Vapaj Beograđana: Dajte nam da dišemo

Zvanični podaci Agencije za zaštitu životne sredine kažu da je u Beogradu vazduh konstantno zagađen od 2010. godine, upozorava Radojičić (Ustupljeno Al Jazeeri)
Zvanični podaci Agencije za zaštitu životne sredine kažu da je u Beogradu vazduh konstantno zagađen od 2010. godine, upozorava Radojičić (Ustupljeno Al Jazeeri)

Skoro deceniju zagađeni zrak truje Beograđane, stanovnike prijestolnice Srbije koja je prošlog mjeseca bila čak u vrhu svjetske liste kada je riječ o štetnim materijama u zraku, ukazuju aktivisti koji su nedavno protestirali i potpisivali peticiju kako bi ukazali na ovaj problem.

Vladimir Radojičić iz inicijative “Ne davimo Beograd” kaže kako ništa bolje nije ni u drugim gradovima Srbije, te kako smatra da vlasti bojkotiraju građane koji se bore za jedno od svojih osnovnih prava – pravo na čist zrak. U razgovoru za Al Jazeeru ukazuje na tešku situaciju u glavnom gradu Srbije, ostalim krajevima države, sa posebnim akcentom na gradsku deponiju u Vinči.

  • Nedavno je Vaša inicijativa održala protest zbog zagađenja zraka ispred Skupštine grada Beograda i Vlade Srbije. Šta Vas je ponukalo na ovaj potez?

– Ne davimo Beograd je organizovao protest kao vapaj građana koji žele čist vazduh. Neverovatno je da su Beograd, ali i drugi gradovi u Srbiji tokom oktobra bili u samom vrhu liste gradova po zagađenosti vazduha. Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije, vazduh u Beogradu je konstantno zagađen od 2010.godine. Vazduh koji dišemo nas ubija u Beogradu, Valjevu, Nišu, Boru, Kosjeriću, Pančevu i drugim gradovima.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Protest je bio nužno sredstvo da građani odgovore na nebrigu institucija, koji očito bojkotuju nas građane. Mi smo suočeni sa situacijom da naše zdravlje, zdravlje naše dece, naši životi su ugroženi hroničnom nebrigom nadležnih. Oni ignorišu upozorenja, ismevaju merenja zagađenja i odbacuju analize i predloge stručnih ljudi!

Naše institucije bojkotuju nas, građane. Bojkotuju nas dok nas termoelektrane i kotlarnice truju, saobraćaj guši, a deponija u Vinči gori! Bojkuju naše dopise, bojkotuju naše predloge. Bojkotuju naše vapaje za čist vazduh!

  • Također, pokrenuta je peticija i zahtjevi su predati gradskim i državnim vlastima. Šta se navodi u peticiji?

Peticija koju je za par dana potpisalo skoro 2.500 građana odnose se na konkretne korake koje nadležni treba da urade kako bi vazduh u Beogradu i Srbiji bio zdraviji.

Peticija sadrži predloge kratkoročnih i dugoročnih mera za unapređenje kvaliteta vazduha ali i poslednji poziv vlastima da preduzmu aktivnosti zaštite stanovništva. Ukoliko preduzimanje mera izostane, bićemo prinuđeni da preduzmemo sve nužne mere u pogledu zaštite stanovništva jer godišnje gubimo preko 6.000 građana zbog zagađenja vazduha.

  • Koje su kratkoročne, a koje dugoročne mjere koje građani traže kada je riječ o rješavanju problema zagađenosti zraka u glavnom gradu i cijeloj državi?

Kraktoročne mere se odnose na aktivisti koje treba preduzeti sa ciljem zaštite građana u danima kada je zagađenje vazduha ekstremno visoko.

Od tačnog i objektivnog informisanja građana u pogledu stanja vazduha, mi imamo situaciju da niko danima građanima ne saopštava koliko je vazduh zagađen, do mera koje se odnose na zaštite najugroženijih i najosetljivih kategorija stanovništva (dece, starih, trudnica, itd.). Ove mere treba da utiču i na smanjenje i redukciju drugih izvora zagađenja u danima kada imamo ekstremno zagađenje, kao što je redukcija i smanjenje saobraćaja.

Set dugoročnih mera namenjen je trajnom i temeljnom poboljšanju kvaliteta vazduha i unapređenju životne sredine.

One podrazumevaju prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije, povećanje gasifikacije i toplifikacije grada i smanjenje individualnih ložišta, bolja kontrolu zagađivača i izmeštanje pojedinih zagađivača iz stambene u industrijsku zonu, radikalno poboljšanje javnog transporta i smanjenje automobilskog saobraćaja. Obezbeđivanje uslova za održive vidove transporta kao što je biciklizam i pešačenje.

Posebno želimo da naglasimo da mere predviđaju odustajanje od svih štetnih projekata koji će dodatno zagaditi vazduh naših gradova, poput izgradnje spalionice u Vinči, ali i u drugim mestima u Srbiji.

  • Prema Vašim saznanjima, od kada Beograd ima problema sa zagađenjem, šta je uzrok te kolike su posljedice? Da li su Beograđani svjesni ove problematike i posljedica?

Zvanični podaci Agencije za zaštitu životne sredine kažu da je u Beogradu vazduh konstantno zagađen od 2010. godine.

Uzroci zagađenja su korišćenje fosilnih goriva, dakle rad termoelektrana i individualnih ložišta, saobraćaj ali i mnogi drugi izvori. Građani nisu u dovoljnoj meri svesni ni da zagađenje postoji, tokom perioda kada je zagađenje vazduha bilo izuzetno visoko niko od nadležnih organa nije se obratio javnosti. Tek na naše uporne akcije i informacije institucije na državnom i gradsku nivou su se oglasile.

Zagađenje je više nego opasno, nas vazduh bukvalno ubija u Beogradu, Boru, Valjevu, Užicu, Kosjeriću i drugim gradovima. U pogledu posledica jasno je da su one katastrofalne. Podaci Svetske zdravstvene organizacije govore da u Srbiji tokom jedne godine prerano umre više od 6.000 ljudi usled izloženosti zagađenjima iz vazduha! Držimo neslavno drugo mesto u Evropi, ozbiljnu cenu plaćamo zagađenju vazduha.

  • Šta je sa Vinčom, odnosno gradskom deponijom? Koliki je ona problem, ima li (skorog) rješenja?

Poslednjih 40 godina, glavna karakteristika upravljanja komunalnim otpadom u Beogradu je deponovanje otpada koji se odlaže na postojeću deponiju u Vinči koja sada izgleda kao brdo otpada uz reku Dunav. Ali, ovo je samo deo problema, glavni problem je u tome što postojeća vlast, ali i deo opozicije, vidi rešavanje ovog problema kroz izgradnju spalionice otpada.

Grad Beograd, tačnije režim Srpske napredne stranke, potpisao je u septembru 2017. godine jako štetan ugovor o javno privatnom partnerstvu gde se obavezao Grad Beograd da u narednih 30 godina investitoru isplati preko milijardu i 150 miliona evra za spaljivanje otpada.

Čak 70% ukupnih troškova platiće direktno građani i građanke Beograda jer je ugovorom predviđeno povećanje računa koje građani plaćaju za tretman otpada, tačnije za spaljivanje otpada. Odluka o upravljanju komunalnim otpadom koje su gradske vlasti usvojili krajem jula 2019. godine uvod je u novi trošak za domaćinstva, tretman otpada u iznosu od oko 300 dinara (2,56 eura) mesečno po domaćinstvu. Pored toga, ugovor o javno-privatnom partnerstvu garantuje otkup električne energije od privatnog partnera po 2-2,5 puta većoj ceni od one na međunarodnom tržištu u narednih 12 godina (8,57 eurocenti/kWh za energiju iz otpada i 6,91 eurocenti/kWh za energiju iz deponijskog plina).

Spaljivanje otpada će dodatno zagaditi vazduh jer će spalionica oslobađati izuzetno kancerogene dioksine i furane za koje ne postoji laboratorija u Srbiji kao i na Zapadnom balkanu koja može izmeriti njihovo prisustvo.

Poseban problem predstavlja što spalionica nema razrađene modele upravljanja opasnim otpadom kao što je pepeo. Na javnoj raspravi tokom jula predstavnik privatnog partnera izneo je podatak da će kao posledica spaljivanja otpada nastati 90.000 tona pepela godišnje. Delovi letećeg pepela, sitne čestice PM10 i PM2.5 su opasne po ljude, a dovoljno su male da mogu udisanjem da se prenesu do pluća, odakle mogu da pogoršaju stanje obolelih od bolesti srca ili pluća.

Na kraju, izgradnja ove spalionice će biti velika prepreka na putu Srbije u EU, što je Ne davimo Beograd dobio kao potvrdu od Evropske investicione banke, u kome se navodi da je odbila da finansira izgradnju spalionice u Vinči zbog posledica koje će ovaj projekat imati po ciljeve u vezi recikliranja otpada postavljene u Poglavlju 27, odnosno po pristupanje Srbije EU. Sličan stav je izrekla i Delegacije EU u Srbiji.

Inicijativa Ne davimo Beograd se zalaže za uspostavljanje zaokruženog sistema za upravljanje komunalnim otpadom koji maksimalno ekonomski iskorišćava ovaj resurs, smanjuje zagađenje i obezbeđuje radna mesta u zelenoj ekonomiji. Ovaj plan potpuno isključuje spalionicu i upliv privatnog sektora u komunalne delatnosti, a građanima nudi ekološki prihvatljiv, održiv i društveno isplativiji model.

Naš sistem upravljanja otpadom koji se temelji na konceptu nula otpada (tzv. Zero waste) podrazumeva maksimalno smanjenje količine otpada kroz omogućavanje njegove ponovne upotrebe i razvoj zelene ekonomije koja će zaposliti više hiljada građana i građanki.

  • Srbija je država sa jako starim voznim parkom (automobili, javni saobraćaj). Koliko se ovom problemu daje pažnja?

Nažalost, jako slabo. Mi nemamo podsticaje koje bi javnim transportnim preduzećima i građanima omogućilo da voze novija vozila koja imaju znatno manji uticaj na životnu sredinu. Kako je saobraćaj jedan od izvora zagađenja, potrebno je i prilagoditi saobraćajnu infrastrukturu javnom prevozu i raditi na smanjenju korišćenja automobilskog saobraćaja u gradu i nabavljati ekološka vozila za javni transport.

Mi se zalažemo i za kreiranje uslova za veće kretanje kroz grad bez zagađenja (biciklizam, pešačenje). Dakle, neophodno je saobraćajnu infrastrukturu prilagoditi i održivim vidovima transporta kroz izgradnju pešačkih prelaza i biciklističkih staza. Održivi vidovi transporta omogućavaju veću slobodu kretanja kroz grad, pozitivno utiču na zdravlje i utiču na smanjenje zagađenja.

  • Jedan od problema u BiH je grijanje na čvrsta i fosilna goriva, te zastarjela tehnologija u industriji. Kakvo je stanje u Srbiji?

Potpuno je identična situacija i u Srbiji. Termoelektrane su jako zasterele i najveći su izvor zagađenja i potrebno je hitna transformacija i usmeravnje ka obnovljivim izvorima energije. Osećam potrebu da naglasim da ovde ne mislim na mini hidrocentrale gde se trpaju reke u cevi, što je nažalost slučaj i u Srbiji i na celom Balkanu. Individualna ložišta su takođe deo problema, mi se zalažemo za povećanje gasifikacije i toplifikacije kao i smanjenje individualnih ložišta.

Želimo da se ovaj proces ubrza, priključenjem na daljinsko grejanje preostalih individualnih i kolektivnih ložišta, kako bi se smanjilo zagađenje vazduha prouzrokovano čvrstim česticama. Da bi se afirmisalo priključenje privatnih domaćinstava na daljinsko grejanje, potrebno je korigovati (smanjiti) cenu i promeniti način naplate.

Vlasti u Srbiji skoro da ništa ne radi po ovom pitanju i nastoji da od građana naplati što je moguće veću cenu uz vrlo upitnu uslugu grejanja.

  • Prema Vašim saznanjima, kakvo je generalno stanje zagađenosti u drugim dijelovima Srbije?

Jako loše. Mi imamo situaciju da je predsednik Vučić početkom novembra izjavio da je problem zagađenja vazduha kod nas prisutan dan ili dva godišnje i da on nema vremena da odgovara na novinarska pitanja.

Zvanični podaci za 2018. godinu, govore suprotno od predsednika Vučića. PM10 čestice bile su iznad dozvoljene granice u Valjevu 170 dana, 154 dana u Užicu, 146 dana u Smederevu, 132 dana u Beogradu, 118 dana u Sremskoj Mitrovici. U Boru je situacija još gora i na to niko od nadležnih institucija ne reaguje.

  • Koliko su građani aktivni na rješavanju problema zagađenog zraka, a koliko vlasti?

Vlasti jako slabo rade na sprečavanju zagađenja vazduha, predstavljaju zagađenje kao posledicu meteoroloških prilika i trude se da umanje ili čak negiraju podatke o merenjima koje pokazuju zagađenja. Građani su prilično agilni i budi se jedan novi aktivizam i solidarnost ljudi koji su spremni da se aktivno bore  za vazduh.

Imate građane koji se bore za svoja mesta u Kosjeriću, Boru, Valjevu, Beočinu, Beogradu i drugim gradovima. Oni se nekada bore protiv cementara ili drugih fabrika a nekada protiv neodgovornosti vlastite države koja nam zagađuje vazduh koji nas bukvalno ubija.

Siguran sam da će ovi građani pobediti jer oni se bore za osnovno ljudsko pravo, pravo na vazduh.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Više iz rubrike TEME
POPULARNO