Ramstein više neće biti najveća NATO baza u Evropi

Početak radova na izgradnji nove baze NATO snaga u Rumuniji, projekta vrednog oko 2,5 milijarde eura, označava i novi fokus Severnoatlantske alijanse na Istočnu Evropu, a samim tim i na Balkan.

Baza će zapravo biti veliko proširenje već postojeće baze „Mihail Kogalniceanu“, blizu Crnog mora. Postojeću bazu su i do sada koristile međunarodne mešovite snage članica NATO-a, a ovim značajnim proširenjem ona će dobiti i epitet najveće baze u Evropi, te jedne od najvećih unutar sistema NATO-a.

Baza u Rumuniji će, pored poletno-sletnih pista, hangara i magacina, imati i škole, vrtiće, prodavnice, bioskop, kao i potpuno opremljenu bolnicu. Tako će baza „Mihail Kogalniceanu“ postati pravi „grad u malom“ i preuzeti prvo mesto od do sada najveće slične baze – Ramstein u Nemačkoj.

‘Orlovo gnijezdo’ u srcu Evrope

Sama baza Ramstein, na jugu Nemačke, deo je mnogi veće „Vojne zajednice Kaiserslautern“ (Kaiserslautern Military Community), koju najvećim delom čine snage SAD-a, i obuhvata baze Ramstein, Landstuhl, Kapaun i Vogelweh. Web prezentacija baze navodi i da je baza Ramstein danas glavni centar 86-og krila Vazduhoplovstva SAD-a (USAF), koje je ključno za snabdevanje američkih snaga u Evropi i dalje ka bazama na Bliskom istoku. Celoj ovoj oblasti je još krajem ‘40-ih godina prošlog veka dat naziv „Orlovo gnezdo“ (Eagle's Nest) po logotipu američkog vazduhoplovstva – beloglavom orlu.

Ramstein je korišćen kao jedna od baza savezničkih snaga još od samog kraja Drugog svetskog rata, ali je svoju današnju ulogu dobila krajem 1957. godine. Prvo je nosila naziv „Ramstein-Landstuhl“, ali je kasnije, zbog izgradnje nemačkog nacionalnog autoputa A6, baza podeljena u dva dela, te je dobila današnji naziv „Vazduhoplovna baza Ramstein“. U delu Landstuhl danas se nalazi Regionalni medicinski centar američke vojske (US Army LRMC), najveća vojna bolnica snaga SAD-a, navodi Military Bases.

Ramstein je i centralna komanda za USAFE, komandu združenih vazdušnih snaga SAD-a u Evropi. Puno ime ove komande je USAFE-AFAFRICA i zadužena je za planiranje i realizaciju svih letova i vazdušnih operacija SAD-a u Evropi, delovima Azije, kao i u celoj Africi.

Ramstein, zajedno sa drugim bazama unutar KMC zajednice, obuhvata gotovo 54.000 pripadnika vojnog i civilnog osoblja. U oblasti ima i 12 škola sa više od 5.000 đaka, koji sa porodicama žive u samom Kaiserslauternu ili drugim gradovima regije. Zbog velikog broja američkih državljana, Ramstein i Kaiserslautern se često nazivaju i „najvećim američkim gradovima u Evropi“. U samoj bazi se nalazi i sportski centar sa nekoliko teretana, teniskim terenima,  otvorenim i zatvorenim bazenom, kao i veštačkom stenom za penjanje. Baza takođe ima i koncertnu salu, te sopstveni centar za audio i video produkciju, koji kreira filmove o aktivnostima jedinica i drugog osoblja.

Dronovi i kontroverze

Baza Ramstein je poslednjih godina i u fokusu zbog svoje uloge u globalnom ratu protiv terorizma (War on Terror). Još za vreme mandata nekadašnjeg američkog predsednika Baracka Obame, baza je odabrana da bude ključni „vazduhoplovni centar“ (air mobility hub) za veliku većinu misija i letova naoružanih dronova, kao što je „MQ-9 Reaper“.

Ramstein je i centar za planiranje ruta praktično svih letova i napada dronovima na Bliskom istoku, još od vremena Drugog rata u Iraku, misija u Avganistanu, te današnjih aktivnosti na Crvenom moru i u Jemenu. Sva komunikaciona oprema, satelitski linkovi i same rute letova koje dobijaju američki dronovi na Bliskom istoku, zapravo stižu iz ove baze. Sam plan leta se iz Ramsteina  satelitom prenosi do baze Creech AFB u Nevadi (jednom od glavnih komunikacionih centara Pentagona), odakle se oni dalje satelitom odašilju samim dronovima tipa „MQ-9 Reaper“, „MQ-1 Predator“ i „RQ-4 Global Hawk“ u vazduhu.

Sredinom 2013. godine, komunikacione i satelitske mogućnosti su značajno unapređene, u skladu sa novom doktrinom Pentagona nazvanom „Total Information Awareness“ (TIA). Ovo je program koji je postavio temelje za današnje programe informacionog, informatičkog i signalnog ratovanja (information, cyber and signals warfare), koji je obuhvatao „potpuno umrežavanje“ svih američkih pozicija u svetu (US military assets). Zanimljivo je i da je jedan od glavnih centara za TIA, pored baza Groom Lake u Nevadi i Ramstein u Nemačkoj, bila i baza Camp Bondsteel na Kosovu.

Sam satelitski centar unutar Ramsteina nosi kodni naziv „Big Safari“ i o njemu se ne zna mnogo, sem da poseduje tri velike antene unutar specijalnih RADOME kućišta, koja smanjuju mogućnost ometanja. Baza u Nemačkoj je i SIGINT Hub, tj. relejna stanica za obaveštajne podatke između baza u Jordanu, Kataru, Bahreinu, Velikoj Britaniji, sve do stanica obaveštajne agencije NSA (National Security Agency) u američkim državama Džordžija i Vašington.

Pentagon je početkom 2014. godine potvrdio da „Ramstein služi kao satelitski komunikacijski centar, ali da se piloti dronova ne nalaze u ovoj bazi, kao ni sami dronovi koji vrše napad“. To je poznato i avijacijskim stručnjacima, budući da dronovi RQ-1 i RQ-9 imaju borbeni domet od oko 1.500 kilometara, što nije dovoljno za misije u udaljenim bliskoistočnim i zemljama Afrike. Krajem 2015, otkriveno je i da SAD imaju bazu za dronove u Saudijskoj Arabiji, te da komande i navođenje za njihove letove, pre svega na borbenim misijama u Jemenu, dolaze upravo iz Ramsteina.