Dosta je tišine: Mogu li crtačice stripa izaći iz muške sjene?

Kada je časopis Politikin zabavnik obeležavao sedam decenija postojanja stripa Hogar Strašni angažovao je regionalne strip majstore da nacrtaju ovog slavnog Vikinga.

Među odabranim artistima nije bilo nijedne žene, što je jasan pokazatelj kakva je pozicija crtačica u svetu devete umetnosti. No, one su odgovorile fantastičnom akcijom i crtanjem Helge, podjednako slavne Hogarove žene.

Situacija za strip umetnice nije značajno lagodnija ni u svetu, međutim svetao primer je scena u Francuskoj gde je istraženo da polovinu prodatih primeraka stripa kupuju žene. Taj parametar je bitno uticao na izdavače i urednike popularnih izdanja da crtačice dobiju više prostora. Ipak, to je nedovoljno – one su i dalje u senci svojih kolega.

Kroz istoriju na pozicijama crtača, kolorista i scenarista nalazili su se gotovo uvek muškarci. Žene su angažovane sporadično, a njihovo ime nije bilo beleženo, ma koliko da su talentovane.

Zaboravljene žene

„Žene su prisutne u svetu stripa od samog nastanka stripa kao medija, ali su ili bivale zaboravljane poput Rose O'Neil, ili su njihovi radovi bili pripisivani njihovim očevima ili muževima u čijim studijima su radile. Dobar primer je Blanche Dumoulin koja je preuzela rad na časopisu Spirou dok je njen suprug, čuveni autor Robert Velter bio u vojsci tokom Drugog svetskog rata. Neke su bile prinuđene da se potpisuju muškim pseudonimima, što je bio slučaj s autorkama koje su crtale stripove u studijima u SAD-u tokom Drugog svetskog rata“, pojasnila je Jana Adamović, strip crtačica i ilustratorka.

Ilustratorka Dragana Nikolić se osvrnula na značajne srpske pionirke kada je reč o njenoj oblasti.

„Ida Ćirić je delovala sredinom 20. veka, u tadašnjoj Jugoslaviji, i bavila se ilustracijom za decu. Milena Pavlović Barilli se bavila modnom ilustracijom, pored slikarstva“.

Razlog zbog kojeg izdavačke kuće nisu angažovale žene da crtaju stripove je mahom obojen ustaljenim predrasudama koje prate žene na njihovom putu.

„Strip je, kao i gotovo svaka umetnost ili oblast života, ogledalo društva. U njemu se ogleda svaka predrasuda ili promena u društvu, pa tako i odnos prema ženama. Dugo su ih sputavale predrasude – da nemaju avanturistički duh kao muškarci, pa zbog toga ne mogu uverljivo crtati ‘prave’ stripove. Poveravana im je uloga koloriste ili upisivača teksta, jer su ‘pedantnije’ i ‘imaju više ukusa za boje’ od muškaraca“, rekla je Adamović.

Slučaj Hogara

Primer kultnog časopisa Politikin zabavnik govori u prilog da se tretman strip crtačica ne razlikuje od onog u prošlosti. Naime, 2023. godine Zabavnik je obeležavao jubilej stripa Hogar Strašni i tim povodom uredništvo je pozvalo autore i ilustratore iz regiona da za specijalni broj nacrtaju popularnog junaka. Među odabranim umetnicima nije bilo nijedne žene.

„To je zaista šokiralo mnoge, jer i Srbija i čitav region bivše Jugoslavije prosto vrve od talentovanih i vrlo renomiranih umetnica. Odgovor redakcije bio je da su se vodili isključivo kvalitetom, a ne rodom i polom umetnika… što implicira da radove umetnica ne smatraju dovoljno kvalitetnim. To je bio vrlo nepromišljen i ako smem da kažem glup odgovor. Lično, ne mislim da je redakcija Zabavnika ‘ženomrzačka’, nego da njihov propust leži u inerciji i lenjosti – ne prate savremenu scenu i ne idu u korak sa vremenom. Što je zaista tužno i nedopustivo, pogotovo kad se uzme u obzir misija i raznovrsna publika Zabavnika“.

Pozitivna iskustva drugih

Postoje i pozitivna iskustva i prakse koje počinju da se primenjuju kod svetskih izdavača gde su na vodeće pozicije došle žene. Adamović smatra da je postepeno uspinjanje žena na pozicije donosioca odluka ključno za dalju transformaciju industrije i otvaranje ka novim temama i formatima, ali i dodaje da se ključna promena desila i strip publici.

„Žene oduvek čitaju stripove, ali poslednjih godina se taj broj drastično povećao. Ispitivanje tržišta u Francuskoj došlo je do rezultata da žene kupe preko 50 odsto svih prodatih stripova u Francuskoj.

„Potrebno je umrežavanje i liderstvo, a samim tim i više uključivanje žena. Autorke donose novu perspektivu. Krajnje je vreme za promenu stereotipa, posebno u stripu. Kada se spomene kontekst današnjice i edukacija, pomislim na autorke i ilustratorke koje su često društveno angažovane i reaguju na dnevna dešavanja, ili na mentalna stanja, donose svežinu, hrabro, beskompromisno, kritički, emotivno“, ističe Dragana Nikolić.

Strip heroji svojom snagom, promišljenošću i super moćima spašavaju svet, dok su likovi žena mahom banalizovani i svedeni u mizogini kontekst. Čini se da crtačice menjaju pravila i izbegavaju teme nasilja i fantastike. To je istakla i Adamović.

„Autorke unose promene, što spontano, oslanjajući se na svoja autentična iskustva, afinitete i poglede na svet, što programski, želeći da skrenu pažnju na seksizam unutar strip industrije. Autorke unose promene čak i u etablirane franšize. Više su naklonjene angažovanim pričama, drugačijim i kompleksnim likovima, autentičnim heroinama koje su akteri, a ne objekti u priči“.

Važna tema o kojoj mnoge strip crtačice govore češće od crtača je razlika u validaciji rada koja nije razdvojiva od društvenih vrednosti ili ličnog ukusa onog ko procenjuje taj rad smatra Jana Adamović koja je spomenula i Bretecher fenomen koji se može primeniti i na druge profesije.

„Sasvim je očekivano da se u jednom patrijarhalnom društvu rad žena ocenjuje kroz određene predrasude: nosi odrednicu ‘ženski’, ocenjuje se kao sladak, nežan, minuciozan. Ako se ne uklapa u taj kalup onda je posebna, ‘crta kao muško’ i dobijamo fenomen Claire Bretecher koja je dugo smatrana jedinom renomiranom crtačicom svoje generacije. Bretecher su novinari i kritičari često ispitivali zašto crta ružne žene – dok njene kolege poput Gotliba ili Frankena, koji su takođe poznati po karikaturalnom crtačkom stilu, nikad ništa slično nisu pitali“.

Kako osnažiti mlade crtačice

Kako bi žene u svetu stripa bile vidljivije Jana Adamović je sa koleginicama osnovala udruženje Stripotetke.

„Želimo da podstaknemo autorke da se odvaže i donesu promene u Srbiju. Domaći stripovi su uglavnom bili žanrovski određeni i koncentrisani na istorijske i nacionalne teme (Prvi svetski rat, Marko Kraljević i slično). Za godinu dana iznedrile smo dva stripa: Dosta je sa ćutanjem i antologiju Kod kuće te pokrenule uspešnu akciju Žene crtaju Helgu u saradnji sa listom Danas, kao odgovor na već pomenuti Politikin zabavnik“.

Nove generacije umetnica pokrenule su talas autentičnog strip izraza kojim se progovara o sistemskim nedostacima društva i načinu na koji se tretiraju žene. Takva vrsta angažovanosti donosi autentičan izraz, poziva na akciju i osvetljava put talentovanim devojčicama.

Dragana Nikolić smatra da je moguće promeniti situaciju edukacijom, radionicama, predavanjima i knjigama. Istakla je pozitivne primere.

„Izdavačka kuća Arete izdala je knjigu Odvažne, francuske autorke i ilustratorke Penelope Bažije. To su kratke biografske priče u formi stripa o hrabrim i moćnim ženama koje su prkosile društvenim normama i izborile se za svoje mesto u svetu, a za koju sam po njenim crtežima uradila koricu. Sve one su bile glavne junakinje u sopstvenim pričama, a ne sporedni likovi u tuđim ili knjiga Persepolis, iranske autorke Marđan Satrapi“.

Adamović veruje u važnost ličnog iskustva koje može devojčicama biti od značaja.

„Nisam imala ženske uzore i osećala sam, možda samonametnuti, pritisak da moram crtati ‘kao muško’. Pošto sam želela da se bavim klasičnim mainstream stripom, forsirala sam sebe da savladam stil koji je smatran prestižnim, umesto da istražujem sopstveni autentični izraz. Trebalo mi je mnogo vremena da shvatim koliko je to pogrešan način razmišljanja i da ponovo počnem da preispitujem svoj rukopis, neopterećena strahom da ću biti doživljena kao uljez. Volela bih da druge devojčice nauče na mojim greškama“.