Edin Smailović

Bio bih srećan da nova Vla­da Crne Gore saču­va građan­s­ki mir i sman­ji ten­z­i­je. Znam, bi­jed­na su moja očeki­van­ja.

Kako će reago­vati dosadašn­ji kon­stituen­ti vlasti kada os­tanu kratk­ih ruka­va – hoće li opet pokrenu­ti demon­stracije?

Na pit­o­mim obala­ma Drine i Će­ho­tine, đavol­je sluge su ras­pako­vale mrak.

Tak­va je i šema tele­viz­ije: red plju­vačine po sus­jed­nim država­ma i nar­o­di­ma, pa red golih i polu­golih star­leta.

Sve što se do­godi­lo Crnoj Gori u prošloj go­di­ni, pokaza­lo je da je sva­ka prog­noza neza­h­val­na.

Od re­al­izaci­je budže­ta za­v­isi preživl­ja­van­je Crne Gore, ne samo u nared­noj go­di­ni.

Prvi put će stran­ka koja oku­pl­ja bi­račko ti­je­lo koje je glasa­lo za za­jed­ničku državu sa Sr­bi­jom us­postavi­ti sarad­nju oko državnih  pi­tan­ja sa stranka­ma koje oku­pl­ja­ju man­jinske nar­o­de u Crnoj Gori.

Uz pri­ti­sak spol­ja, uz otvorene liste, uz odsust­vo poli­tičkog monopo­la, uz čin­jenicu da ćemo ma ko­liko se ra­z­liko­vali morati da se do­go­varamo, rodit će se neka nova poli­tič­ka sce­na u Crnoj Gori.

Ako re­zolu­ci­ja bude usvo­je­na, Crna Gora će naći krho­tine izgubljene duše, to je je­di­ni put našeg oz­dravl­jen­ja kao za­jed­nice.