Albanci iz tri općine u Srbiji traže prava kao Srbi na Kosovu

Skupština albanskih odbornika, tri opštine juga centralne Srbije, usvojila je “Političku deklaraciju”, kojom traži od privremenih kosovskih institucija i vlasti u Beogradu da u dijalog o normalizaciji odnosa bude uključen i, kako kažu, politički status Albanaca iz Bujanovca, Preševa i Medveđe, teritorije koju oni nazivaju “Preševska dolina”.

To rešenje oni vide primenom, kako kažu, principa reciprociteta sa pravima Srba na severu “Republike Kosova”, stoji, između ostalog, u tom dokumentu.

Oni smatraju da bez rešavanja prava Albanaca u “Preševskoj dolini” ne može, kako kažu, biti stvarne normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

Traže i da ih u briselskom dijalogu zastupa predsednik privremenih kosovskih institucija Hashim Thaci, navodi se u deklaraciji koja je podeljena medijima nakon skupštine albanskih odbornika u Bujanovcu.

Thaci i Haradinaj kao zastupnici 

Traže da rukovodstvo privremenih kosovskih institucija, Thaci, čiji legitimitet u dijalogu osporava kosovska opozicija, i Ramush Haradinaj, budu zastupnici njihovih interesa u Briselu, koji bi im, kako smatraju, obezbedili isto “ono što Srbija traži za srpsku manjinu na Kosovu i Metohiji”.

Albanci juga centralne Srbije tvrde da su manjina koja je u Srbiji najviše diskrimisana i da su “žrtva” neslaganja Beograda i Prištine.

Sudeći prema ranijim izjavama albanskih odbornika, zahtev da im se obezbede podjednaka prava koja imaju Srbi na severu Kosova, Albanci tzv. Preševske doline očekuju da budu uključeni na visoke pozicije u Vladi Srbije.

Tako je na današnjoj skupštinu usvojen i zaključak kojim oni traže “punu realizaciju kolektivnih prava Albanaca u skladu sa, kako navode, najvišim standarima predviđenim međunarodnim dokumentima UN, EU i Saveta Evrope i dobrom praksom Olandskih ostrva, Južog Tirola i Kosova”.

Takođe traže i suštinsko povećanje kontinuiranog monitoringa od međunarodne zajednice radi, kako navode, realne procene položaja Albanaca “Preševske doline”.

Albanci sa juga centralne Srbije nisu tema razgovora u Briselu i činjenica da su usvojili “Političku deklaraciju” kojom traže da budu uključeni u dijalog Beograda i Prištine više je političke prirode zbog predstojećeg izbora za nacionalni Savet Albanaca, kaže Zoran Stanković, predsednik Koordinacinog tela Vlade Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa.

Stanković: Rješavati probleme sa organima Srbije

“Međunarodna zajednica je jasno i glasno rekla – opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa ni u jednom trenutku nisu tema za razgovor u Briselu i to je decidirano i jasno rečeno. Prema tome, ne vidim šta je taj recprirocitet, ko ga traži i zašto ga traži”, rekao je Stanković novinarima.

Stanković je istakao da je prošle godine imao razgovore sa odlazećim i novoizbranim odnosno sadašnjim predsednikom Albanije prilikom njihovog boravka u Preševu i da su oni, kao i premijer Albanije Edi Rama, u prisustvu Albanaca sa prostora tri opštine na jugu centralne Srbije, jasno rekli da sve probleme koje lokalni Albanci u tim opštinama imaju moraju da rešavaju u okviru organa Srbije.

“To je mesto gde oni treba da rešavaju sve svoje probleme. Sve drugo je van zakona i institucija sistema i nije prihvatljivo ni sa njihove strane”, naglasio je Stanković.

Kaže da ta deklaracija predstavlja nastavak njihovog donošenja deklaracija podsetivši da je prva doneta 2006, pa 2013. i sada 2018. godine.

Bez prijedloga udžbenika na albanskom jeziku

Kada su u pitanju udžbenici o kojima oni stalno govore, ističe Stanković, zašto u protekle tri i po godine prethodnom rukovodstvo nacionalnog saveta Albanaca nije predložio nijedan novi udžbenik na albanskom jeziku niti je on donet da se upotrebljava u nastavi za učesnje učenika koji školu pohađaju na albanskom jeziku.

“Zašto od februara 2018. novo rukovodstvo Nacionalnog saveta Albanaca nije ni na jedan način dogovor koji je postignut u Ministarsatvu prosvete realizovalo i šta predlažu oni da se od 36 udžbenika i osam učila sa obeležjima nacionalne kulture Albanaca, koje je potpisao prethodni predsednik Nacionalnog saveta Albanaca, stavi u proceduru s obzirom da su sredstva za prevod i štampanje tih udžbenika obezbeđena i čekaju u budžetu Srbije”, pita Stanković.

Napominje da se od Albanaca u prethodne tri i po godine samo tražilo da obezbede prevodioca za udžbenike i pita zašto ga nisu predložili.

Izvor: Agencije