BiH gubi desetine miliona eura iz IPA fondova

Bosanskohercegovački  političari još nemaju odgovor o primjeni Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Sejdić-Finci, kojom je predviđeno da BiH izmijeni Ustav i izborni zakon kako bi i pripadnici ostalih naroda mogli biti birani u državno Predsjedništvo i i Dom naroda Parlamentarne skupštine BiH.

Dok do njega ne dođe, Evropska komisija “kažnjava”. Iz nacionalnog paketa za 2013. Bosni i Hercegovini je oduzeto 47 od ukupno 87 miliona eura.

Godine 2006. Evropska unija uspostavila je mehanizam pomoći zemljama koje žele postati članice unije.

Tako je od 2007. godine državama kandidatima i potencijalnim kandidatima, kroz IPA fondove bilo na raspologanju 11 milijardi i 468 miliona eura.

BiH je od 2007. do 2011. godine mogla iskoristiti, ili projektima dokazati da će iskoristiti, 440 miliona eura.

Na isti način je od 2011. do 2013. mogla imati 314, 3 miliona eura. Međutim, većina sredstava nije iskorištena.

Putna infrastruktura

Evropska unija trebala je finansirati gradnju novih dionica na Koridoru 5c, te platiti ostatak radova na graničnom prijelazu Bijača, koji omogućuje saobraćaj svih vrsta robe iz BiH u Uniju.

No, gradnja putne infrastrukture u BiH spada u projekte koje Evropska komisija za sada neće finansirati, javlja reporterka Al Jazeere Azalea Džanko.

“Za razvoj željeznica su bila predviđene određena sredstva koja se sad neće dodijeliti. To je ogromna šteta za privredu. Ja mislim da bi se neko ozbiljno trebao zamisliti u ovoj zemlji na osnovu toga”, kaže Primož Vehar, ekspert za eurointegracije.

Bez nekoliko miliona eura ostali su i bh. preduzetnici. Obustavljeni su projekti podrške konkurentnosti malih i srednjih preduzeća.

No, kockanje s poklonjenim novcem iz EU fondova stara je praksa u BiH, smatra ekspertica za ruralni razvoj Sanela Klarić. Još prošlog mjeseca Evropska komisija suspendovala je novac iz IPA fondova za ruralni razvoj i poljoprivredu.


Igor Gavran o gubicima iz IPA fondova

“Mi za 12 godina nismo napravili skoro ništa…nismo iskoristili sva ta sredstva koja su stajala rezervisana za BiH, koja su direktni grantovi za poljoprivredu i ruralni razvoj”, kaže  Klarić.

Precizne strategije

Podvuče li se crta, otakako je ušla u proces evropskih integracija, zbog političkih je nesuglasica BiH  više puta zamalo izgubila ili trajno ostala bez ogromnih suma novca – 47 miliona eura samo je jednokratna kazna. Dugoročno posmatrano, gubi daleko više.

“Težište nije na iznosu novca. Težište je na onome što propustite ako ne realizujete projekat i koliko gubite vremena, a onda time gubite i dalju vrstu pomoći i naravno efekte koje biste imali iz tih projekata koji bi se trebali dalje dešavati”, kaže Zara Halilović iz Direkcije za evropske integracije u BiH.

Od sljedeće godine na snagu stupa IPA 2. Za finansiranje novih i starih projekata, BiH će morati uspostaviti efikasan mehanizam koordinacije. To znači izraditi precizne, državne strategije za svaki sektor. No, nije tajna da se politike u gotovo svim važnim sektorima u BiH razlikuju.

“Poljoprivrednici se snalaze na svoj način kako i šta da proizvode, jer ne znaju šta će biti podržano kroz programe podsticaja koje imamo. Onda su ti programi različiti po kantonima, opštinama, entitetima”, rekla je Klarić.

Vehar kaže da je potrebno uspostaviti mehanizam koordinacije.

“Ne može jedan entitet imati jedan plan, ili ne znam energetske prioritete, drugi ima poljoprivredne prioritete, znači svako na svoje… to je taj problem. Zato je potrebno uspostaviti mehanizam koordinacije. Tačno podijeliti šta ko radi, da je glavna nadležnost na entitetima, ali država mora da bude tu i da tu stvar koordinira, da sve ide u jednom pravcu”, smatra on.

Ne bude li napretka kod provedbe presude Sejdić-Finci ili u slučaju mehanizma koordinacije, izvjesno je da BiH neće moći računati na nove bespovratne grantove. Stručnjaci kažu da je Evropska unija spremna pomoći, ali samo onima koji poštuju i pridržavaju se njenih standarda i tekovina.

Izvor: Al Jazeera
 


Povezane

Više iz rubrike Balkan
POPULARNO