Neko će opet miriti ‘muhe’ i ‘orlove’

Piše: Dragoljub – Draža Petrović

Vic koji kruži Beogradom, a razradili su ga humoristi sa sajta Njuz.net, glasi: “Hrvati su proračunato izgubili od Češke na Evropskom prvenstvu u košarci kako bi izbegli Srbiju u četvrtfinalu.”

Ta taktika je, naravno, apsurdna, pošto su Hrvati porazom od Čeha ispali sa Evrobasketa. Teoretičari kažu da je dvadesetogodišnja kriza hrvatske košarke zapravo nastala zbog jednog “prokletstva” od pre 20 godina. Tada su hrvatski košarkaški napustili pobedničko postolje u Atini, gde je Jugoslavija osvojila zlato na Evrobasketu, a oni bronzu, uoči intoniranja himne “Hej Sloveni”. Navodno, taj nesportski potez Hrvata koštao ih je dvadesetogodišnjeg “prokletstva”, bar što se košarke tiče.

‘Hrvati su proračunato izgubili od Češke na Evropskom prvenstvu u košarci kako bi izbegli Srbiju u četvrtfinalu.’

E sad, pošto je ovih dana “proračunato” izostao sportski motiv za svađu, nađen je drugi: hrvatski premijer Zoran Milanović, upitan da prokomentariše upozorenja iz Srbije zbog zatvaranja granica, rekao je: “Orao ne lovi muhe.” I dodao: “Mi smo orao.”

Onda je na tu, ne baš diplomatsku, konstataciju Milanovića reagovao srpski premijer Aleksandar Vučić: “Zabavno mi je što je Milanović, kada je govorio o muvi i orlu, morao prisutnima da objasni ko je orao, a ko muva.” Srpski šef diplomatije Ivica Dačić, citirajući repliku iz kultnog filma Balkanski špijun, rekao je: “Samo da ne bude ono – orao pao.”

Nastaviće se ta prepucavanja i narednih dana, jer srpsko-hrvatski odnosi već duže vreme liče na onu: kad god nađeš zgodnu priliku, ti se posvađaj.

Žvrljotine na salvetama

Bilateralni odnosi Srbije i Hrvatske napredovali su poslednje dve decenije kao partija strip pokera – Srbi i Hrvati najpre su bili zakopčani do grla, nosili uniforme M-92, šlemove, čizme i pancir košulje. Lideri Srba i Kroata nosili su u tim momentima uglavnom salvete, nebitan odevni predmet, ali naročito važan prilikom konspirativnih večerinki u Karađorđevu, jer je njihova povijesna vrednost kasnije dostizala prosečnu Pikasovu salvetnu žvrljotinu pred fajront u nekom pariskom bistrou.

Na salvetama su ucrtavali nekakve demarkacione linije, pa je, zbog jedne masne fleke na salveti, kaže legenda, tradicionalno srpski Dubrovnik pripao Hrvatima, a ne Srbima. “Šta je ovo, moliću lepo?”, pitao je navodno Slobodan Milošević, a Franjo Tuđman mu je navodno objasnio da je to masna fleka. Kad ono – Dubrovnik.

Zbog jedne masne fleke na salveti, kaže legenda, tradicionalno srpski Dubrovnik pripao Hrvatima, a ne Srbima.

Zatim su Srpkinje i Hrvatice grudnjacima zasipale prve pevajuće laste koje su punile beogradske i zagrebačke koncertne dvorane. “To je postalo tradicija. Uvek me gađaju brushalterima”, rekao je Bajaga nakon posleratne svirke u zagrebačkom Domu sportova, kada su svi mislili da će ga, umesto brushalterima, gađati bestrzajnim topovima. Kratkometražni film hrvatske pop dive, opet, postao je najgledanija filmska storija sa obe strane granice.

Naposletku, Ivo Josipović i Boris Tadić susreli su se pre pet godina na nekoj opatijskoj barci – mučki, s leđa, praktično iznenada, nisu nosili šlemove i pancire, niti salvete, niti su jedan drugog gađali haubicama i brushalterima. Uočeno je jedino da su se obojica pojavila – bez kravata. Teško da je to bilo slučajnost. Dogovor da se dva predsednika suoče bez kravata bio je, zapravo, prvi spontani istorijski konsenzus lidera dva naroda.

Uglavnom, sa Hrvatima je išlo sve bolje i bolje, dok se nije pojavilo tajno srpsko oružje, ali malko zastarelo, Šešelj dr Vojislav, svetski priznati skriboman, koji je, posle 12 godina u Hagu, otkrio antiskribomanski Tviter, a samim tim iznašao mogućnost da ratuje s Hrvatima na samo 140 karaktera, mada mu ranije nije polazilo za rukom da im kaže sve što misli ni u dva toma na po 1.400 strana. Te je brutalno vređao hrvatsku predsednicu, dok je, opet, Vučić, gledao da odnose sa Hrvatskom “ispegla”, iako je druga strana često bila spremna da provocira, jer, kao što rekosmo, srpska i hrvatska politika samo čeka neki međusobno vređajući verbalni “derbi”.

A gdje su ambasadori?

Šešelj, pak, očigledno ne ceni žrtve svojih bivših političkih saučesnika sa linije od Karlobaga do Virovitice, koji su mu nekada vikali: “Kume, izgore ti kesa!”, a sad mu viču: “Jao, kume, izgore ti zastava!” Te je, više u inat svojim naprasno miroljubivim političkim đacima, a manje Hrvatima, spalio hrvatsku zastavu nekoliko puta u poslednjih par meseci, čime su faktički izgoreli i Karlobag i Ogulin i Karlovac i Virovitica, ona granica za koju su se nekada borili i Toma Nikolić i Aleksandar Vučić.

Pa su Hrvati, u znak protesta, pošto iz Hrvatske nemaju više šta da proteraju što bi pogodilo Srbe, nedavno proterali svog veleposlanika iz Srbije. Što će reći, povukli su svog ambasadora iz Beograda, ali Srbija nije znala šta da povuče iz Zagreba, jer tamo trenutno nema ambasadora.

Nenadano, sirijske izbeglice su ogolile srpsko-hrvatske odnose, koji su, čini se, nikada gori.

Onda su se pojavile sirijske izbeglice, sa kojima Srbija zaista postupa kao sa ljudima, za razliku od okolnih zemalja, pa su Hrvati pozatvarali granice. Možda se ta najezda sirijskih migranata iz Srbije Hrvatima učinila kao neka vrsta “kontraoluje” te su hrvatski političari postali posebno osetljivi. Čini se i preterano nervozni, iako se od jedne EU države očekuje da ima daleko više resursa za zbrinjavanje nesrećnika sa Bliskog istoka od Srbije, koja je od zvezdica na zastavi ujedinjene Evrope daleko bar pet-šest godina.

Nenadano, sirijske izbeglice su ogolile srpsko-hrvatske odnose, koji su, čini se, nikada gori. “Muhe” i “orlove”, ma ko se kako osećao, opet će morati da mire neki “slonovi”.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera