‘Internet ratnici’ – ispred kompjutera, daleko od fronta

Proruska propaganda iz Kremlja nije prisutna samo na Zapadnom Balkanu, ali se u državama nastalim raspadom Jugoslavije očigledno ‘najbolje primila’.

Protivljenje uvođenju sankcija Rusiji je na najvišem nivou do sada – dvije trećine građana Srbije je protiv sankcija (EPA)

Još od početka ruske agresije na Ukrajinu – zapravo i nekoliko meseci pre toga – društvene mreže širom regiona, kao i sekcije komentara različitih medija i internet forumi, bile su preplavljene podrškom i “izlivima ljubavi“ kako ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, tako i viđenijim funkcionerima Kremlja. “Krim je Rusija, Kosovo je Srbija“, bila je najpopularnija fotomontaža koja se desetinama hiljada puta delila na Facebooku i Twitteru.

Uz ovu neveštu fotomontažu Putina u centru Kosovske Mitrovice, delile su se i već dobro poznate ruske propagandne fotografije – Putin na konju, Putin pilotira avionom, Putin pobeđuje protivnika u rvanju…

Sveopšta proruska propaganda iz Kremlja nije prisutna samo na Zapadnom Balkanu, ali se u zemljama bivše SFRJ očigledno “najbolje primila“. Evropska unija i SAD su još početkom prošle godine, očekujući pojačanu rusku propagandu, ukinule dozvole ruskim propagandnim kanalima Sputnik i Russia Today, a oba su u vlasništvu ruske države i pod kontrolom Kremlja. Video klipovi i snimci sa ovih kanala se veoma često dele na raznim Twitter, Facebook i Instagram stranicama koje podržavaju rusku “specijalnu vojnu operaciju“.

Lijeni propagandisti u digitalnom pakovanju

Trenutno globalno najpopularnija društvena mreža TikTok je takođe prepuna proruske propagande te klipova o “ukrajinskim fašistima“. Takođe, prenose se i vesti sa lokalnih TV stanica i portala, a za ove medije verovatno nije čula ni većina Rusa. Jasno je i da se ovde ne radi o nikakvom “izveštavanju“ ili prenošenju informacija “druge strane“, već o najobičnijoj propagandi, upakovanoj u digitalno-online pakovanje.

Jedan od klipova prikazuje razrušenu zgradu i dva zapaljena vozila u blizini. Na trotoaru ispred zgrade se jasno mogu razaznati nepomična tela dvoje odraslih osoba i jednog deteta. “Evo šta su ukrajinske snage, ukrajinski fašisti, uradili ruskoj porodici u gradu Avdivka… pošli su po humanitarnu pomoć, nisu imali hrane nekoliko dana“, piše u tekstu na ruskom i engleskom jeziku, koji prati video klip na mreži TikTok.

Iako ovaj video ostavlja gorak ukus i pokazuje sav besmisao rata, zapravo se ne radi o snimku iz Ukrajine, pa čak ni iz trenutnog ratnog sukoba. Snimak je nastao još 2018. godine u gradu Deir Ez-Zour u istočnoj Siriji, nakon trodnevnog bombardovanja koalicije sirijskih državnih snaga i ruske armije, a u sličnim napadima je samo te godine poginulo više od 4.630 sirijskih civila.

Ovakvi primeri pokazuju i svojevrsnu lenjost propagandista iz Kremlja, verovatno ne računajući (ili ne znajući) da na internetu postoje servisi za reverse search (pretraga unazad), koji su u velikom broju slučajeva u stanju da pronađu originalni izvor neke fotografije ili video snimka.

 ‘Dobrovoljni’ promoteri ruske politike

“Putine, baci nuklearnu bombu na Ukrajinu“, “Putin i Srbi uskoro stižu u Prištinu“, “Uz Putina vraćamo srbske teritorije, Ukrajini su dani odbrojani“… samo su neki od napisa na Twitteru poslednjih dana. Nije ni posebno teško pronaći ovakve propagande naloge – dovoljno je u polje za pretragu uneti “Putin Srbija“ ili sličnu kombinaciju. Zapravo, nije ni potrebno posebno pretraživati – veliki broj javnih ličnosti i političara – kako u Srbiji, tako i u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj – “dobrovoljni“ su promoteri ruske politike i besplatni glasnogovornici Kremlja.

Zanimljivo je i da su pojedini nekadašnji proevropski političari i funkcioneri Demokratske stranke i (danas ugašenog) pokreta G17 danas među najvećim zagovornicima “ujedinjenja sa Rusijom“. Takođe, veoma je lako naći proruske botove i lažne naloge u odgovorima na tvitove srpskih zvaničnika, ali i urednika i novinara pojedinih medija.

Svi ovi “botovi“ – što je univerzalni naziv za lažne naloge – prate isti “šablon“: imaju korisnička imena tipa user125161, što znači da su upravo (ili skoro) otvorili nalog. Uz to, većina naloga ni ne objavljuje sopstvene tvitove, već samo deli (retvituje) sadržaje sa ruskih naloga, ili pak državne Dume i Ministarstva spoljnih poslova (MFA Russia).

Ovakav problem “propagande iz Kremlja“ i “ruskih trolova“ nije prisutan samo na Balkanu. Kompanija Meta, koja stoji iza Facebooka, Instagrama i aplikacije WhatsApp, još je u septembru ugasila veliku mrežu međusobno povezanih naloga pod imenom “Ruski svet“ (Russian Worldview). Mreža je imala više od 15.000 lažnih korisnika, koji su održavali više od 2.600 stranica, na kojima je deljena antiukrajinska propaganda. Neke od ovih stranica su bile na nemačkom i francuskom jeziku, targetirajući ukrajinske izbeglice u Evropskoj uniji, kao i ruske državljane koji su pobegli od mobilizacije.

‘Plata na ratištu u Ukrajini oko 3.000 eura’

Pored domaćih “tastatura ratnika“, u poslednje vreme su se pojavili i snimci nekolicine srpskih dobrovoljaca koji ratuju na strani Rusije u Ukrajini. Dvoje od njih u snimcima tvrde da su “bivši pripadnici Vojske Srbije“, iako to, za sada, nije moguće proveriti.

Jedini koji ne sakriva svoj identitet je Dejan Berić, koji se na strani Rusije bori još od 2014. godine, a koji čak ima i svoj YouTube kanal. Na jednom od snimaka koje su objavili srpski dobrovoljci vidi se centar za obuku vojnika sa strelištem, za koji se tvrdi da se “nalazi u blizini Moskve“, iako se ne otkriva tačna lokacija.

Po važećem Krivičnom zakoniku Srbije, učešće srpskih državljana u oružanim sukobima u inostranstvu je kažnjivo zatvorskom kaznom od šest meseci do pet godina. Ako je ovakvo učešće bilo u okviru paravojne ili druge organizovane grupe zaprećena je kazna do osam godina zatvora. Uz ovo, za posredovanje u odlasku na inostrano ratište ili vršenje vojne obuke u inostranstvu zaprećena je kazna od 10 godina zatvora. Moguće da su ove malobrojne srpske dobrovoljce privukla i obećanja samog Putina, koji je još sredinom prošle godine rekao da će “plata na ratištu u Ukrajini biti oko 3.000 eura, uz dodatke za pojedine jedinice“.

Od početka ove godine proruski nalozi na društvenim mrežama su “promenili ploču“ – sada se najviše protive uvođenju sankcija. Srbija je, uz najbližeg ruskog saveznika Belorusiju, jedina evropska zemlja koja nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji. Srbija, doduše, jeste glasala za isključenje Rusije iz Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija i podržala je još tri rezolucije koje osuđuju Rusiju na glasanjima u UN-u. Sa druge strane, Srbija nije podržala najmanje 27 deklaracija i rezolucija sličnog sadržaja koje su donesene u okviru evropskih institucija u poslednjih godinu dana.

‘Okreću su Moskvi, od koje koristi nema’

Dragan Šutanovac, osnivač i predsednik Saveta za strateške politike te nekadašnji ministar odbrane Srbije, smatra da bi “Rusiji odgovaralo da se u Evropi napravi još jedna neuralgična tačka, idealno bi bilo na Zapadnom Balkanu“, te dodaje da “zato njeni propagandisti koriste sve medijske alate i društvene mreže kako bi plasirali svoju propagandu“.

“Rusija je prepoznala Srbiju kao jedinu zemlju u Evropi u kojoj građani imaju određene simpatije prema Putinu i njegovom načinu rukovođenja, što je očigledno povoljno tlo za širenje ruske meke moći i ratne propagande. Građani zbog bombardovanja 1999. godine i danas imaju izuzetno osetljiv, a često i negativan odnos prema Zapadu, veoma lako se okreću ka Moskvi, iako od Moskve nemaju apsolutno nikakve koristi“, ukazuje Šutanovac.

Što se tiče odnosa Kremlja prema kosovskom problemu i njegovom rešenju, konstatuje kako “Kremlju ne odgovara nikakav dogovor između Koaova i Srbije, jer se time završava era destabilizacije i mogućih sukoba na Balkanu“.

“Moskva svesno podgreva nacionaliste i šalje poruku da Srbija samo treba da izdrži do konačne pobede Rusije nad Ukrajinom, a da će se onda sve lako rešiti. Međutim, malo ko u svetu veruje u tu pobedu, a sa druge strane, istorijski gledano, Moskva i kada je bila zemlja pobednica 1945. godine, nakon završetka Drugog svetskog rata, nije gledala na svoje saveznike sa uvažavanjem, već se odnosila kao imperijalna sila, zbog čega je i [Josip Broz] Tito odlučio da se okrene Zapadnoj Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama. Dakle, Srbija Moskvi služi samo kao kamen u cipeli Evrope“, primećuje Šutanovac.

Podrška Putinu, ali ni Trump nije zaboravljen

“Dogodine u Kijevu, dogodine u Prizrenu“, piše iznad slike ruskog tenka na još jednoj trenutno popularnoj fotomontaži na domaćim društvenim mrežama. Veliku pažnju je proteklih dana dobila i tvrdnja bivšeg američkog predsednika Donalda Trumpa da bi on “rešio pitanje rata u Ukrajini za 24 sata“. Trump inače ima veliku podršku domaćih “internet ratnika“, uz česte tvrdnje da bi on “vratio Kosovo Srbiji“ i da je “veliki Putinov prijatelj“. I nekadašnji Trumpov izaslanik za Balkan, diplomata Richard Grenell, ima veliku podršku domaćih “online ratnika“.

Sudeći prema nekoliko različitih istraživanja javnog mnjenja, protivljenje uvođenju sankcija Rusiji je na najvišem nivou do sada – najmanje 68 odsto građana Srbije je protiv sankcija, 16 odsto je za, dok su ostali ispitanici bili neopredeljeni. Sa druge strane, ruska propagandna glasila u Srbiji navode brojke od 84 do čak 91 odsto protivnika uvođenju sankcija Rusiji.

Ipak, predsednik Aleksandar Vučić je nedavno na svojim nalozima na društvenim mrežama naveo da je “Srbiji snažno zamereno od Evropske unije po pitanju neuvođenja sankcija i da se razgovori nastavljaju“.

Izvor: Al Jazeera

Reklama