Tomislav Nikolić i povratak u budućnost

U izbornoj noći aprila 2022, komentarišući preliminarne rezultate, predsednik Srbije i Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić konstatovao je: “Srbija se dramatično pomerila udesno”. Svu dramatičnost takvog pomeranja Vučić je ozbiljno shvatio i nedavno u Šapcu, o 15. godišnjici osnivanja stranke, kao “običan član”, najavio povratak bivšeg predsednika i osnivača SNS-a Tomislava Nikolića u politički život.

Sa dramatično gubitničke opozicione strane stigle su, pak, prazne priče o navodnom strmoglavom padu rejtinga vladajuće stranke, budući da je, navodno, dokaz za to “vađenje Nikolića iz naftalina” (Dragan Đilas).

Takvim se konstatacijama, pa ni istinitim pričama o jezivim aferama režima – o kojima ogromni deo biračkog tela ne zna ništa – ne dobijaju izbori, niti se ostvaruje respektabilni rezultat. Pogotovu protiv protivnika koji raspolaže državnom administracijom koja menja izborne spiskove, medijskom mašinerijom, ogromnim novcem za jeftino potkupljivanje uljem i brašnom, mehanizmom za ucenjivanje radnim mestom, ali i razularenim falangama za uterivanje straha.

Čovjek koji može da dobija glasove

Racionalni Vučić sve vreme ima u vidu skretanje biračkog tela udesno i ozbiljne izborne rezultate koje je ostvarivao Nikolić, upravo kao skretničar u tu stranu; Srpska radikalna stranka je, u vreme uoči rascepa i formiranja SNS 2008. godine (Vojislav Šešelj je bio u Hagu), na protivljenju evropskom Sporazumu i stabilizaciji i pridruživanju uknjižila gotovo gotovo milion i 300 hiljada glasova. Vučić ih, očigledno, ne bez razloga, pripisuje ponajviše Tomislavu Nikoliću. Već 2012. Nikolić je kao predsednički kandidat Srpske napredne stranke uknjižio 1.552.063 glasa, što je znatno više nego SNS čiji je nosilac liste (Pokrenimo Srbiju) bio – 940.649.

Suština povratka Nikolića u politički život su sondaže koje je Vučić dobio, ali i ozbiljno utemeljen stav da naprednjačka politička demagogija i stav birača nisu napredovali ka oslobađanju od okova primitivizma i ogoljenih laži, da se i dalje masovno veruje u opsene o realno boljem životu koji biva sve bolji, dok klijentelistička klika na vlasti gomila kamare novca kojim se mogu dobiti gotovo svaki izbori, a o udobnom životu da i ne govorimo. Nisu potrošena priča, zato je budućnost Srbije, realna je opasnost, povratak sa Nikolićem u prošlost.

Pobjeda iz dedinjske vile?

Godina u kojoj Srbija očekuje još jedne parlamentarne izbore godina je njihovog istinskog uživanja u plodovima iracionalnog zaduživanja i prodaje porodične srebrnine iz tuđih kuća; vreme opskurnog demonstriranja moći i bahaćenja zaodenutog u tobožnji patriotizam. U takvoj se atmosferi Tomislav Nikolić vraća na političku scenu, sa ozbiljnim izgledima da za vladajuću stranku kapitalizuje vlastitu nekompetentnost i samouverenost, rezultate vladavine koja oduševljava njegove krvožedne ili praznoglave poklonike, a sramoti gubitnički pristojan svet.

Vučić formira pokret, okuplja sve iole upotrebljive kadrove, favorizuje jedinstvo unutar stranke i nacije. Tomislav Nikolić, iako u jednom periodu Vučićeve vlasti stigmatizovan, nije zaboravljen, a svakako je materijalno zbrinut i nagrađen za angažman utemeljenja naprednjaka na vlasti. Naprednjački, vilom na Dedinju (Užička 23), bazenima za čije se održavanje godišnje plaća 3,8 miliona dinara (32.400 eura), prećutnom legalizacijom nekretnina na obali Save, te izmišljenim radnim mestom u nepostojećem državnom telu za saradnju sa Rusijom i Kinom.

Nikolićevi izborni rezultati nagoveštavaju povratak razočaranih naprednjaka i zaustavljanje rasta rejtinga malih stranaka poput Dveri, Zavetnika, Nove DSS, POKS i ostalih sada vanparlamentarnih desničara.

Nečovječno zaokruživanje

Utoliko je ocena Vojislava Šešelja o Vučićevom pogrešnom potezu sasvim lične prirode, utemeljena je na animozitetu prema izdajniku, nekada najbližem saradniku.

“Iznenadila me ta najava Vučićeva, jer ne vidim šta bi mu u kampanji mogao doprineti Tomislav Nikolić. On je toliko kompromitovan da mu samo štetu može naneti. Kako će u kampanju sa njim kad cela Srbije zna da je Tomislav Nikolić nosilac lažne fakultetske i master diplome? Kako će u kampanju sa njim kad Tomislav Nikolić još živi u predsedničkoj palati koju nije napustio od kako mu je istekao mandat? Kako će s Tomislavom Nikolićem kada je izgradio tri kuće na levoj obali Save gde je apsolutno zabranjena svaka gradnja? Ne razumem taj postupak, ali eto Vučić je to uradio i njemu će štetu naneti, neće meni”, izgovorio je Šešelj, koji je autor kapitalnih dela o Tomislavu Nikoliću i Aleksandru Vučiću, znakovitih naslova: Pohlepni vepar iz Bajčetine, Haški denuncijant Tomislav Nikolić, Portparol lopovske stranke Aleksandar Vučić, Srpski baron Minhauzen Aleksandar Vučić, Sanaderova mačkica Aleksandar Vučić.

Nikolića, međutim, u  biračkom telu koje pamti poput paramecijuma, očekuje blistavi comeback, a treba se dobro potruditi da birači, pre svih njegovi ratni saborci i saučesnici, shvate koliko je nečovačan bio njegov i njihov angažman – u ratu i posle njega, puškom i hemijskom olovkom. To se ne postiže tokom jedne predizborne kampanje, a postoji opasnost da je reč o trajnom stanju.

To stanje ne mogu da promene sadašnji opozicionari koji kontinuirano flertuju sa desnicom, glumeći, poput aligatora-vegeterijanca, umerenost u ispoljavanju nacionalističkih poriva, Da, gotovo sve parlamentarne stranke.

Nevini veteran sa fronta

Ratni učinak Tomislava Nikolića ostao je unekoliko nerasvetljen, budući da je svedok doživeo amneziju. Nataša Kandić proglašena je u februaru 2009. pred Četvrtim opštinskim sudom krivom za klevetu Tomislava Nikolića i kažnjena sa 200.000 dinara (1.700 eura). Nikolić je tužio tadašnju izvršnu direktorku Fonda za humanitarno pravo zbog izjave date 13. juna 2005. godine Radiju B92, u kojoj je navela da je on 1991. u hrvatskom selu Antin bio “u situacijama sa oružjem i da su od njegove ruke stradali civili”. U obrazloženju presude istaknuto je da Nataša Kandić “nije imala pouzdane podatke o Nikoliću, ali da ih je ipak iznela u javnost”. Svedok na koga se pozvala Nataša Kandić rekao je pred sudom da ima totalnu amneziju.

“Ne sećam se šta sam rekao Nataši Kandić, niti kada sam bio u Antinu. Ne sećam se ni da li je Nikolić bio u Antinu”, rekao je svedok.

Nikolić je u ratu bio dobrovoljac, a u miru krivotvoritelj istine o ratnim zločinima. Kao predsednik Srbije 2013. kazao je da “nijedan Srbin neće reći da je u Srebrenici počinjen genocid” (to i nije tako daleko od istine), odnosno da je Vukovar srpski grad (ovo već jeste daleko od istine). U intervjuu BHTV Nikolić nije priznao da su Srbi u Srebrenici počinili genocid, a izvinio se ”zbog svih zločina koje je u BiH u ime naše države i naroda učinio bilo koji pojedinac.” Bilo je mučno gledati to licemerno bauljanje po studiju, pogotovu kada je Nikolić izustio da “kleči i traži pomilovanje za Srbiju zbog tog zločina”. Taj “zločin” voditeljica je nazvala genocidom, a Nikolić uzvratio rekavši da “sve ono što se dešavalo u ratovima u bivšoj Jugoslaviji ima karakteristike genocida”.

Hag i Jasenovac

Ne manju štetu izazvao je Nikolićev govor pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija: “Srbija danas oseća da je neopravdano dala legitimitet tom sudu (Haški tribunal, prim.aut.) u nadi da će primenom istih merila pravda biti zadovoljena za sve žrtve sukoba. Na žalost, osećanje nezadovoljenja pravde prisutno je kod srpskog naroda. Presude suda su uticale na ponovno otvaranje rana nezadovoljene pravde još iz Drugom svetskog rata, kada je samo u hrvatskom Auschwitzu – zloglasnom logoru Jasenovac, ubijeno 700 hiljada Srba i mnogo manje Jevreja, Roma i drugih, od čega 50 hiljada dece, čime je stvoren jaz nepoverenja koji će opteretiti buduće generacije”.

Nešto manje štetne izjave Tomislav Nikolić izgovorio je dok nije bio predsednik, ali će i u vreme mandata nastaviti takmičenje sa sobom – nadrealističnim verbalnim igrarijama. Izgovarajući (suvišno) pitanje: da li je ovaj narod baš to zaslužio (rezultati izbora pružaju odgovor).

O nesrećnom detinjstvu kazaće, budeći empatiju gledalaca: “Imao sam nesrećno detinjstvo, a i u školu sam morao da idem”. (“Nije srpski lupati”, 2007). Kasnije je izmenio iskaz (ljudsko pravo): “Čitao sam po ceo dan, čak i za druge koje je mrzelo da čitaju lektiru. Bio sam živa enciklopedija. Upisao sam Pravni fakultet, išla mi je škola”. (Press, 3. januar 2011.)

Čovjek sa groblja

Izvesno vreme pokazivao je svojevrsnu doslednost: „U SRS ću ostati do kraja bavljenja politikom“. (Standard, 9. novembar 2007.)

Izbori će, vratio se Nikolić, a birači, kao i uvek, mogu da biraju. Zato, evo još sa Nikolićevog švedskog stola ideja i poruka: “Ja sam jedini spas za Srbiju“ (Kurir, 25. maj 2004), “Svake noći sanjam veliku Srbiju“. (TV Politika, 17. jun 2004.)

Bilo je malo hegemonije i osvajanja u najavi ili snovima, ali i malo iskonske ljudskosti: “Nekako sam bio tužan dok sam čitao bajke. Čitao sam Ivicu i Maricu, Palčića i nikako da dočekam srećan kraj. Suviše prepreka ima u tim bajkama. Uvek se nekome zabode led u srce” (cit. prema Slaviša Lekić: Zamlaćivanje, Beograd 2013.)

I, konačno, blago upozorenje biračima, svakako mnogo manje brutalno od svega što je izustio sadašnji predsednik Srbije: “Život je kratak, a ja to znam najbolje – radio sam na groblju“. (Narodna skupština Srbije, 7. oktobar 1993.)

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.