‘Putinov zamak’ u Krasnodaru: Tri puta veći i dva puta skuplji od Salmanovih dvora

Iako je očekivano da predsjednik jedne svjetske sile ima na raspolaganju rezidencije i vile za prijem stranih i domaćih predstavnika, ‘zamak u Krasnodaru’ je previše i za standarde ruskih oligarha.

Osim zvanične rezidencije u Kremlju u Moskvi, koja se najčešće može vidjeti u medijima, Putin se kreće između nekoliko 'predsjedničkih palata' (Reuters)

Predsedničke rezidencije su mnogo noviji “izum” nego što se to misli. Istorijski, većina lidera širom sveta su bili monarsi – carevi ili kraljevi, te je palata vladara zapravo bila i stalno mesto gde su živeli pripadnici njihove porodice, a nešto ređe i visoki zvaničnici.

Pojam “rezidencije” u današnjem smislu u svetskoj politici počinje da se pojavljuje tek krajem 19. veka, uporedo sa održavanjem prvih demokratskih izbora u Evropi i davanjem prava glasa ženama.

Rezidencije predsednika ili premijera neke države su u mnogim slučajevima i nekadašnje kraljevske palate, kao što je to npr. slučaj u Parizu. Prva “prava” namenski građena stalna rezidencija nekog predsednika je bila Bela kuća (The White House) u Washingtonu, čija je izgradnja počela krajem 18. veka, a zvanično je završena 1824.

Putin voli luksuz

Vladimir Putin veći deo svoje službene karijere nije uživao u velikim beneficijama. Štaviše, njegov posao agenta KGB-a (a jedno vreme i dvostrukog agenta za istočnonemačku službu STASI) je uglavnom obuhvatao terenski rad i duga odsustva, baš kao i u drugim jedinicama vojske. Zato je Putin, kada je 1998. postavljen na čelno mesto “reformisanog” KGB-a, sada pod nazivom FSB, u prvih mesec dana naredio potpunu rekonstrukciju svih kabineta i kancelarija.

Kasnije su njegovi tadašnji saradnici otkrili i da je u prvoj nedelji na mestu ruske tajne službe Putin “ekspresno” dobio dva blindirana Mercedesa “S600 SEC”, koji su u to vreme bili retkost u Moskvi, a naročito među državnim službenicima.

Putinovo preferiranje luksuznih proizvoda je postalo mnogo “očiglednije” nakon njegovog dolaska na mesto premijera, te kasnije predsednika ranih dvehiljaditih. Iako je u ruskim propagandnim medijima Putin oduvek predstavljan kao “izuzetno skroman čovek iz naroda”, koji “najviše voli da doručkuje kefir i crni hleb”, ali i da “go do pojasa lovi tigrove u Sibiru”, vremenom se pokazalo drugačije.

Poznata je njegova ljubav prema švajcarskim satovima, a najčešće se može videti sa primerkom “Blancpain”. Ipak, većina stručnjaka u horološkoj zajednici smatra da je Putin jedan od najvećih “kolekcionara” među svetskim političarima, te da poseduje i daleko skuplje satove “Patek Philippe” i “A. Lange & Sohne”.

Predsjedničke palate

Osim zvanične rezidencije u Kremlju u Moskvi, koja se najčešće može videti u medijima, Putin se kreće između nekoliko “predsedničkih palata”, poput one u Sankt Peterburgu, te najnovije na obali Crnog mora, u Krasnodarskoj oblasti. “Zamak u Krasnodaru” je godinama punio stupce svetske štampe, a manje ruske, imajući u obzir veliku cenzuru. Njegova izgradnja trajala je gotovo dve decenije, a prvi temelji su postavljeni još 2002, nedugo nakon stupanja Putina na funkciju premijera Ruske Federacije.

Sledeće, 2003. godine veliki kompleks zemljišta oko buduće rezidencije je postao “zaštićen” (rus. oхраняемая зона) i van dometa za obične građane. Kasnije je ova zona dva puta proširivana, a danas obuhvata i zonu zabrane leta od pet kvadratnih kilometara. Rezidencija je zvanično pod upravom vlasti okruga Gelendžik u Krasnodarskoj oblasti, iako je mnogo verovatnije da je ceo kompleks pod upravom službi FSB i Predsedničke službe za zaštitu (SBP, Служба безопасности президента России).

Sam kompleks palate i drugih zgrada se prostire na više od 20.000 kvadratnih metara. Satelitski snimci pokazuju i desetak manjih zgrada, udaljenih 1,3 kilometara od glavne vile, koje najverovatnije služe za smeštaj pripadnika obezbeđenja, te posluge u kuhinji i samoj vili. Na osnovu desetak javnosti dostupnih fotografija unutrašnjosti, nastalih za vreme dvodecenijske izgradnje, mogu se videti velika sala za sastanke, velika trpezarija u engleskom stilu, više manjih kancelarija i soba za sastanke (najverovatnije za niže funkcionere i sekretare), velika bašta sa drugom trpezarijom, te heliopad za helikoptere na samom travnjaku vile. Iako nema fotografija, tokom izgradnje je “procurelo” da vila sadrži i nekoliko sauna u mermeru, veliki bazen sa mozaikom ruskog grba u tehnici “pietra dura”, sobe za masažu, veliku biblioteku, sobu za slušanje muzike i koncerte, te posebnu diskoteku.

U donjem delu vile nalaze se dobro opremljeni vinski podrum, bioskop, te desetak soba za goste. Samo “postojanje” i namenu vile je slučajno potvrdio i sam FSB u januaru 2021, kada su saopštili da je “zona zabrane letenja iznad cele oblasti uvedena zbog mogućih NATO špijuna”.

“Postoje određene strane aktivnosti u Krasnodarskoj oblasti i zalivu Idokopas, prvenstveno susednih država članica Atlantskog saveza”, saopšteno je tada.

Cijena luksuza

Ipak, ono što najviše zanima rusku javnost je cena svog ovog luksuza. Iako je svakako očekivano da predsednik jedne svetske sile ima na raspolaganju rezidencije i vile za prijem stranih i domaćih predstavnika, te da uživa najviši mogući nivo zaštite, “zamak u Krasnodaru” je previše, čak i za standarde ruskih oligarha. Prava cena izgradnje ovog kompleksa verovatno se nikada neće saznati, ali arhitekte i stručnjaci navode da “takva vila ne može stajati manje od 300 miliona dolara”.

Procene i “procurele” informacije iz 2013, kada je izgradnja kompleksa još bila toku, navode cifre “u rangu oko 500 miliona dolara”, što “Putinov zamak” čini najskupljom zvaničnom predsedničkom rezidencijom na svetu. Sa druge strane, francuska Jelisejska palata je “nasleđena” i ne postoji procena njene vrednosti, kao ni Bele kuće u Washingtonu.

Zanimljivo je i da prestolonaslednik Saudijske Arabije, princ Mohammad bin Salman, poseduje najveću privatnu vilu u Francuskoj, “Chateau Louis XIV” u Louvecienesu na severu zemlje. Uprkos svom “tradicionalnom” imenu, vila je nova, građena između 2008. i 2011. godine, i procenjuje se da je plaćena oko 330 miliona eura. Ipak, u poređenju sa “Putinovim zamkom”, “Chateau Louis XIV” je tri puta manji – površine je oko 6.800 kvadratnih metara, te je gotovo duplo “jeftiniji”.

Početkom 2021. godine, u ruskoj štampi se pojavio intervju sa biznismenom i milijarderom Arkadijem Rotenbergom, u kome je tvrdio da je “velika vila u Krasnodaru njegova”. Rotenberg je, sa svojim bratom Borisom, osnivač jedne od najvećih građevinskih kompanija u Rusiji – Stroygazmontazh (SGM Group, rus. Стрoйгaзмонтaж), specijalizovane za izgradnju gasovoda i energetske infrastrukture.

Poput mnogih drugih ruskih milijardera i oligarha, i Rotenberg je tokom godina postao blizak Kremlju i samom Putinu, što mu je donelo unosne državne ugovore u poslovima izgradnje strateških gasnih cevovoda. Ova bliskost mu je takođe donela i mesto na listi sankcija SAD-a. Prvi put se Rotenberg, zajedno sa još dva oligarha, Sergejem Ivanovim i Genadijem Timčenkom, našao na listi sankcija koju je potpisao tadašnji predsednik Barack Obama krajem marta 2014. Iste godine, italijanske vlasti su Rotenbergu zaplenile imovinu u vrednosti od preko 30 miliona eura – četiri vile na Sardiniji, te hotel u Rimu.

Rotenbergu su nešto kasnije u SAD-u zaplenjena i sredstva u iznosu od 65 miliona dolara, a 2016. se našao pod sankcijama Evropske unije, kojima su mu zamrznuta sredstva u evropskim bankama. Rotenberg se nalazi i u američkom dokumentu CAATSA (Countering Americas Adversaries Through Sanctions Act), spisku “sponzora neprijateljskih aktivnosti”, kojeg je 2017. potpisao tadašnji predsednik Donald Trump.

Paranoja i izolovanost u luksuzu

Uprkos svoj ovoj raskoši i luksuzu, Putin je u svom “zamku” boravio manje od 20 puta. Nakon početka agresije na Ukrajinu prošle godine, vilu opslužuje tek desetak pripadnika stalnog obezbeđenja, dok sam Putin retko putuje van svojih rezidencija u Moskvi i Sankt Peterburgu.

Jedan od nekada visokopozicioniranih agenata Predsedničke službe za zaštitu, Gleb Karakulov prebegao je krajem prošle godine u Letoniju. Smatra se najviše rangiranim ruskim disidentom od početka rata u Ukrajini. Karakulov je bio deo najužeg “unutrašnjeg kruga” oko Putina i pripadnik Službe za komunikaciju predsednika (FSO). Nakon prebega je svedočio da je Putin “izuzetno paranoičan i da ne veruje nikome”.

“Boravio je samo nekoliko puta u vili u Krasnodaru, ali se tamo osećao nebezbednim, pa je ta lokacija danas praktično napuštena”, ispričao je.

Karakulov je takođe svedočio i da “Putin više od decenije ne koristi mobilni telefon, te da ga izuzetno brine mogućnost elektronske i sajber špijunaže uređaja u njegovom okruženju”.

“Zbog toga on čita samo unapred pripremljene izveštaje svojih saradnika i živi u nekoj vrsti informacijskog vakuuma”, dodaje Karakulov.

Izvor: Al Jazeera

Pregled vijesti, tema, mišljenja, blogova sa Balkana i iz svijeta u samo jednom kliku
Pročitajte sada