Pravo glasa hiljadama kilometara daleko

“Očekivanje da mi putujemo 1.700 km do Melburna je konkretno za moju porodicu nezamislivo zato što je moja supruga trudna i ne može jednostavno da putuje kolima 1.700 km, a ne sme ni da leti. Tako da nam je praktično onemogućeno da glasamo”, kaže za Al Jazeeru Nemanja Durović iz Brizbejna u Australiji.

Iako im je Sidnej skoro 800 kilometara bliži, za stanovnike glavnog grada države Kvinslend određeno je biračko mesto u Melburnu. Dvostruko veću razdaljinu moraće da pređu birači iz Perta, čak 3.300 kilometara.

Druga komplikacija za državljane Srbije u Australiji je vreme glasanja. Republička izborna komisija donela je odluku o vremenu održavanja izbora, po kojoj će se, bez obzira na vremensku zonu, glasati od 7 do 20 časova po beogradskom vremenu.

“To znači da će Australija moći da glasa u nedelju od pet popodne do šest ujutru u ponedeljak. Ponedeljak koji je radni dan, što znači da ljudi moraju da ustanu rano, da odu na posao. U Australiji su poznati kao ranoranioci, ljudi koji, da se izrazim tako, rano idu na spavanje, što će značajno umanjiti mogućnost da izađu na glasačka mesta. Moje neko predviđanje je da od devet uveče do šest ujutru apsolutno nikog na biračkim mestima biti neće”, priča Nemanja.

Za njega i sunarodnike u Brizbejnu, koji su deo neformalne grupe “Australija uz studente”, izlazak na izbore je važan. Toliko da su se mesecima unapred organizovali, prikupili potvrde više od 130 ljudi u Brizbejnu i preko stotinu u Pertu, pronašli lokaciju za održavanje izbora i Ambasadi u Kanberi u zakonskom roku dostavili svu neophodnu dokumentaciju, uz zahtev za otvaranje biračkog mesta. Nikakav odgovor nisu dobili, kaže Durović, sve dok gledajući sednicu Republičke izborne komisije na YouTube-u nisu čuli da će se u Australiji glasati jedino u Melburnu i Sidneju.

“To je kao kad bi nekog iz Beograda pitali da ode do Pariza, ili u slučaju birača iz Perta do Lisabona, da glasa. Nemoguće je očekivati od ljudi da se upute na takav put kako bi ostvarili svoje biračko pravo”, navodi.

Koliko ljudi glasa iz inostranstva?

Poput Nemanje Durovića i njegove porodice, za oko deset hiljada državljana Srbije u raznim delovima sveta, ostvarivanje biračkog prava na izborima 25. oktobra biće otežano.

Podaci koje sa Al Jazeerom deli član Republičke izborne komisije (RIK) ispred Studentske liste, David Krstić, pokazuju da će bar toliko građana, ukoliko žele da glasaju, na birališta morati tokom noći. Njih sedam hiljada pogođeno je i nepostojanjem biračkog mesta u gradovima u kojima žive.

“U dvanaest država gde ima prijavljenih najmanje 100 birača nema uopšte nijedno biračko mesto. Statistika koju smo izvukli pokazuje da će bar 2.600 birača morati da pređe najmanje hiljadu kilometara kako bi glasali”, dodaje Krstić.

Za glasanje iz inostranstva u ovom izbornom ciklusu prijavio se rekordan broj birača. Iako nakon isteka roka za prijavljivanje 3. oktobra u ponoć, Ministarstvo spoljnih poslova ni RIK nisu saopštili konačan broj pristiglih prijava, David Krstić navodi da je, prema poslednjim informacijama, prijavljenih blizu 110.000. U odnosu na izbore 2023. to je gotovo četiri puta više.

“Mi smo na sastancima Radne grupe za glasanje u inostranstvu, osnovane radi saradnje sa nadležnim ministarstvima, insistirali da nam prosto dostave informacije o tome koliko je ljudi prijavljeno u određenim državama po gradovima. Dobijali smo mejlove od naših sugrađana sa različitih krajeva sveta, pa smo prosto tražili neke zvanične informacije od Ministarstva, odnosno od naših diplomatsko-konzularnih predstavništava. Međutim, mi takvu informaciju ni u jednom trenutku nismo dobili”, kaže Krstić.

Predlog Ministarstva spoljnih poslova, koji je RIK potom usvojio, predviđa otvaranje ukupno 93 biračka mesta van Srbije. U odnosu na izbore iz 2023. to je 12 birališta više, što je jedan od argumenata ministra spoljnih poslova Marka Đurića, kojima potkrepljuje svoju tezu da su tvrdnje o pokušaju opstrukcije glasanja u inostranstvu “potpuna laž”.

U saopštenju kojim je reagovao na upozorenja Studentske liste, navodi da se prilikom izrade predloga ne uzima u obzir samo broj prijavljenih birača, već i logistički, bezbednosni, prostorni, kadrovski i drugi objektivni kriterijumi, te da konačnu odluku donosi RIK.

Zvaničan dokument, Uputstvo o načinu određivanja biračkih mesta, propisuje da se biralište u inostranstvu, po mogućnosti, određuje za glasanje najviše 2.500, a najmanje sto birača.

“Cela situacija meni poprilično liči na neku vrstu opstrukcije od strane Ministarstva spoljnih poslova. Mi kao poslednju cifru imamo da je prijavljeno gotovo 110 hiljada ljudi. Na nekoj izlaznosti od, na primer 65%, koja se očekuje, a ja očekujem i veću, to je skoro cenzus. Dakle, nije više zanemarljiva cifra”, priča član Republičke izborne komisije ispred Studentske liste.

Drugu odluku, iza koje ne stoji Ministarstvo spoljnih poslova, već isključivo RIK, o vremenu održavanja izbora, naziva skandaloznom.

“Zaista smatram da je ona jedan presedan koji je, čini mi se, nezapamćen. Kod nas sigurno, a verujem da možda nigde ni u svetu, naročito u Evropi, birači ne glasaju u toku noći”, kaže David Krstić.

Postavlja pitanje i šta je bila ideja većine članova RIK-a koji su za takvu odluku glasali. Njegova pretpostavka je da se deo birača demotiviše da izađe na birališta.

Politikolog i viši naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu Dejan Bursać, razvoj događaja u prethodnih nekoliko dana opisuje kao “jasan pokazatelj straha Srpske napredne stranke od pada sa vlasti”.

“A sa druge strane, to je nešto što se sad pokazuje na svakom koraku – frapantna okupacija institucija od strane vladajuće partije i stavljanje državnih institucija, evo sad vidimo i Ministarstva spoljnih poslova, u službu rada za vladajuću partiju na vanrednim parlamentarnim izborima”, ocenjuje Bursać.

Objašnjava da je Ministarstvo novom odlukom ukinulo biračka mesta u nekim gradovima i državama gde su građani Srbije decenijama glasali. Tako sada nijedno biralište neće biti otvoreno u Slovačkoj, Rumuniji, Bugarskoj, Turskoj, niti na Bliskom Istoku.

“Jasno je da se radi o jednoj velikoj opstrukciji i velikom strahu, ne samo od tih stotinak hiljada ljudi iz dijaspore koji su se prijavili za glasanje, nego i od toga kakav bi efekat to moglo da ima na mobilizaciju glasača u Republici Srbiji”, kaže Dejan Bursać.

Gde se broj birališta povećao?

Iako su ranije državljani Srbije u Kanadi mogli da glasaju u Vankuveru, sada se to biračko mesto poništava, uprkos informacijama koje iznose članovi RIK-a iz opozicije, da se za glasanje u tom gradu prijavilo oko 1.300 ljudi. Biračkih mesta neće biti ni u Ženevi i Luganu u Švajcarskoj, u Tuluzu, Nici i Lionu u Francuskoj, niti u Firenci u Italiji. Neće se glasati ni u Herceg Novom u Crnoj Gori, gde je biračko mesto postojalo duže od dve decenije. S druge strane, u dve zemlje beleži se povećanje broja birališta – u Nemačkoj i Bosni i Hercegovini.

David Krstić, član Republičke izborne komisije pravi paralelu između ta dva primera:

“U Bosni imamo povećanje birača u odnosu od 44%, a povećanje broja biračkih mesta za 10 ili 11, dok je u Nemačkoj prijavljenih birača 150% više, a određena su samo dva nova biračka mesta. To možemo tumačiti na način da zapravo ova vlast ili Ministarstvo spoljnih poslova svojim predlogom daje prednost određenim biračima u određenim zemljama.”

I politikolog Dejan Bursać otvaranje 28 biračkih mesta u Bosni i Hercegovini (od ukupno 93 širom sveta) posmatra kroz rezultate prethodnih izbora.

“Ako dobro pamtim podatke, u Bosni i Hercegovini je na prošlim parlamentarnim izborima glasalo nekih 12.000 državljana Srbije i od toga je recimo 11.000 glasalo za Srpsku naprednu stranku.

Apsolutno je jasno da SNS Bosnu i Hercegovinu vidi kao jednu vrstu biračke baze i da onda hoće da podstaknu glasanje tamo, a da obeshrabre glasanja na onim mestima gde znaju da će loše proći na izborima”, ocenjuje Bursać.

Član Republičke izborne komisije ispred Studentske liste David Krstić, za Al Jazeeru kaže kako će iskoristiti pravo koje imaju i podneti prigovor na odluku RIK-a. Ukoliko ni tada ne bude promena, obratiće se Upravnom sudu.

“Ono što takođe ostaje kao mogućnost Republičkoj izbornoj komisiji i nakon donošenja odluke, a po članu 11 Uputstva o određivanju biračkih mesta, naravno ukoliko bude postojala volja većine, jeste da se ovakva odluka izmeni i dopuni”, kaže Krstić.

Tome se nadaju i državljani Srbije u dalekom Brizbejnu. Sagovornik s početka priče, Nemanja Durović, navodi da su uložili žalbu Republičkoj izbornoj komisiji, te da još očekuju otvaranje biračkog mesta u svom gradu.

“Ali ukoliko to ne bude bilo omogućeno, koliko god država bude opstruisala ovaj izborni proces, mi, ljudi u dijaspori, ćemo pronaći način i glasaćemo”, odlučan je državljanin Srbije sa prebivalištem u Australiji.