Kako se nenamjenski troši novac od zakupa poljoprivrednog zemljišta?

Istraživanje je pokazalo da najveći dio novca od zakupa poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, ponajprije u Vojvodini, ne bude utrošen za mjere očuvanja poljoprivrednog zemljišta.

Izmjenama Zakona o budžetskom sistemu, izvršenim krajem 2015. godine, prihodi od naknada više nisu namjenski već opšti (Al Jazeera)

Novac koji republičke, pokrajinske i lokalne vlasti u Srbiji ubiru na ime zakupa poljoprivrednog zemljišta koje je u državnoj svojini, trebalo bi da potroše za uređenje atarskih puteva, navodnjavanje i odvodnjavanje, podizanje vetrozaštitnih pojaseva i ostale propisane svrhe. Međutim, istraživanje je pokazalo da najveći deo tog novca ne bude utrošen za mere očuvanja poljoprivrednog zemljišta. Posledično, ovakav odnos prema poljoprivredi dovodi do pada kvaliteta zemljišta, ugrožava zdravlje ljudi i životnu sredinu, a Vojvodinu pretvara u pustinju.

Istraživanje koje je sproveo Ekološki centar Stanište iz Vršca, pokazalo je da je u periodu od 2014. do 2022. godine, zbirni prihod od naknada za zakup i promenu namene državnog poljoprivrednog zemljišta, za sve nivoe vlasti, zajedno sa neutrošenim novcem iz prethodnog perioda, iznosio oko 57 milijardi dinara (0,49 milijardi eura). Od te sume je za mere zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, utrošeno tek nešto više od pola – oko 32 milijarde (273 miliona eura).

Kako se troši novac?

Izmenama Zakona o budžetskom sistemu, izvršenim krajem 2015. godine, prihodi od naknada više nisu namenski već opšti, tako da se mogu koristiti u razne svrhe. Ipak, u obrazloženju predloga koji je prethodio samoj izmeni zakona, stoji da novac može da se prenese u tekuću budžetsku rezervu i iskoristi za namene koje nisu predviđene budžetom samo ako se ne ugrožavaju utvrđeni prioriteti unutar budžeta, objašnjava Dejan Maksimović iz Eko centra Stanište.

“Prevedeno sa administrativnog jezika, ovo znači da tek kada rešiš sve probleme koje imaš u vezi sa zaštitom, uređenjem i korišćenjem poljoprivrednog zemljišta: očistiš sve kanale i središ sve atarske puteve, podigneš sve vetrozaštitne pojaseve, sprovedeš komasacije u svim opštinama, kupiš protivgradne rakete u broju koji ti je stvarno potreban da paori ne bi imali štetu na njivama, sprovedeš sve mere za poboljšanje kvaliteta zemljišta, tek onda možeš ostatak novca da trošiš na rešavanje drugih problema građana ove zemlje”, kaže Maksimović, ukazujući na rezultate istraživanja koje je sproveo sa svojim kolegama iz Staništa.

Nekada je tri četvrtine vojvođanskih oranica imalo nivo humusa iznad pet posto, danas taj kvalitet zemljišta nalazimo u svega jedan posto (Al Jazeera)

Na sednici Skupštine grada Zrenjanina, održanoj 29. januara 2021. godine, jedna odbornica je postavila pitanje u vezi sa nenamenskom potrošnjom novca od zakupa i promene namene poljoprivrednog zemljišta, uočavajući da se za proteklih sedam godina iznos neutrošenog novca popeo na neverovatnih 281 milion dinara (2,4 miliona eura). Na pitanje “gde se nenamenski troši taj novac, na tačno šta je on raspodeljen, jer verujemo da se zapravo ne prenosi i da je davno potrošen?”, iz Ministarstva finansija je stigao odgovor da “sva sredstva ostvarena po osnovu davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta, odnosno poljoprivrednog objekta u javnoj svojini, a koja nisu raspoređena Programom raspodele sredstava ostvarenih od davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta, odnosno poljoprivrednog objekta u državnoj svojini, koriste kao opšti prihod budžeta i nemaju svoju posebnu namenu”.

Istraživači iz Eko-centra Stanište su prilikom analize dokumenata uočili da se godišnji programi zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, koji ionako nisu napisani na osnovu stvarnih potreba u poljoprivredi, najčešće značajno razlikuju od izveštaja o utrošenom novcu koji se šalju Ministarstvu poljoprivrede. I što je najgore, ti izveštaji se često razlikuju od završnih računa budžeta opština i gradova.

“Anilizom prihodovanja od zakupa i promene namene državnog poljoprivrednog zemljišta, u periodu 2014 – 2022, na nivou republike, došli smo do cifre od neutrošenih bezmalo 135 miliona evra. Na nivou Autonomne pokrajine Vojvodine stanje je značajno bolje jer je za posmatrani period neutrošenih sredstava bilo 15 i po miliona evra, a upravo se u AP Vojvodini prikupi 87 od 93 odsto prihoda republičkog budžeta od zakupa i promene namene zemljišta. Opštine i gradovi su sistemski nenamenski potrošile 64 miliona evra. Dakle, za devet godina je neutrošeno, odnosno potrošeno u druge svrhe, 214 miliona evra”, objašnjava Maksimović i upozorava na katastrofalno stanje u oblasti zaštite zemljišta.

Novca ima dovoljno

Naime, u poslednjih pola veka, odnosno od kada je počela povećana upotreba mineralnih đubriva umesto stajnjaka, nivo humusa u vojvođanskim oranicama je drastično opao. Nekada je tri četvrtine vojvođanskih oranica imalo nivo humusa iznad pet odsto, danas taj kvalitet zemljišta nalazimo u svega jedan odsto. Zemljište koje ima dovoljno humusa u dužem periodu obezbeđuje biljkama vlagu, što je veoma važno u uslovima sve jačih suša. Osim toga, povećanjem sadržaja organske materije u zemljištu smanjuje se globalno zagrevanje, jer se na taj način vezuje organski ugljenik, te ne odlazi u atmosferu. Stručnjaci apeluju da se što pre krene u procese koji su korisni za zemljište jer, kako kažu, koliko je trajala degradacija, toliko vremena je potrebno i da se stanje popravi. A novca za to očigledno ima. Pravo pitanje je zašto se to ne čini?

Michal Balaž, poljoprivrednik iz Stare Pazove, smatra da je na delu “tajkunizacija Vojvodine” i da je to glavni razlog zašto se ne ulaže dovoljno u poljoprivredu.

“Ljudi odustaju od poljoprivredne proizvodnje, a istovremeno Srbija uvozi šargarepu iz Nemačke. Glavni nosioci agrara u Srbiji su porodična gazdinstva, ali ih država ne pomaže ni blizu onoliko koliko se to u Evropi radi. Ionako minimalne subvencije dugo čekamo, a za to vreme moramo da radimo jer zemlja ne može da čeka. Mi, srpski poljoprivrednici, plaćamo najskuplje gorivo u Evropi. Ne isplati nam se da gajimo krave, a jedino pospešivanjem stočarstva možemo polako da vraćamo kvalitet zemljištu koje obrađujemo. Sela nam odumiru, a moj prijatelj iz Plandišta je prodao kuću sa okućnicom od nekoliko ari za 45.000 dinara (384 eura)”, kaže Balaž.

Apsurdna situacija

Plandište se prazni, to pokazuje i najnoviji popis, ali je zato budžet Plandišta, namenjen merama očuvanja poljoprivrednog zemljišta, tokom devet analiziranih godina toliko porastao zbog iz godine u godinu nenamenski utrošenih sredstava, da je u 2022. godini premašio ukupan budžet Opštine Plandište za 100 miliona dinara (853.000 eura). Ta apsurdna situacija je, prema mišljenju Dejana Maksimovića, dobra karikaturalna ilustracija onoga što je zapravo u praksi postalo pravilo: novcem od zakupa poljoprivrednog zemljišta se krpe razne “budžetske rupe”, a zahvaljujući izmeni zakona, to se od 2015. godine radi legalno.

Vjetrozaštitni pojas u Sremu (Al Jazeera)

“Posebno smo analizirali vojvođanske opštine, s obzirom na to da su u centralnoj Srbiji i prihodi i rashodi od zakupa minimalni. U periodu 2014 – 2022, u dve trećine od 45 vojvođanskih opština i gradova, rashodi za mere na zemljištu su bili manji od prihoda od zakupa. Za ceo period, nenamenski utrošena sredstva iznose oko 64 miliona evra. A zanimljivo je da je 2020. godine Skupština AP Vojvodine donela odluku da za automatizaciju odbrane od gràda uzme kredit od 600 miliona dinara na šest godina, sa ukupnom kamatom od 57 miliona dinara, ili u evrima oko 5,5 miliona. Dakle, novac od zakupa zemljišta je potrošen u druge svrhe, a onda je za istu namenu uzet kredit”, objašnjava Maksimović. Prema njegovim rečima, tokom istraživanja uočili su da se godišnji programi uređenja, zaštite i korišćenja poljoprivrednog zemljišta donose bez prethodno utvrđenih realnih potreba određene opštine ili grada. Po pravilu se značajno razlikuju od budžetskih završnih računa.

“Potrebno je da republički i pokrajinski organi ažuriraju postojeće ili pripreme i javno objave nove baze podataka, kojima bi se utvrdilo tačno stanje atarskih puteva, kanalske mreže, protivgradne zaštite, komasacije, vetrozaštitnih pojaseva, poljočuvarske službe, sa predlogom srednjoročnih i dugoročnih mera, procenom troškova i rokovima za izvođenje. Ti podaci moraju biti jasni i javno dostupni, što bi omogućilo da građani, pre svega članovi udruženja poljoprivrednnika, zatim nevladin sektor koji se bavi vladavinom prava i istraživački mediji, nadziru korišćenje sredstava od zakupa zemljišta”, kaže Maksimović, akcentujući neophodnost obustavljanja daljeg zakidanja i usmeravanja novca od zakupa zemljišta u svrhe koje nemaju veze sa merama očuvanja zemljišta.

“Takođe, potrebno je izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu promeniti pripadnost prihoda od zakupa zemljišta, tako da budžetu AP Vojvodine pripadne 50 odsto, a budžetu Republike Srbije 10 odsto prihoda, umesto dosadašnjih 30 odsto. Vojvodina ima izrazito veće prihode od zakupa, ali i veće potrebe za merama zaštite i uređenja zemljišta”, smatra Maksimović.

“Veoma je važno i da se izmenama Zakona o budžetskom sistemu lokalne skupštine obavežu da donose godišnje programe zaštite i uređenja zemljišta, ali i da usvajaju izveštaje o sprovođenju tih programa. U većini gradova i opština ti izveštaji su nedostupni javnosti, o njima se ne raspravlja i pitanje je da li bi i postojali da zakonom nije obavezno njihovo dostavljanje Ministarstvu poljoprivrede.”

Izvor: Al Jazeera

Pregled vijesti, tema, mišljenja, blogova sa Balkana i iz svijeta u samo jednom kliku
Pročitajte sada