Ratari strahuju uprkos dobrom urodu pšenice

Pri kraju je žetva pšenice. U Srbiji, odakle stiže priča novinara Al Jazeere Đorđa Kostića, dobro je rodila, a bit će je i za izvoz.

Međutim, cijena se još ne zna i ratari strepe da će malo zaraditi.

U Hrvatskoj – ratari već negoduju. Iako je država ušla u Evropsku uniju, i ove godine otkupna cijena još nije poznata, a „probnim balonima“ nudi se osjetno niža cijena nego lani – 14 eurocenti, što ih jako zabrinjava.

Žetva pšenice na plodnim njivama Vojvodine se završava – 2013. bit će rodna godina.

Sijeno za stoku sakuplja Dragan Živković. Svaki hektar donio mu je sedam tona žita, što je, kaže, iznad svakog prosjeka. Velika ponuda, znači i malu potražnju, kaže on. Trenutna cijena od 14 eurocenti je ispod svakog prosjeka.

„Ovo nikako ne ide seljacima u prilog. Šta će biti, ako pogledamo i kad izračunamo cenu zakupa, cena uloga po jednom jutru ili hektaru kad se sve preračuna, mi ćemo biti, pored odličnog prinosa, na jednoj pozitivnoj nuli“, kaže Živković.

Puni silosi

 Kostić navodi da „iako je sezona žetve pri samom kraju, i iako su mnogi silosi u Vojvodini gotovo puni, o otkupnoj ceni žita još uvek se malo govori“.

U silose Žitosrema staje 40.000 tona različitih žitarica. Kamioni neprestano dolaze i izbacuju pšenicu, silosi se brzo pune. Međutim, u njima je i dalje rod od prošle godine.

„Imali smo određenih problema sa Republičkom direkcijom za robne rezerve koja je kod nas uskladištila veliku količinu kukuruza i nije ga dislocirala, što nam je stvorilo određene poteškoće oko mesta za pšenicu“, navodi Marko Pešić, tehnolog Žitosrema.

Cijena još nije formirana jer se čeka ponuda Direkcije za robne rezerve koja bi trebalo otkupiti 150.000 tona pšenice.

„Reakcije robnih rezervi ne da nema, nego nema čak ni najave da bi ona mogla da usledi što je veoma loše. Obično se pre žetve pšenice zna koliko će i po kojoj ceni otkupljivati robne rezerve i onda to digne malo cenu pšenice i poljoprivrednici manje-više mogu da budu zadovoljni“, ističe novinar Uroš Davidović.

Ovogodišnji prinosi bit će dva miliona i 800.000 tona pšenice, potrošnja u Srbiji je milion i 300.000 tona, te će za izvoz ostati milion tona.

Prijedlog iz Komore

Cijena se formira na tržištu i na svjetskim berzama. Budući da je pšenica uglavnom dobro rodila svuda, ne treba očekivati visoku otkupnu cijenu, kažu u Privrednoj komori Srbije (PKS).

„Zato i predlažemo proizvođačima da pšenicu uskaldište i sačuvaju za naredne mesece. Poznat je tehnološki proces da se nova pšenica sa ovogodišnjeg roda melje tek posle drugog meseca, znači u upotrebi je još brašno pšenice roda iz prethodne sezone“, navodi Vojislav Stanković (PKS).

Ratari će nastaviti sa radom, uskoro ih čeka i sjetva kukuruza, a oni i dalje ne znaju za koliko će prodati pšenicu.

Izvor: Al Jazeera