Srbija na deponijama ostavlja milione eura

Pred Srbijom je velik posao kad je riječ o gospodarenju otpadom. Sada se u toj zemlji reciklira samo pet posto otpada iz domaćinstava, a direktiva Evropske unije predviđa da do 2030. to poraste na 50 posto.

Jelena Milutinović ispitala je kako ministarstva životne sredine i lokalne samouprave planiraju dostići postavljene ciljeve.

Staklo, plastika, papir, ostaci hrane, sve se baca u jednu kantu, a potom u isti kontejner.

Otpad se u Srbiji i dalje uglavnom ne razvrstava. Iako u Beogradu postoje odvojeni kontejneri za odlaganje reciklažnog otpada, njih je, smatraju građani, nedovoljno.

“Svaki put kada bacam praznu ambalažu bude mi žao zato što ne postoje posebni kontejneri kao u inostranstvu. Često sam van zemlje, znači trebalo bi da bacim flašu u poseban kontejner za to, jednostavno mi bacamo nešto što mnogo vredi”, kaže Dragan, stanovnik Beograda.

Ove godine Beograd je počeo sa izgradnjom infrastrukture, kako bi se procent reciklaže što prije uvećao.

Eko kese

Građani koji to žele, a za sada ih se prijavilo sedam hiljada, dobijaju ekološke kese u koje odlažu reciklabilni otpad. Prikupljeni materijal preduzeće Gradska čistoća odvozi u nedavno otvoreno reciklažno dvorište u Beogradu.

“Tu je već selektovano sve što može da dođe na reciklažu, odvaja se plastika karton sve ono što imate od ambalažnog otpada u kući što koristite”, kaže Dejan Tomić, izvršni direktor za reciklažu.

“Ovo je prvo od 14 reciklažnih dvorišta koja će u naredne dve godine biti izgrađena u Beogradu. Pored tih centara, u planu je i otvaranje dve sortirne linije na Novom Beogradu i u Zemunu kako bi se smanjili troškovi transporta i olakšao proces reciklaže”, izvještava Jelena Milutinović, reporterka Al Jazeere.

I podzemni kontejneri u Beogradu od skoro su samo za odlaganje papira, stakla i  plastike.

“Dvesta podzemnih kontejnera smo prenamenili i sada su za reciklabilni otpad i veoma smo zadovoljni odzivom građana, jer velika količina otpada se odvaja u njima”, kaže Miroslav Bogdanović, direktor JKP Gradska čistoća.

EU standardi

Te količine ipak su daleko od standarda EU-a čije direktive zahtijevaju da se do 2030. godine ponovo upotrebi najmanje polovina otpada prikupljenog u domaćinstvima.

U Beogradu u proces reciklaže sada odlazi pet procenata komunalnog otpada, a isto toliko se reciklira i na nivou države.

Od 26 planiranih, u Srbiji je izgrađeno devet sanitarnih deponija i centara na kojima se vrši selekcija i reciklaža otpada.

Nadležni su uvjereni da će i preostalu infrastrukturu izgraditi u planiranom roku.

Podaci Privredne komore pokazuju da Srbija na deponijama ostavi 50 miliona eura materijala koji bi mogao da se ponovo iskoristi.

Dodatni je problem šteta koja se pri tom nanosi životnoj sredini.

Izvor: Al Jazeera