pitanju su preporuke koje se odnose na zastrašivanje i pritiske na birače, sankcije i nadzor nad povredama pravila u kampanji i njenom finansiranju, na zloupotrebu javnih resursa, nezavisnost i efikasan nadzor medijskog regulatora, bezbednost novinara i ograničenje biračkog prava.

Iako se vlast u Srbiji hvalila da je od 25 preporuka ODIHR-a ispunila 18, organizacije koje prate izborni proces imaju drugačiju računicu.

“Naše analize pokazuju dve stvari. Prva stvar je da većina ključnih preporuka koje bi u suštini mogle da utiču na kvalitet izbornog procesa i na njegovu veću demokratičnost nisu ostvarene i u vezi sa tim da je u suštini ispunjeno ono što su više tehničke stvari koje se mogu promeniti u zakonu, ali se ne menjaju tako lako u praksi. A druga stvar je da u suštini i dalje mali broj preporuka ostaje u potpunosti ostvaren. Dakle, od tih 25, koliko mi merimo, naša evidencija pokazuje da je svega pet potpuno sprovedeno i još pet je sprovedeno delimično”, za Al Jazeeru pojašnjava izvršna direktorka Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID) Emilija Orestijević.

Navodi da za ukupno devet preporuka nije moguće utvrditi da li su i u kojoj meri ispunjene do završetka izbornog procesa, a da je šest ključnih ostalo netaknuto.

“Među njima su, dakle, one koje bi mogle da naprave razliku u percepciji građana u tome kako nam zapravo izgleda izborni proces. I tu se prvenstveno misli na REM i na medije, kao i na stvari koje nas muče godinama unazad, a to su pritisci na birače i takozvana funkcionerska kampanja, odnosno zloupotreba državnih resursa u samoj kampanji”, dodaje Orestijević.

CRTA: Izborni inženjering i medijska neravnopravnost

I Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) beleži probleme u više oblasti u svom izveštaju o prvom delu predizborne kampanje. Pored ograničenja koje su glasačima iz inostranstva nametnuli Republička izborna komisija i Ministarstvo spoljnih poslova, a koje CRTA naziva “izbornim inženjeringom”, upozorili su na to da su prava i slobode ugrožene i biračima u matici.

“Pre svega, protivzakonitim prisluškivanjem učesnika u izborima i korišćenjem tako načinjenih i naknadno modifikovanih snimaka za targetiranje pojedinaca. Ali ne samo njih, već i za diskreditaciju pojedinih izbornih lista”, poručio je programski direktor CRTA-e Raša Nedeljkov prilikom predstavljanja izveštaja.

Kampanju je obeležila i izrazita medijska neravnopravnost, gde na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću opozicije ima dvostruko manje nego predstavnika vlasti, a svaka druga sekunda u kojoj se pojavi, može da se podvede pod negativnu kampanju, pokazala je njihova analiza. Uz to su internet portali u proseku dva puta dnevno objavljivali tekstove u kojima se opozicioni akteri prikazuju kao nasilnici, a čak sedam takvih priča svakog dana u kojima su njihove aktivnosti opisivane kao obojena revolucija.

Kao pozitivne pomake, CRTA je navela odluku o glasačkim kabinama na biračkim mestima i praksi koja se uvodi posle nekoliko izbornih ciklusa, a to je da će birački odbori u zapisnike unositi i broj neupotrebljenih glasačkih listića.

U Beogradu je počelo njihovo štampanje, a broj listića koje će građani zaokruživati 25. oktobra biće identičan broju birača – 6.450.523. I ta je cifra probudila sumnje, jer se za manje od 200 hiljada razlikuje od ukupnog broja stanovnika u državi. Ta razlika je i znatno manja, ako se pogledaju poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku, po kojima u Srbiji živi 6.549.901 osoba. Među njima je blizu 950 hiljada mlađih od 15 godina, koji nemaju pravo glasa.

Iako formirana kako bi otklonila probleme i sumnje u ispravnost biračkog spiska, Komisija za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska, do sada nije završila taj posao. Pojedini njeni članovi su u medijskim nastupima govorili da za tako nešto jednostavno ne postoji politička volja, ali postoje opstrukcije.

Birači bez adrese

Novinarke Radija Slobodna Evropa sprovele su istraživanje koje je pokazalo da u biračkom spisku postoji više od pola miliona upisanih birača bez adrese.

“Odnosno, da im u podacima o adresi piše ‘nema ulice, nema broja’. I kada smo zatražili objašnjenje nadležnih, mi nismo dobili objašnjenje zašto je to tako. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, koje je zaduženo za birački spisak, nas je uputilo na MUP, jer su oni ti koji vode podatke o adresama građana, ali ni iz MUP-a nema objašnjenja”, Al Jazeeri priča novinarka Nevena Bogdanović.

Kao jedan od najupečatljivijih primera navodi naselje Ivanje u opštini Prijepolje, gde ima više birača, nego popisanih građana.

“Interesantno je bilo da je 1.523 birača u tom momentu bilo upisano na adresi ‘nema ulice – 0’, iako adresni registar učitava više od 20 ulica u tom naselju. I nismo dobili objašnjenje zašto onda ljudi nemaju ulicu i broj u biračkom spisku ukoliko već u naselju postoje ulice”, kaže Bogdanović.

Šta se promenilo?

U poređenju sa izborima 2023. ne mnogo, stava je redovni profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Dušan Spasojević. Situacija u medijima je, kaže, danas možda i nepovoljnija po opozicione aktere nego pre tri godine.

“Ništa značajnije se nije promenilo. I to je, nažalost, karakteristika režima, odnosno tipa vlasti u kojoj je Srbija danas, a to je režim koji legitimitet dobija na izborima, ali ti izbori nisu u potpunosti slobodni i pošteni. U situaciji u kojoj su opozicione grupe snažne, postoji šansa da dođe do smene vlasti, ali ti uslovi nisu jednaki za sve”, kaže Spasojević.

Njegovo mišljenje je da se ti uslovi ne mogu promeniti bez “neke radikalne promene snaga ili radikalne intervencije spolja”.

S druge strane, politikolog i viši naučni saradnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, Dejan Bursać, vidi jednu značajnu promenu – smanjio se prostor za izborne manipulacije, kaže.

“Zašto? Zato što imate mobilizaciju druge strane koja sad može da vam vrši izbornu kontrolu, koja može da vas uhvati u svakom nepočinstvu i to smo videli na ovim lokalnim izborima koji su održani u petnaestak opština u prethodnih godinu i po dana.

Znači korupcija, bugarski vozovi, fantomski glasači, ucene, dovoženje glasača, sve ono što smo viđali da vladajuća stranka radi, cena toga, trošak toga, mogućnost da to rade se sada drastično povećao”, navodi Bursać.

Uveren je da će i 25. oktobra biti sličnih pokušaja, ali su po njemu ovo prvi izbori u proteklih 15 godina na kojima će glasovi građana, zbog dobre izborne kontrole, biti sačuvani.