Kakve helikoptere nabavljaju Hrvatska i Sjeverna Makedonija

Ruska agresija na Ukrajinu je u fokus mnogih evropskih zemalja stavila kupovinu novih odbrambenih sistema, pre svega onih za protivzračnu odbranu, različite vrste dronova i bespilotnih letelica (unmanned aerial vehicle, UAV), te modernih sistema za satelitsku komunikaciju.

Ovaj trend nije zaobišao ni zemlje Balkana. Tako je Rumunija krajem prošle godine ušla u pregovore sa SAD-om o kupovini između 32 i 40 aviona „Lockheed Martin F-35 Lightning II“, takozvane 5.5 generacije, za gotovo 6,5 do osam milijardi dolara. Sa druge strane, manje balkanske zemlje sa slabijom ekonomijom se uglavnom odlučuju na kupovinu multi-role letelica, koje se mogu koristiti u vojne, ali i u svrhu spašavanja u vanrednim situacijama. Tako su vlasti u Zagrebu najavile kupovinu osam helikoptera „UH-60M Black Hawk“ za gotovo 280 miliona dolara. Vlada u Skoplju je, pak, najavila nabavku osam helikoptera italijanskog Leonarda za 230 miliona dolara.

Na krilima ‘Crnog jastreba’

„UH-60 Black Hawk“ američkog proizvođača Sikorsky Aircraft, koji je deo velikog odbrambenog koncerna Lockheed Martin, verovatno je jedan od najpoznatijih helikoptera u svetu, pre svega zbog njegovog konstantnog pojavljivanja u holivudskim filmovima i serijama tokom proteklih decenija, ali i u stvarnom životu, u borbenim misijama širom sveta. „Crni jastreb“, kako glasi njegov zvanični „vazdušni poziv“ (air call-sign), ujedno je i jedan od najviše proizvedenih helikoptera u svetu, sa više od 5.000 operativnih letelica različitih generacija.

UH-60 je nastao početkom ‘70-ih, kao dalji razvoj platforme „Sikorsky S-70/H-60“. Američko vazduhoplovstvo (USAF) je tada tražilo novu letelicu za brzo razmeštanje snaga na terenu, a koja bi istovremeno mogla da bude i teško naoružana različitim vrstama ofanzivnog oružja, kao i raketama vazduh-zemlja. Do tada se Pentagon oslanjao najvećim delom na „Bell UH-1“, koji je tokom godina korišćenja u vijetnamskom ratu dobio nadimak „Iroquois“ (po istoimenom američkom starosedelačkom plemenu). Iako je UH-1 bio relativno jeftin i lak za održavanje, njegove mogućnosti transporta su bile veoma ograničene, a zbog relativno male brzine bio je i laka meta za ručne lasere raketa, pa čak i pešadijsko oružje. Određeni broj UH-1 helikoptera, kao i njegove „jurišne“ verzije „AH-1 Cobra“ su u upotrebi i danas.

50 godina na nebu

Prvi prototipovi „Crnog jastreba“ su poleteli krajem 1974, pod kodnim imenom YUH-60A. Nakon dve godine testiranja u Američkoj vojsci (US Army), masovna proizvodnja je počela 1978, a u zvaničnu upotrebu helikopter je uveden godinu kasnije. Zbog relativno lakog trupa, te dva snažna motora, „Black Hawk“ ima izuzetno veliku mogućnost manevrisanja, te dugo vreme „lebdenja“ na određenoj poziciji, što je idealno za precizno raspoređivanje trupa na različitim terenima. Takođe, helikopter ima i veliku VTOL brzinu (Vertical Takeoff and Landing), tj. može da veoma brzo spusti ljudstvo i opremu i da se nakon toga udalji, što je u uslovima borbi u urbanim sredinama, pustinjskim predelima gde je vidljivost velika, kao i prilikom sletanja na plovila, od ključne važnosti. U svojoj osnovnoj konfiguraciji, UH-60 ima pilota i kopilota, te dva air chiefa (koordinatora leta sa različitim zaduženjima) ili dva rukovaoca teškim mitraljezima M-60. Korisna nosivost je 1,45 tona, što omogućava dostavljanje oružja i municije na terenu, prevoz do 11 osoba ili u medicinskoj verziji (Med-Evac) do šest nosila.

Web prezentacija Lockheed Martina navodi da helikopter pogone dva snažna „General Electric T700 C/D“ motora sa po 1.994 konjskih snaga. Maksimalna brzina je 282 kilometara na čas ili 294 kilometara iznad mora, iako su postojale i modifikovane verzije koje su postizale i do 350 kilometara na čas. Nakon prvog rata u Iraku početkom ‘90-ih, sve operativne verzije UH-60 su dobile i mogućnosti korišćenja „vazdušnog topa“, mitraljeza velike brzine M-134, kao i trocevnog topa „GAU-19 Gatling“. Na četiri nosača raketa se mogu postaviti laserski navođene rakete „Hellfire AGM-114“ ili toplotno navođene „Stinger AIM-92“. Neke od novijih verzija helikoptera takođe koriste i rakete „Hydra 70“, te sistem za brzo postavljanje mina „Volcano M-136“.

„UH-60 Black Hawk“ je i jedan od najuspešnijih projekata američke vojne industrije, koji je tokom godina izvožen širom sveta. Australija je nedavno naručila 40 novih helikoptera ovog tipa, nakon što je decenijama koristila 25 primeraka prve generacije. Hrvatska već ima četiri ovakva helikoptera, od koji su dva bili donacija SAD-a. „Crnog jastreba“ koriste i Austrija, Brazil, Čile, Kolumbija, Egipat, Izrael, Jordan, Japan, Letonija, Litvanija, Poljska, Filipini, Portugal, Saudijska Arabija, Tajvan i Turska.

Zanimljivo je i da je Kina sredinom ‘80-ih uspela da kupi desetak ovih helikoptera, kao i dva starija S-70, te da je „inženjeringom unazad“ (reverse engineering) stvorila svoju verziju pod imenom „Harbin Z-20“, koji je u zvaničnu upotrebu ušla 2019, kako se navodi na avijacijskom forumu X-Plane.

Helikopteri velike upotrebne vrijednosti

Vlada Severne Makedonije se, slično Hrvatskoj, svom partneru unutra NATO-a, odlučila za višenamenske helikoptere AW149 i AW169 italijanskog koncerna „Leonardo SpA / Finmeccanica“. Italijanski proizvođač je do ovog proizvodnog portfolija došao 2016, kupovinom kompanije „Agusta Westland“, navodi UK Defence.

Oba ova helikoptera – AW149 i AW169 – zasnovana su na istoj platformi i dizajnu glavnog i repnog rotora. AW169 je novija i unapređena verzija starijeg „vazdušnog rama“ (air frame) AW149, koja ima noviju elektroniku, letni kompjuter, te u različitim konfiguracijama može da preveze do deset putnika ili šest putnika u VIP verziji za visoke zvaničnike, navodi koncern Leonardo na svom sajtu. Iako je u proizvodnji nešto manje od jedne decenije, AW169 već leti širom sveta u više od 170 primeraka. Vojne verzije ovih helikoptera se koriste u Austriji, Italiji, Kataru, te uskoro i u Severnoj Makedoniji. Civilne verzije lete u Kanadi, Argentini, Nemačkoj, Norveškoj, Indoneziji i na Novom Zelandu.

Za razliku od američkog „Crnog jastreba“, AW149 može da ponese značajno više tereta – 2,5 tone ili do 12 vojnika u punoj opremi, te 14 osoba bez opreme. Italijanski helikopter leti prosečnom brzinom od 270 kilometara na čas i maksimalnom brzinom od 320 kilometara na čas. Takođe, on ima i domet od gotovo 800 kilometara, što ga čini jednim od najupotrebljivijih helikoptera za specijalne misije. Severna Makedonija ovom nabavkom želi da zameni već dotrajale ruske helikoptere „Mi-8“ i „Mi-17“, zaostale još iz vremena SFRJ. Ipak, verovatno će biti zadržana dva aktivna „Mi-8M/T“, koji su delimično remontovani 2017. godine.