Aktivisti: Linglong nije ni počeo raditi kako treba, a već prijeti zagađenjem

Osim već prepoznatih izvora zagađenja, poput teretnog saobraćaja i kućnih ložišta, veliku zabrinutost u Zrenjaninu izaziva potencijalno zagađenje životne sredine koje bi Linglong mogao da proizvede.

Proizvodnja guma će sigurno doprinijeti većem zagađenju u Zrenjaninu i okolini, a sasvim moguće i izvan granica Srbije – u državama Evropske unije, upozoravaju stručnjaci (Ivana Gordić Perc - ustupljeno Al Jazeeri)

Industrijski kompleks za proizvodnju guma Linglong, koji se nalazi na teritoriji grada Zrenjanina, široj javnosti je postao poznat u novembru 2021, nakon što je jedan od Vijetnamaca angažovanih na izgradnji fabrike, uspeo da obelodani u kakvim uslovima žive građevinski radnici.  Međutim, i pre toga su građani Zrenjanina i stručna javnost ukazivali na brojna kršenja zakona koja su od početka pratila ovaj projekat. Tako je Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) još u 2020. godini podneo krivičnu prijavu protiv odgovornih lica u fabrici Linglong zbog sumnje da su izvršili krivično delo gradnje bez građevinske dozvole (postupak do danas nije okončan). Zrenjaninska nevladina organizacija „Građanski preokret“ se već petu godinu aktivno bori za poštovanje propisa koji su na snazi u Republici Srbiji.

Grupa građana i stručnjaka okupljenih oko udruženja „Zrenjaninska akcija“ (ZRAK) je takođe godinama aktivna u odbrani prava građana da žive u zdravoj životnoj sredini. U okviru projekta „Za čist vazduh u Zrenjaninu“ umrežili su međunarodno priznate stručnjake, da bi analizom dobijenih podataka iz konstantnog i sveobuhvatnog monitoringa kvaliteta vazduha mogli da izvrše pritisak da se na ključne pozicije u gradskoj upravi postave stručni ljudi. Osim već prepoznatih izvora zagađenja, poput prekomernog teretnog saobraćaja i kućnih ložišta, veliku zabrinutost u Zrenjaninu izaziva potencijalno zagađenje životne sredine koje bi Linglong mogao da proizvede kada počne da radi punim kapacitetom.

Zrenjanin je vojvođanski grad u kome je poslednjih 19 godina na snazi zabrana korišćenja vode iz česme, zbog prekomernog sadržaja arsena i drugih teških metala. Osim vode, pretnju zdravlju Zrenjaninaca predstavlja i vazduh koji je, prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine (AZŽS), još 2020. godine svrstan u treću, najlošiju kategoriju, što znači da je vazduh prekomerno zagađen. Iako se u medijima može pronaći informacija da se, zvanično, kvalitet vazduha u Zrenjaninu meri na osam mernih mesta, poslednji objavljeni izveštaj na stranicama Grada, kojem smo pristupili 25. novembra, datira iz avgusta (link ka septembarskom nije aktivan) i prikazuje rezultate merenja na četiri merna mesta. Iz objavljenih zvaničnih izveštaja se ne može saznati dovoljno informacija da bi se stekla prava slika o obimu zagađenja.

Mjere samo one materije koje ne izazivaju zagađenje

Mr Dejan Lekić, iz Nacionalne ekološke asocijacije (NEA), kaže da je „simptomatično da lokalne samouprave širom Srbije mere one materije za koje se već godinama gotovo nigde nije zabeležilo prekoračenje“. Tako se ni u zrenjaninskim izveštajima, objavljenim na stranicama Grada, ne mogu pronaći podaci koji govore o rezultatima merenja koncentracije PM čestica, iako se prema zvaničnim izveštajima AZŽS za proteklih 12 godina, upravo za ove zagađujuće materije beleže prekoračenja na gotovo svim mernim mestima: i srednjih dnevnih graničnih vrednosti (PM10), i broja dana sa ovim prekoračenjima (PM10), i srednjih godišnjih graničnih vrednosti (PM2.5 i PM10).

„Mi smo u Zrenjaninu zabrinuti šta ćemo tek da udišemo kada Linglong počne da radi punim kapacitetom”, kaže nam Gojkan Stojinović, inženjer mašinstva i stručnjak za upravljanje otpadom i cirkularnu ekonomiju sa multinacionalnim iskustvom, napominjući da je projektovana proizvodnja fabrike Linglong u Zrenjaninu – 35.000 guma dnevno. Da njegova zabrinutost i sumnja nisu bez osnova, govori činjenica da su, iako se ovakvo postrojenje nalazi na listi projekata za koje je obavezna izrada Studije, institucije dozvolile razdvajanje projekta na različite delove (tzv. salami slicing).

„Razdvajanje inače logički neodvojivih celina može dovesti do značajnih propusta i potencijalnog ugrožavanja životne sredine, kao rezultat nesagledavanja svih korelacija unutar kompleksa i njihovog uticaja na životnu sredinu. Bez obzira na to, jedinstvena Studija koja bi obuhvatila ceo tehnološki proces proizvodnje pneumatika nije urađena, a dve koje su se odnosile na pojedine delove kompleksa su usvojene, tako što je bezmalo 300 primedbi koje smo kao zainteresovana stručna javnost uložili, odbačeno kao neosnovano“, kaže Stojinović.

Istovremeno, na zvaničnoj Facebook stranici Linglong International Europe, koja prenosi informacije u vezi sa fabrikom u Zrenjaninu, podeljena je vest o radnoj poseti gradonačelnika Zrenjanina. Tom prilikom se prvi čovek Grada, Simo Salapura, „uverio da ugrađena tehnologija, mašine i oprema“, prevazilaze „sve što se do sada moglo videti“, dok je „posebno istaknuto ono što se u pogonu preduzima na polju zaštite životne sredine, jer su primenjeni najviši svetski standardi u toj oblasti“. Ipak, žitelji zrenjaninske opštine su ostali uskraćeni za informaciju koji su to standardi i šta njihova primena znači za sredinu u kojoj žive.

U nacrtu Plana o kvalitetu vazduha Grada Zrenjanina za period 2024-2029, koji je nedavno stavljen na javni uvid, stoji informacija da će u toku rada fabrike Linglong dolaziti do stvaranja gasovitog otpada koji će biti emitovan u vazduh. Pobrojane su sledeće zagađujuće materije: ugljen monoksid, oksidi azota, oksidi sumpora i praškaste materije. Očekuje se ispuštanje ksilena, ugljovodonika bez metana, i ozona.

„Za tehnološke emitere biće obezbeđen tretman emisija pre njihovog ispuštanja u atmosferu, adekvatan vrsti i koncentraciji očekivanih polutanata, pa su postignute koncentracije značajno niže od propisanih graničnih vrednosti, a eventualni uticaj iz proizvodnih pogona na kvalitet vazduha praktično eliminisan“, stoji u predlogu Plana. Nelogičnost da nešto što će tek biti rađeno već sada daje odličan rezultat, dodatno zabrinjava lokalne aktiviste.

Prijetnja i za susjedne zemlje

„Proizvodnja guma će sigurno doprineti većem zagađenju u Zrenjaninu i okolini, a sasvim moguće i izvan granica Srbije – u državama Evropske unije“, kaže nam dr Zorana Jovanović Andersen, profesorka epidemiologije životne sredine na Odseku za javno zdravlje Univerziteta u Kopenhagenu. Predsednica je Odbora za životnu sredinu i zdravlje u Evropskom respiratornom društvu (ERS), a u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (WHO) angažovana je u savetodavnom telu zvanom Grupa za globalno zagađenje vazduha i zdravlje.  Proučavala je vezu između zagađenja vazduha i zdravlja ljudi, uključujući kardiometaboličke i respiratorne bolesti, rak, a od nedavno i demenciju i mentalno zdravlje. Rođena u Zrenjaninu, rado se uključila u projekat koji za cilj ima da prikuplja podatke i kasnijom analizom dâ konkretnu ocenu problema sa zagađenjem u Zrenjaninu i okolini.

„Razlog zašto smo krenuli sa projektom merenja zagađenja vazduha u Zrenjaninu pre i posle otvaranja Linglonga, leži u tome da ni ja, ni moje kolege u Zrenjaninu, nismo upućeni u detalje obima zagađenja, niti u standarde proizvodnje u budućoj fabrici, jer ne postoji integrisana Studija o proceni uticaja na životnu sredinu, iz koje bismo takve podatke saznali“, objašnjava Jovanović Andersen.

„Zagađenje vazduha je štetno po zdravlje svih nas, jer smo izloženi od rođenja (čak i pre, u prenatalnom periodu), svakoga dana. Ta višedecenijska izloženost nam pravi štetu u plućima i kroz krvotok stiže do svih organa: srca, mozga, jetre“, kaže Jovanović Andersen.

Kao svetski priznata ekspertkinja koja se više od dve decenije bavi bolestima izazvanim zagađenjem životne sredine, navodi da „zagađenje vazduha doprinosi povišenom riziku za razvoj i smrtnost od velikog broja bolesti: hroničnih i zaraznih plućnih bolesti, srčanih bolesti, raka pluća, dijabetesa, demencije, i čak i psihičkih poremećaja“. Zato je zagađenje vazduha jedan od najvažnijih faktora rizika po zdravlje, odmah uz pušenje, visok krvni pritisak i lošu ishranu.

„U Vojvodini i Srbiji, kvalitet vazduha je među najgorim u Evropi, i teret zagađenja vazduha na naše zdravlje je mnogo veći nego u ostalim delovima Evrope. Kvalitet vazduha u Vojvodini, kada nema vetra, još je gori, jer vazduh ‘stoji’. Tada se štetne materije i čestice nagomilavaju i postižu jako visoke koncentracije, pogotovo u većim naseljima gde saobraćaj, industrijski izvori i kućna ložišta zimi, kao i zagađenje od gorenja deponija i paljenja useva posle žetve, doprinose lošem kvalitetu vazduha. Način da se vazduh popravi je da se radi na smanjenju zagađenja u svim navedenim oblastima, i to kroz regulaciju zagađenja primenjivanjem evropskih standarda, kao i kroz edukaciju građana i novčanu podršku najugroženijima da, na primer, zamene kućna ložišta na ugalj i drvo sa čistijim alternativama“, kaže Jovanović Andersen, nudeći konkretna rešenja.

Kao važan uzrok rizika po zdravlje ljudi, ona navodi i klimatske promene, koje će doneti još toplije vreme, veći broj dana sa toplotnim udarima i temperaturama iznad proseka.

„Kombinacija vrućine i zagađenja vazduha je izuzetno štetna po zdravlje, što nam je nedavno pokazao novi evropski projekat ‘Exhaustion’. Ovo je još jedan razlog da što pre počnemo da radimo na poboljšanju kvaliteta vazduha u našem regionu“, zaključuje Jovanović Andersen.

Mjerna stanica u blizini fabrike nije postavljena

Da ne možemo precizno da znamo koliki će obim zagađenja proizvesti Linglong, slaže se i Jovan Čabrilo, meteorolog i glavni urednik portala Vojvodinameteo.

„Imajmo u vidu da se očekuje i veliki broj kamiona teretnjaka, što će takođe doprineti zagađenju vazduha. Mi još uvek nemamo mernu stanicu u neposrednoj blizini ovako velikog potencijalnog zagađivača, a da bismo znali šta se dalje može transportovati sa izvorišta, potrebna nam je merna lokacija u blizini same fabrike“, kaže Čabrilo, koji je nedavno kao jedan od predstavnika ZRAK-a učestvovao na događaju „Čoveče, ne guši se“, u organizaciji Beogradske otvorene škole (BOŠ). ZRAK je u saradnji sa BOŠ-om pre tri godine postavio u Zrenjaninu četiri merača PM čestica, a kao rezultat potpisanog memoranduma o saradnji BOŠ-a i aktivista za čist vazduh, Zrenjaninci će dobiti još tri do pet senzora. Neki od starih će biti zamenjeni, uz mogućnost da se pokriju još jedna do dve nove lokacije.

„Meteorološki elementi koji najviše utiču, odnosno diriguju zagađenje vazduha uopšte, jesu vetar, padavine, vazdušni pritisak i postojanje temperaturne inverzije. Ona se obično javlja zimi, kada je u višim slojevima toplije u odnosu na prizemne slojeve. Zagađujuće materije mogu biti prenošene i stotinama kilometara daleko posredstvom vetra i padavina, što opet zavisi i od njihovog intenziteta“, kaže Čabrilo, akcentujući temperaturnu inverziju kao glavni uzrok pojačanog zagađenja. Tada imamo udružene visok vazdušni pritisak i slab vetar ili, pak, tišinu (izostanak bilo kakvog kretanja vazduha u prizemnom sloju). Ovakva meteorološka situacija neće transportovati zagađujuće materije daleko od mesta izvorišta, ali će značajno ugroziti neposrednu okolinu. To znači čitavu opštinu Zrenjanin, a ne samo neposredno okruženje fabrike Linglong.

Vetrovi koji najčešće duvaju u srednjem Banatu su jugoistočni, te zapadni i severozapadni.

„Kada to sagledamo, jasno je da će se zagađenje iz Linglonga najčešće širiti prema Bečeju i Senti, te dalje prema Subotici i jugu Mađarske, a u suprotnoj situaciji prema opštinama Sečanj, Alibunar i Vršac, odnosno dalje prema Rumuniji. Naravno, koncentracije zagađujućih materija se smanjuju kako se udaljavamo od izvora zagađenja“, kaže Čabrilo.

Kao rešenje problema, iz perspektive njegove struke, Čabrilo navodi da izrada Plana za poboljšanje kvaliteta vazduha na nacionalnom i lokalnom nivou, podrazumeva da „treba da se definišu takve mere da nema prekoračenja graničnih vrednosti koje definišu čist vazduh, bez obzira koliko su loši meteorološki ili nepovoljni geografski uslovi“. Svetska zdravstvena organizacija je od nedavno još pooštrila kriterijume za dozvoljenu koncentraciju suspendovanih PM čestica u vazduhu i to na pet mikrograma po metru kubnom (μg/m3) za PM2.5 i 10 mikrograma po metru kubnom (μg/m3) za PM10, a koje su zapravo nosioci zagađujućih materija, teških metala pre svega.

U Evropi je zagađenje mnogo niže, a zdravstveni podaci i infrastruktura potrebna za istraživački rad, dostupni su i odličnog kvaliteta, kaže nam Jovanović Andersen.

„U Srbiji, kao i celoj istočnoj Evropi, gde su problemi zagađenja najveći u Evropi, mi nemamo dovoljno podataka o zagađenju, niti studija o uticaju na zdravlje stanovništva. Akutno su nam potrebne takve studije, da bismo bolje razumeli problem zagađenja, da bi edukovali građane, kao i doktore i pacijente kako da se zaštite, i da bismo pomogli i motivisali lokalne i državne vlasti da sprovedu neophodne promene u zakonima, kako bi zagađenje vazduha bilo regulisano a zdravlje stanovništva popravljeno“.

Znanje iz Srbije jeste važno za Srbiju, ali i za ceo region koji ima slične probleme, smatra Jovanović Andersen. Priča i o motivima koji su presudili da učestvuje u malom, lokalnom projektu.

„Profesionalno, uvek me motiviše radoznalost da radim sa novim podacima i novim naučnim problemima, kroz koje i ja uvek puno naučim i profesionalno se razvijam. Pošto sam poreklom iz Srbije, to je motiv više da radim sa podacima u Srbiji, sa lokalnim partnerima i građanima kojima je rešavanje tog problema od životnog značaja. Ta dimenzija saradnje sa lokalnim stanovništvom je nešto što nije moguće u većim projektima, poput onih u kojima učestvujem širom severne i zapadne Evrope“, motivišuća je poruka ove naučnice svetski priznatog autoriteta, za sve stručnjake koji svojim znanjem mogu da pomognu u borbi za Ustavom zagarantovano pravo svih nas da živimo u zdravoj životnoj sredini.

Izvor: Al Jazeera

Pregled vijesti, tema, mišljenja, blogova sa Balkana i iz svijeta u samo jednom kliku
Pročitajte sada