Samo nekoliko dana od početka zastrašujućeg rata između Izraela i Palestine, u Briselu je jedan Tunižanin, odbijeni tražilac azila, ubio dvojicu švedskih fudbalskih navijača i ranio još jednog. U Francuskoj je potom jedan Čečen u jednoj školi nožem ubio jednu osobu, te ranio više njih.
Odgovornost za prvi napad preuzela je oružana grupa Islamska država Irak i Levant (ISIL), dok se za drugi navodi da je počinilac pre ubistva, prema medijskim izveštajima, uzvikivao “Allahu ekber”.
Dok je predsednik Francuske Emmanuel Macron izjavio je da se Evropa suočava s “oživljavanjem islamskog terorizma” i da su sve evropske države “ranjive”, belgijska ministarka unutrašnjih poslova Annelies Verlinden objasnila je da je briselski ubica 12 godina boravio na teritoriji Evropske unije, da je služio zatvorsku kaznu u Švedskoj i četiri puta tražio azil u različitim zemljama.
Svi zahtevi su mu odbijeni, a poslednji put u Belgiji je boravio 2019. godine. Međutim, nije deportovan, već se skrivao u toj zemlji – kao i hiljade drugih migranata koji ilegalno borave ne samo u toj zemlji, već u celoj Uniji.
Zahtjevi za više deportacija nisu novost
S obzirom na situaciju na Bliskom istoku, te poslednje napade u srcu Evrope, ministri EU su se složili da trenutni sistem vraćanja i deportacija ne funkcioniše. Razumeli su i to da je pod hitno potrebno poboljšati razmenu podataka unutar zemalja članica Unije, tj. komunikaciju između policije i institucija koje obrađuju zahteve za dodeljivanje azila.
Komesarka Evropske unije za unutrašnje poslove, Ylva Johansson izjavila je da će se do kraja godine broj stvarno sprovedenih deportacija povećati za oko četvrtinu. Međutim, ona, kao i njene kolege diplomate, ističe da “teroristi i moguće pretnje ne dolaze samo od onih koje treba deportovati”, kao i da “nisu svi oni koji su izbačeni iz Unije osumnjičeni za terorizam, niti su antisemiti”.
Samo u Nemačkoj je prošle godine registrovano oko 50.000 ljudi koji moraju da napuste zemlju, jer ne poseduju uslove za boravak u toj državi. Taj broj je međutim, za četiri puta veći u Italiji, u kojoj je, od gotovo 200.000 migranata koji treba da napuste zemlju, deportovano njih oko 40.000.
Šengen do sada suspendovan 388 puta
S obzirom na činjenicu da se mnogi migranti kreću ilegalno unutar šengenskog područja, te eskalacije “novog” sukoba, kako su mnogi italijanski mediji nazvali višedecenijski rat između Izraela i Palestine, mnoge zemlje, uključujući Italiju, Nemačku, Austriju, Mađarsku, Francusku i Sloveniju, ponovo su uvele granične kontrole na unutrašnjim granicama Evropske unije.
Italijanska premijerka Giorgia Meloni, uvodeći ovu privremenu meru granične kontrole između Italije i Slovenije, istakla je da se ona uvodi pre svega protiv kriminala, te da “cilj nije gnjaviti putnike” koji prelaze ovu granicu. A od nastanka šengena 1985. godine do sada, zona koja podrazumeva maksimalnu slobodu kretanja, suspendovana je 388 puta.
Iako se ova mera, koja za sada može biti na snazi najviše šest meseci, uvodi kako je istakla nemačka ministarka unutrašnjih poslova, Nancy Faeser da bi se uhvatili krijumčari ljudima, upozorenja na terorističke napade u većini zemalja Evropske unije podignute su na najviši nivo.
Strah od terorizma postoji
Kroz novi pakt EU o azilu, koji bi trebalo da bude dogovoren sa Evropskim parlamentom do kraja godine, a potom i implementiran do kraja 2025. godine, više migranata moralo bi da se odbija već na spoljnim granicama. To svakako nije garancija da će Evropu takav akt spasiti od terorističkih napada, jer većina odbijenica izdaje se običnim ljudima, a ne ekstremistima koji slobodno šetaju Evropom.
Poslednjih dana manje su uobičajne gužve na metro stanicama, a svako malo sa razglasa čuje se ženski glas koji upozorava putnike da čuvaju svoje torbe i novčanike od potencijalnih lopova, te da ako primete zaboravljene torbe da takvim predmetima ne prilaze, već da se udalje i hitno prijave sumnjivi predmet obezbeđenju metro stanice.
Strah od prelivanja rata iz Izraela na Zapad, osim suspenzije šengena, vratio je svakako i vojsku na ulice glavnih evropskih gradova. Nisam ih dugo videla u tolikom broju.
Poslednji put, mnogobrojni vojnici su šetali Milanom posle terorističkih napada u Parizu, 2015. godine, kada je napadnuto sedište satiričkog časopisa Charlie Hebdo i pozorište Bataclan. Vojnici su bili na ulicama i tokom pandemije, kao i ovih dana, dok više od 60 odsto, prema istraživanjima, Italijana strahuje da bi sledeći teroristički napad mogao da se dogodi i u ovoj zemlji.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.