Tajne biološke laboratorije u Ukrajini: Teorija zavjere koja traje

Od početka ruske agresije na Ukrajinu, Kremlj je kroz svoje propagande medije (a takvi su danas praktično svi u Rusiji) konstantno „promovisao“ tezu o „tajnim biološkim laboratorijama u Ukrajini“.

Ruski „stručnjaci“, razni desničari, članovi Dume, pa čak i visoki zvaničnici iz Vozdvidenske ulice su navodili teze o „tajnim američkim programima biološkog oružja“, koje je navodno „usmereno i dizajnirano isključivo protiv građana Rusije“. Kako je moguće da biološko oružje zna ko je čiji državljanin, iz Kremlja tada nisu objasnili, ali je ova „teorija zavere protiv svih Rusa“ aktuelna i danas.

I sam Vladimir Putin je u nekoliko navrata podržao ovakve tvrdnje, navodeći da je „u pitanju dugogodišnji plan Pentagona, kao i njihovih saveznika u Kijevu, te još nekih članica NATO-a“. Zapravo, Putin je još 2017. godine tvrdio da se protiv Rusa vodi „biološki i genetski rat“.

„Najmanje pet godina su strane medicinske i farmaceutske kompanije radile na sveobuhvatnom programu prikupljanja DNK materijala naših građana“, tvrdio je tada Putin.

Državni parlament (Duma) je ubrzo na predlog Genadija Oniščenka doneo nove zakone i propise kada je prikupljanje genetskog materijala u pitanju, kao i sam način na koji se on sprovodi. Ipak, ostalo je nejasno – ako su Putinove tvrdnje tačne, kako ruski bezbednosni i obaveštajni aparat to nije znao i nije to sprečio. Oniščenko je kasnije optužio i Pentagon da „godinama stoji iza ovog programa, iako je to zabranjeno međunarodnim konvencijama“. Iako su tada brojni visoki ruski zvaničnici, uključujući i Sergeja Lavrova, najavljivali da će se „ovo pitanje rešavati na najvišem nivou sa Belom kućom i (tadašnjim) predsednikom Donaldom Trampom“, cela priča je ubrzo zaboravljena… ili se to tada tako činilo.

‘Tajno oružje koje čita DNK svakog Rusa’

Početkom 2022. godine i pokretanjem agresije na Ukrajinu, tvrdnje o „američkom biološkom oružju koje čita DNK svakog Rusa“ su ponovo postale popularne. Ova teorija zavere je ubrzo dobila i svoj formalni karakter, pa je ruska misija u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija zatražila i zvaničnu istragu, te formiranje posebne komisije koja bi istražila „američke laboratorije u drugim državama“.

Ruski ambasador u UN-u Vasilij Nebeznja i danas stoji iza tvrdnji „o biološkom ratu protiv ruskih vojnika, kao i ruskog stanovništva u Donjecku i na Krimu“.

Kremlj je u pravu samo po jednom pitanju – razvoj i korišćenje ovakvih oružja je zaista zabranjeno, i to još pre pola veka. Konvencija o zabrani biološkog i hemijskog oružja (BTWC) je na snazi od aprila 1972, potpisalo ju je 185 zemalja, a od tada ju je nekoliko puta ratifikovalo njih 190. Zanimljivo je i da Izrael nikada nije bio potpisnik, niti je ratifikovao ovu Konvenciju.

Optužbe visokih diplomata

Kako je agresija na Ukrajinu napredovala, ispostavilo se da su postojale različite biomedicinske ustanove i kompanije, ali su se one redom bavile „dosadnim“ istraživanjima oboljenja kod domaćih životinja, razvojem vakcina protiv koronavirusa i gripa, te opštim analizama biomaterijala. Ovakve laboratorije i ustanove postoje širom sveta, pri svakom većem kliničkom centru ili univerzitetu, a to je zapravo i najčešća vrsta biomedicinskih istraživanja.

Sa druge strane, Ukrajina nikada nije imala ni jednu laboratoriju sa BSF mogućnostima (Biosafety Four). Ovakve laboratorije imaju različite sisteme za filtriranje vazduha, gasova, hemikalija i vode pre nego što se oni ispuste u životnu sredinu. Ove laboratorije su toliko skupe i retke da ih ima manje od stotinu u celom svetu – najpoznatije su USMC Fort Detrick u američkoj državi Maryland, MoD Porton Down u britanskom Wiltshireu, te Institut AMMS u Pekingu.

Iako su i Lavrov i Nebeznja tvrdili da „imaju dokumente o laboratorijama u Harkovu i Poltavi“, svetska javnost nikada nije saznala da li su oni i verodostojni.

Ovakve tvrdnje iz Kremlja su ubrzo postale popularne i kod američkih konzervativaca i desničara. Popularni republikanski novinar i voditelj Tucker Carlson (koji je u to vreme još uvek bio na Foxu, omiljenoj desničarskoj televiziji u SAD-u), nekoliko puta se u svojoj emisiji bavio ovim tvrdnjama Kremlja, kao da su one zaista i istinite.

„Potpuno je jasno da su nas Pentagon i naša vlada lagali, a sada pokreću i kampanju poricanja, kako bi sakrili ono što su radili u Ukrajini“, naveo je tada Carlson.

Laboratorije čija je bezbjednost ispod prosjeka

Treba reći da je u Ukrajini, kao i u još nekoliko zemalja bivšeg SSSR-a, zaista bilo američkih donacija i investicija u medicinske laboratorije, ali da to nema nikakve veze sa razvojem biološkog i hemijskog oružja. Odbor za spoljne poslove Senata i američka zamenica državnog sekretara Victoria Nuland su nekoliko puta odbacili ovakve tvrdnje kao „propagandu iz Kremlja“.

Sa druge strane, Rusija i danas ima brojne, najvećim delom vojne, laboratorije za nuklearna, medicinska i hemijska istraživanja, a međunarodni stručnjaci se slažu da je bezbednost u ovim laboratorijama „ispod proseka“. Radi se uglavnom od starim sovjetskim laboratorijama iste namene, koje su u međuvremenu delimično modernizovane. Stručnjaci napominju i da u njima radi osoblje koje Kremlj i obaveštajna služba GRU biraju „ne po svojim kvalifikacijama i znanju, već po lojalnosti Kremlju“.

O tome svedoči i incident u Arhangelskoj oblasti, blizu Severodvinska u Sibiru. Sredinom avgusta 2019, ruske nuklearne snage su testirale novi projektil „9M730 Burevestnik“, koji po izveštajima zapadnih službi ima i nuklearnu bojevu glavu, kao i nuklearni pogonski sistem. Jedan od projektila je imao kvar i srušio se u more nedaleko od samog centra za testiranje. Pilotima transportnog aviona koji je prevezao projektil nije rečeno da postoji opasnost od radijacije, kao ni roniocima koji su ga izvukli na površinu. Takođe, štetu od radijacije su pretrpela i dva broda specijalne namene – Serebryanka i Zvezdochka. Dva dana kasnije, blizu iste lokacije je detektovana snažna eksplozija, koja se mogla očitati i kao zemljotres čak u Švedskoj i Norveškoj. Ruski mediji su kasnije preneli izjave lokalnih očevidaca, ribara iz nekoliko sela, koji su naveli da su „osetili jak zemljotres i stub vode visok stotinu metara“.

Rusija ima još dve delimično tajne nuklearne laboratorije – VNITF u Sarovu i Istraživački mornarički institut u Snezhinsku. Različite vrste nuklearnih, hemijskih i ispitivanja novih materijala se danas uglavnom sprovode u tzv. zatvorenim gradovima, poput Arzamasa 16 i Chelyabinska 65, kao i postrojenjima u oblasti Kapustin Jar, koji se u iste svrhe koristio još od ’80-ih godina.