Kako su mi narikače ‘zgaducnule’ Sajam knjiga

Piše: Zoran Kesić

Dan nakon zatvaranja jubilarnog 60. Sajma knjiga u Beogradu prošetao sam do svoje omiljene knjižare i kupio četiri knjige.

Znam, zvuči pomalo depresivno. Kao da dan nakon festivala Exit odeš do opustele Petrovaradinske tvrđave da bi u nekoj kafanici slušao amaterski hor penzionera. Ili da jutro nakon povratka sa letovanja na egzotičnom ostrvu uskočiš u mutnu i mlaku vodu Ade Ciganlije.

Dogodilo se, eto, nezamislivo. Ove godine nisam posetio Sajam knjiga. Ništa strašno, naravno. Nit’ je Sajam primetio da me nema, nit’ sam ja ostao bez knjiga koje me zanimaju.

Ipak, znajući koliki mi užitak predstavlja svaka poseta knjižari, razgledanje knjiga po policama, i to bez nekog određenog plana i reda, nasumično čitanje nepoznatog mi naslova na stranici koju slučajno okrenem, pa onda radosno otkriće knjige koju sam odavno želeo da imam i muke koju od previše odabranih knjiga izbaciti… Dakle, znajući koliko u svemu tome uživam, jeste presedan što ovog oktobra ne posetih najveću knjižaru u gradu.

Blogerka, a fenomen

Lagao bih kada bih rekao da me je ono o čemu ću pisati definitivno opredelilo da ne odem Sajmu u pohode, ali da mi je makar malčice, a možda i malo više, ogadilo ovu dragu svetkovinu – to svakako.

Govorim o fenomenu mlade modne blogerke koja je promovisala svoju knjigu upravo na ovogodišnjem Sajmu knjiga. I odmah da naglasim, nisu ni blogerka, ni njena knjiga, ni čitava gungula i stotine euforičnih devojčica koje su bukvalno zakrčile Sajam ne bi li dobile potpis od svoje ljubimice – ono što mi je “zgaducnulo” Sajam knjiga.

Iznervirala me zapanjenost javnosti, pogotovu one na društvenim mrežama, zbog ovog “blogerka fenomena”.

Od prvog dana Sajma sam, prateći komentare, uočavao sve više i više zadušnih baba i narikača među svojim prijateljima i prijateljima mojih prijatelja na Fejsbuku.

Parafraziraću tipične naricaljke:

“Kuku meni, tužan li je Sajam knjiga kad je blogerka u prvih 10 najprodavanijih naslova…”

“Joj, kulturo, ako je ona uzor svim tim devojčicama, teško i devojčicama i njihovim roditeljima…”

“Jao, jao, kako li smo dovde stigli da nam polupismeni knjige pišu…”

Intelektualna elita na društvenim mrežama, frapirana šokantnim saznanjem da blogerka i njena knjiga privlače najviše pažnje na kultnoj manifestaciji, odlučila je da digne svoj glas protiv te rozikaste stajl-end-fešn pošasti.

Šta se čudite i očekujete?

Verovatno “fejsbuk dušebrižnici” i “tviter knjigoljupci” nisu verovali da se tako nešto može dogoditi u našem društvu u kojem se za kulturu toliko izdvaja, u kojem nema nepismenih, u kojem retko ko gleda zaglupljujuće indijske i turske serije i u kojem su rijaliti programi davno izumrli format.

Čekaj, čekaj… Govorimo li o našom društvu, u kojem omladina već duži niz godina ima prave uzore, u kojem se psihijatrijski slučajevi ne kuju u zvezde, a kriminalci i prostitutke nisu na svim TV-programima, već tamo gde im je i mesto – u zatvorima i ispod mostova?

Mislimo li na ovo, evo baš ovo naše društvo u kojem glupost, prostakluk, agresivnost i bezobrazluk nisu najpoželjnije i naprofitabilnije osobine ličnosti?

Šta se, bre, čudite i šta ste, bre, očekivali? Kao da niste svesni da već godinama plivamo u izmetu, pa vas je, eto, bog zna kako, iznenadila još ova jedna roze blogerska kofa?

Naravno da je blogerkina knjiga nebuloza. Postoji video u kojem autorka objašnjava kako joj je baš drago što su korice njene knjige roze i što unutra ima mnogo slika. Ali, nešto što je smešno samo po sebi, ne treba parodirati.

Šta ćete dobiti ako se podsmevate sestrama Kardašijan? Vi ništa, ali one još mnogo dolara od klikova izazvanih planetarnim interesovanjem za njihove lajkove, dupeta i dela. Planetarnim interesovanjem kojem ste i vi svojim parodičnim ili narikačkim komentarom barem malo doprineli.

Mama i tata su me još kao sasvim malog lepo vaspitali da, kada na ulici vidim izmet, nikako ne gazim u njega jer ću onda deo toga uneti i u kuću. Nego ga lepo preskočiš, zaobiđeš, biraš deo ulice gde nema tog gadnog akcesoara. Isto to činim i dan-danas. I na ulici i u medijima. I na ponekom sajmu.

Pera se raduje Miki

Ne mogu nikoga da osudim zbog prirodne ambicije da uspe u životu, da se proslavi, postane uspešan, voljen, bogat, cenjen…

I jasno mi je zašto se forsiraju upravo skromni duhom, još skromniji intelektom, a o deficitu elokvencije, pa i osnovnog znanja pravopisa da i ne govorimo. Zato što se sličan sličnom raduje.

“Sličan” je, recimo, Pera Perić, punoletni građanin, upisan u birački spisak, konzument medijskih sadržaja. Njemu “sličan”, kome se Pera Perić raduje, jeste Mika Mikić. Pera gleda Miku na televiziji ili prati njegove dogodovštine na internetu. Ili, ako baš hoćete, hita da kupi njegovu novu knjigu.

Pera veruje Miki jer Mika slično priča, slično psuje, meša “jel” i “jer” kao on, rezonuje kao on… Pera se veseli i tuguje uz slične pesme kao i Mika, sličan mu je i kad voli i kad mrzi, slično ispada glup u glupom društvu i slično želi da postane neko i nešto.

Legitimno je da se sličan Pera raduje sličnom Miki.

Ono čega zapanjena intelektualna elita na društvenim mrežama izgleda nije svesna – ili pre će biti da jeste svesna, samo glumi da nije – jeste činjenica da su Mika i Pera velika većina.

Hoćete li dokaze?

Može li izveštaj o rejtingu najgledanijih emisija?

Može li broj komentara na “žutim stranicama” najuticajnih sajtova?

Može li spisak najprodavanijih naslova na Sajmu knjiga?

Više od igre

Elitne internetske narikače odabrale su da svoje i (što je još gore) moje vreme posvete gaženju nečega što nije pristojno gaziti, nego ga treba preskočiti ili zaobići.

I propustile priliku da istaknu šta su pametno videle i kupile na Sajmu knjiga.

Ja sam, recimo, pazario Drugi krug Miljenka Jergovića i Svetislava Basare, zbirku priča Nešto lepo Slobodana Stojanovića (scenariste legendarne serije Više od igre), roman Feliks Vladimira Kecmanovića i Što je muškarac bez brkova Ante Tomića.

I sve to dan nakon Sajma. U književnom miru i literarnoj tišini moje omiljene knjižare.

Onih se nekoliko devojčica koje su vrištale kada su me ugledale ne računaju. Naime, kako mi se učinilo, one već poodavno nisu više devojčice.

Izvor: Al Jazeera



Više iz rubrike BLOG
POPULARNO