I sa diplomama mladi u Srbiji teško do posla
Stopa nezaposlenosti u Srbiji je u konstantnom porastu, a prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje na posao najduže čekaju osobe starosti od 25 do 30 godina.
Pri odabiru budućeg zanimanja mladi u Srbiji imaju mnoge dileme, od toga hoće li uspjeti da upišu željene škole, jesu li donijeli pravu odluku, hoće li imati novca za školovanje do jedne od sigurno najvećih briga – hoće li biti posla?
„Ima, ima posla. Većina nas pronalazi posao i pre nego što završi fakultet. Veći deo moje generacije u trećoj, a ja sam u četvrtoj godini, osnovao firmu. Bilo je ili da se zaposlim kod nekog ili da osnujem firmu, tako da sam odlučio da osnujem sopstveno preduzeće i da se tim malo više bavim. Retko koji primer znam da ljudi, kada završe Elektrotehnički fakultet (ETF), čekaju na posao“, kaže Nemanja Tojagić, student elektrotehnike.
Već tradicionalno najveća trka za indeks u Srbiji je na Elektrotehničkom i Mašinskom fakultetu, zbog mogućnosti lakšeg pronalaženja posla.
„Veliko je interesovanje za tim IT kadrovima, tako da naši studenti zaista lako nađu posao. Mnogi od studenata se za vreme praksi i izrade diplomskih radova već pozicioniraju u tim firmama i praktično nađu posao i pre nego što su završili. Tako da je taj period gotovo odmah, za veliku većinu studenata“, kaže Lazar Saranovac, prodekan za nastavu na ETF-u.
Društvene nauke teško do posla
U odnosu na popularne „IT-evce“, oni koji završe društvene nauke ne zapošljavaju se lako.
Ljubisav Panić je arheolog i već sedam godina ne uspijeva da pronađe posao u struci. Kako sam kaže, sve se svelo na honorarne poslove i volontiranje, najčešće u potpuno različitim strukama.
„Dovoljno je da kažem da, zapravo, postoji samo nekoliko institucija u Beogradu u kojima arheolog može da radi, a i te institucije nemaju potrebe za mnogo arheologa, već samo nekoliko. Ta mesta su popunjena, tako da je, zaista, jako teško naći posao“, žali se Panić.
Prema istraživanjima Nacionalne službe za zapošljavanje, u Srbiji se najlakše zapošljava sa diplomom ETF-a, gdje praktično ne postoji prazan hod nakon diplomiranja. Diplomirani farmaceut čeka posao u prosjeku četiri mjeseca, dok posao najduže traže arheolozi, astronomi i etnolozi – u prosjeku pet do sedam godina.
Psiholozi preporučuju mladima da pri odabiru zanimanja, ipak, gledaju za šta imaju najviše sklonosti, čak i ako je u pitanju zanimanje koje je na tržištu rada suficitarno.
„Jako je bitno da gajimo već tokom školovanja takvu neku spremnost i da možda kroz neki aktivizam, kroz prihvatanje nekih prilika za usavršavanje, možda neke letnje prakse i seminare, da što više stičemo nekih jakih tačaka za CV, da tu gde ima jako malo radnih mesta nešto može da se preporuči“, navodi Ivana Božić, psihologinja u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
Diplomu fakulteta ili visoke škole u Srbiji godišnje stekne 50.000 mladih, dok istovremeno najmanje 60.000 osoba sa diplomama traži posao.
Izvor: Al Jazeera