Rusko oružje za napredak na frontu: Ometanje kao najbolja odbrana

Od početka ruske agresije na Ukrajinu suština odbrane Kijeva je bila napad na ruske položaje na severoistoku zemlje. Gotovo celih godinu dana, ruski bombarderi su uletali u ukrajinski vazdušni prostor, nakon čega bi ispalili krstareće rakete, te se vratili nazad u Rusiju. Takođe, Kijevu je trebao raketni sistem koji bi oborio ruske projektile još u prvom fazama leta.

Zbog ovoga je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski uporno tražio isporučivanje američkog PVO sistema HIMARS (High Mobility Artillery Rocket System). Početkom ove godine Ukrajini je isporučeno najmanje 20 ovih sistema, iako su u Washingtonu naveli da oni imaju „izvesna ograničenja“. Ta ograničenja su se odnosila na modifikacije sistema za navigaciju i navođenje, kako Kijev ne bi mogao da gađa položaje unutar ruske teritorije.

Sam sistem HIMARS se sastoji iz pokretnih lansera GMLRS, te jednog ili više komandnih vozila. Najčešće je sistem montiran na teške kamione FMTV, mada postoje i verzije koje mogu da budu stacionarne (poput sistema „Patriot“). Nove verzije HIMARS sistema mogu umesto nekoliko raketa biti opremljene taktičkom raketom velikog dometa ATACMS (Army Tactical Missile System). Takođe, u Avganistanu je ovaj sistem korišćen i sa raketama tipa JTAMCS, koje su se do tada koristile samo sa aviona bombardera. Prvo korišćenje ATACMS sistema je bilo za vreme operacije „Pustinjska oluja“ 1991, kada su na iračke snage ispaljena 32 takva taktička projektila.

Najčešća verzija HIMARS / ATACMS sistema se naziva M-39 Block II, i može da bude opremljena bojevim glavama APAM, namenjenim uništavanju bunkera, mostova, aerodroma, kao i čitavih neprijateljskih instalacija. Verzija M-39 Block IA je unapređena direktnim satelitskim navođenjem (DGG, Direct directional GPS Guidance), što je preciznost povećalo na 30 do 50 metara, a svoju prvu upotrebu je imala za vreme operacije „Iračka sloboda“.

Ukrajina je dobila „bazične“ HIMARS sisteme, najčešće M-30A1, sa AW bojevim glavama, dometa do 100 kilometara. Nekim od sistema su imali i IMPS bojeve glave, koje sadrže na hiljade komada volframa. Kada bi bojeva glava bila detonirana iznad mete, hiljade malih delova bi uništili čitava područja, često aktivirajući i neprijateljsku municiju i eksplozive. Barem jedan HIMARS isporučen Kijevu je imao bojevu glavu PBX-109, kompanije General Dynamics. Ovo je najnovija verzija sistema, i proizvodi se od 2005.

Prva upotreba HIMARS-a u Ukrajini se desila krajem decembra, kada je uništen ceo položaj ruskih snaga u Donjecku, te poginulo 63 pripadnika ruske armije. Sa druge strane, Kijev je tada saopštio da je poginulo najmanje 430 ruskih vojnika. HIMARS je takođe naneo velike gubitke ruskim snagama u regionu grada Hersona, te presekao ruski sistem snabdevanja. Nakon toga, Kremlj je naredio povlačenje iz čitavog regiona reke Dnjepar. Takođe, jednom HIMARS raketom je uništen i most Antonovski, koji je bio ključno čvorište za snabdevanje ruskih snaga na celom jugoistoku zemlje i dalje ka lukama u Crnom moru.

‘Pancir’ kao ruski odgovor

Budući da HIMARS sistem ima operativni domet od oko 500 kilometara, ruske jedinice su prvih meseci pokušavale da se odbrane korišćenjem sistema „Pancir“. To je jedan od najnaprednijih ruskih PVO sistema, a kombinuje rakete srednjeg dometa sa artiljerijskim sistemom velikog kalibra. Najčešća je verzija S-1 (NATO naziv SA-22 Greyhound), a proizvodi ga KBP Kompanija iz grada Tula.

„Pancir“ se često koristi za odbranu aerodroma, velikih mehanizovanih jedinica, kao i za podršku velikim strateškim raketnim sistemima S-300 ili S-400. Za razliku od sličnih zapadnih i NATO sistema, „Pancir“ može da koristi i rakete i municiju dok je u pokretu. Sistem se smatra značajno naprednijim i boljim od francuskog sistema „Crotale NG“, britanskog „Rapier 2000“ i nemačkog „SeaRAM“.

Pre 10 godina je predstavljen i „Pancir“ sa dva radara, čime je njegova efikasnost povećana za 40 odsto. Ipak, „Pancir“ u Ukrajini nije mogao da zaštiti ruske položaje od HIMARS-a, pre svega zbog toga što on nema predvidivu putanju leta. Zahvaljujući GPS satelitskom navođenju, HIMARS i ATACMS rakete mogu da „padaju“ na ruske položaje pod pravim uglom, da lete ispod radara sistema „Pancir“ ili da u toku leta menjaju mete i visinu leta.

Modifikovani adut iz rukava

Poslednjih meseci ipak su primetni uspesi u obaranju HIMARS / ATACMS, i to modifikovanim sistemom „R-330 Zhitel“ (rus. Житель). Sistem je namenjen elektronskom ometanju neprijateljskih položaja i komunikacija i koristi nekoliko teleskopskih antena sa APA (Active Phased Array) sistemom signala za ometanje. „Zhitel“ se obično sastoji iz dva kamiona, komadne stanice i sistema za ometanje sa antenama.

Iako prvobitno namenjen za ometanje radio komunikacija, kao i navođenih projektila, modifikovani sistem može da ometa i satelitske signale na frekvencijama od 100 do 2.000 MHz. Verzije sa „KS-100m“ kompjuterski kontrolisanom navigacijom mogu i da odrede pravac odakle dolaze signali za navođenje, pa čak i da odaberu tačan signal koji će se ometati. Na taj način je moguće „odabrati“ čak i posebni projektil u letu, koji nakon ometanja satelitskog signala ili pogađa pogrešnu metu ili jednostavno pada bez aktiviranja, nakon što pređe granicu svog maksimalnog dometa.

„R-330 Zhitel“ je prvi put zvanično upotrebljen 1996. godine prilikom napada na položaj Džokara Dudajeva, čečenskog separatiste i predsednika tadašnje samoproglašene Republike Ičkerija.

U junu mesecu ove godine tri modifikovana „Zhitela“ su primećena na severu Ukrajine, a ruske snage su tvrdile da on sada može pored satelitskih, da ometa i signale mobilne telefonije do 300 kilometara. Takođe, Kremlj je tvrdio da je u septembru prošle godine „Zhitel“ sa položaja na Krimu uspešno ometao komunikacije američkog AWACS aviona za izviđanje iznad Crnog mora, kao i još jednog izviđačkog aviona „AEW E-2 Hawkeye“.

Ipak, „Zhitel“ nije „svemoguć“. Iako može da ometa navođene balističke projektile i rakete, on nije imun na inercione projektile i avionske bombe bez elektronskog biranja mete. „Zhitel“ je takođe često „usamljen“, budući da signali velike snage ne ometaju samo neprijateljske, već i ruske sisteme. U martu ove godine dva „Zhitela“ su uništena korišćenjem navođene artiljerijske bombe „M-982 Excalibur“, američke proizvodnje.

Takođe, „Zhitel“ je neefikasan protiv modernih dronova, budući da oni imaju sopstvene kompjutere za navođenje, te se u slučaju gubitka veze sa stanicom na zemlji ili GPS signala oslanjaju na infracrvene kamere i druge senzore leta. U septembru prošle godine jedan (nemodifikovan) sistem „Zhitel“ je uništen u regionu Harkova, korišćenjem turskog drona „Bayraktar TB-2“.