‘Prima Facie’, predstava o surovom odnosu sistema prema ženama žrtvama nasilja

Glumica Maša Dakić monodramom Prima Facie pokrenula je pozorišni krvotok srpske prestonice. Zbog toga ne iznenađuju redovi ispred Bitef teatra na čijoj sceni se izvodi ovaj komad nastao po tekstu Suzie Miller, australijske spisateljice i advokatice.

Latinska izreka Prima Facie, po kojoj je imenovan tekst, ima značenje Na prvi pogled i koristi se u pravnoj terminologiji. To i jeste vodeća tema ove predstave koji donosi priče zlostavljanih žena i načinu na koji su tretirane u okviru sistema. Tekst korespondira sa pravosuđem pružajući uvid u taj rigidni svet i relaciju advokat – pravo – žrtva.

“Predstava je premijerno izvedena u Australiji 2019. godine. Odmah je uhvatila momentum. Bila je odigrana pred punom salom advokata, sudija i ljudi iz pravosudnog sistema i pokrenula je reformu zakona i pravilnika vezano za slučajeve seksualnog zlostavljanja”, kaže glumica Maša Dakić. Dodaje i da je premijera na West Endu bila nekoliko godina kasnije.

“Igrala se dva meseca, a onda je prebačena na Broadway u istoj režiji i izvođenju Jodie Comer (Killing Eve). Predstava se sada igra u desetinama gradova u Evropi, a imala je premijeru i u Kini.”

Prilikom prvog čitanja teksta Suzie Miller, nekadašnje advokatice sa višegodišnjim iskustvom u zastupanju ljudskih i dečijih prava, Dakićeva je i poželela da ga izvede. Odluku je potvrdila posle odgledane predstave na čuvenom Broadwayu.

“Prošle godine, 9. maja, dobila sam od moje kume Vere na poklon karte i pogledala brodvejsko izvođenje u New Yorku. Te iste večeri sam poslala poruku Anji Suši, gde sam je zamolila da to ona režira. I kroz kovitlace raznih iskušenja, uz pomoć velikog broja ljudi, uspela sam da ostvarim svoju želju i igram ovu predstavu u Beogradu, a od marta i širom Srbije. Dolazim ponovo na jesen, zbog velikog interesovanja.”

Ima li u pravnom sistemu prostora za ljudskost?

Glumica napominje da nije reč o adaptaciji teksta, već prevodu koji je zahtevao preciznu upotrebu pravnog jezika, a za to je bila zadužena Biljana Popmijatov. Adekvatnijem pravnom izrazu i razumevanju stručne terminologije pomogli su istaknuti advokati. Međutim, ima li u pravnom sistemu prostora za ljudskost, pitanje je koje se nameće.

“Prepoznala sam u tekstu nešto što govori o ljudskom integritetu, možda i pre svih drugih tema koje na nas baca ovaj komad. A to je nešto što svako od nas nasamo mora sam da preispita u svom domenu privatnog ili profesionalnog delovanja. U kakvom svetu želimo da živimo i koliko u svemu tome vrednujemo svoj glas”, ističe Maša Dakić koja maestralno ulazi u lik Tese Ensler, junakinje kroz koju progovaraju svi koje sreće tokom lične borbe.

“U predstavi se ‘citiraju’ i prepričavaju susreti sa mnogim karakterima i ljudima koji su imali ulogu u životu Tese Ensler, zapravo jedine protagonistkinje ovog komada. Tu je njena mama, kolege s posla, dekanica pravnog fakulteta, mlada policajka. Svi oni imaju svoj trenutak u predstavi i na taj način naizgled Tesa nije sama na sceni. Mislim da još uvek nisam u potpunosti svesna emotivnog utroška. Osećam da mi tek predstoji suočavanje sa svim onim što mi je ova predstava donela i čemu me je sve naučila.”

Ulazak u više likova nije samo profesionalni izazov za sve glumce i glumice, već i emotivni, naročito kada se radi o osetljivoj temi. Maša Dakić je to učinila bez osude, ukazujući na promene koje su potrebne društvu sa kojim ova predstava evidentno korespondira.

“Ovaj tekst sagledava problem žrtve iz dosta uglova, i nudi razne opcije kroz koje možete da pobedite neprijatnost koju ova tema nosi sa sobom. Teško je suočiti se sa velikim promenama, a ono što se u našoj javnosti na ovu temu dešava u poslednje vreme ne dozvoljava vam da ostanete nezainteresovani za ovaj problem. Predstava Prima Facie je još jedan u nizu glasova koji ne dozvoljava da se okreće glava i prebacuje problem na drugoga. Ali da citiram sam komad – pogled oči u oči sa /publikom/ čini da osetim nešto dobro!”

Bura pozitivnih reakcija

Naknadno nasilje nad ženama i devojčicama koje su pretrpele seksualno nasilje nastaje usled neprofesionalnog izveštavanja medija i neprimerenim reakcijama okoline. Težinu svemu daju i pravni postupci koji ne poznaju emocije. Osvetljavanje intimnog sveta žrtve koja prolazi kroz celokupan proces i iznova preživljava traumu od velikog je značaja za javnost. Baš zbog toga predstava Prima Facie je izazvala buru pozitivnih reakcija, a glumica je ukazala institucije koje mogu da pomognu i olakšaju teret.

“Iskoristila bih ovu priliku da uputim na Viktimološko društvo Srbije ili lokalna udruženja i organizacije za zaštitu žrtava i žena koje trpe nasilje – da im se jave i potraže pomoć. Ovakvih situacija ima mnogo i što više ljudi o tome priča, to će problem biti manji. To je između ostalog bila i moja želja vezano za ovu predstavu, da Tesa bude još jedan glas, koji govori o tome da – nisi sama.”

Saznanje da žene koje su žrtve nasilja nisu same, da je za njih tu i sistem i ljudi, mogla bi biti potrebna katarza. Dakićeva govori o važnosti lične promene koju je osetila radeći na ovoj predstavi.

“Imam prava da govorim samo o nekoj katarzi kroz koju sam ja prolazila ili prolazim vezano za ovaj tekst i rad na komadu. Na publici je finalni sud. Za mene, ovo je jedno neverovatno iskustvo, kakvo nisam mogla ni da zamislim. I osećam veliku odgovornost što baš ja imam sreće da igram u ovoj predstavi.”

Predstava Prima Facie – Na prvi pogled je još jedan važan korak na putu osnaživanja žena i devojčica. Glumica Maša Dakić je ovom monodramom otvorila mnoga pitanja i stvorila prostor za dalje napredovanje u načinu tretiranja osetljivih tema i jasnoj promeni koja je sistemski potrebna. A kako je pozorište njen poligon ovaj razgovor je upotpunila i zaključila na najbolji način, rečima australijske autorke koja ju je inspirisala da njen tekst izvede.

“Citirala bih spisateljicu Suzie Miller koja kaže: Verujem u moć pozorišta svakim delom svoga bića. Verujem u snagu pričanja priče kao katalizatora promene.”