Bayraktar – dron kojeg žele mnoge zemlje, pa i one na Balkanu

Pre tačno godinu dana, svet se pribojavao ruskog napada na susednu Ukrajinu. Mnogi vojni stručnjaci su tvrdili da se to neće dogoditi, te da bi, čak i u slučaju napada, mnogostruko brojnija i opremljenija ruska vojska brzo dovela do kapitulacije svog suseda.

Godinu dana kasnije, ruska armija je nesumnjivo „zaglavljena“ u Ukrajini, a do sada je poginulo najmanje 55 do 70 hiljada ruskih vojnika. Kremlj je ozbiljno potcenio motivisanost, rešenost i obučenost ukrajinskih snaga bezbednosti da brane svoju domovinu od agresije.

Ono što je takođe predstavljalo veliko iznenađenje za svetsku javnost je korišćenje do tada praktično nepoznatih letelica turske proizvodnje. „Bayraktar TB-2“ se pokazao kao izuzetno dobro dizajnirani dron, koji je u prvih šest meseci agresije uništio na stotine ruskih oklopnih vozila, tenkova i sredstava veze.

Novi ‘igrač’ na nebu

Sredinom 2021. godine gotovo nezapaženo je prošla vest o velikoj modernizaciji ukrajinske mornarice. Pored novih raketa kopno-more, i nove generacije pametnih (smart) torpeda sa laserskim navođenjem, Ukrajinska morska komanda (UNFC) je u julu te godine dobila i četiri nova bespilotna drona. U pitanju su bile prve verzije „Bayraktar TB-2“ turskog proizvođača „Baykar Defense Technology“. Kako su ukrajinske pomorske snage bile izuzetno zadovoljne ovom nabavkom, nedugo zatim su naručena i dva bojna broda MILGEM, poznatiji i kao ADA/TF2000, takođe turske proizvodnje. Isporuka je bila planirana za sredinu 2022, ali je u međuvremenu počela ruska agresija.

U maju prošle godine, upravo ovi primerci „Bayraktar TB-2“ drona će uništiti dva ruska desantna broda klase „Raptor“ u Crnom moru. Samo dve nedelje kasnije će u regionu Kulbakine tri drona u samo jednom napadu uspeti da unište celu rusku izviđačku jedinicu – šest oklopnih vozila, pet bacača raketa na vozilima i tri vozila jedinice veze. Budući da jedan „Bayraktar“ može da nosi dva kompleta UMTAS navođenih projektila (ukupno osam raketa), to znači da je samo jedan dron u stanju da nanese velike gubitke neprijatelju.

U zavisnosti od konfiguracije drona, i vrste senzora (EO/IR, lasersko ili infracrveno navođenje), on može biti naoružan čitavim spektrom raketa i bombi. Na prvom mestu su MAM kompjuterski navođene bombe sa korekcijom putanje. Skraćeno od „Mini Akili Muhimmat“ (pametna aviomunicija), ove bombe su proizvod turske kompanije Roketsan. Prvi put su korišćene u Siriji, a kasnije i u Libiji i Nagorno-Karabahu. U operaciji „Eufratov štit“ 2017. godine, turske snage su koristile više od 1.000 komada MAM-L sa satelitskim navođenjem, a samo u regionu Azaz je bačeno više od 500 komada na položaje pobunjeničke Armije Slobodne Sirije.

Brojne verzije raketnog naoružanja

Kompanija Roketsan je proteklih godina razvila i unapređenu verziju MAM, nazvanu „Cirit“, koja se pored „Bayraktar“ dronova može koristiti i na turskom tenku „T-129 Atak“, kao i na evropskom helikopteru „EC-635 / Airbus H135M“. „Cirit“ je trenutno jedina višenamenska raketa ovog tipa u svetu.

Turska Nacionalna institucija za naučno i tehničko istraživanje (TUBITAK) je takođe razvila dve vrste oružja za „Bayraktar TB-2“ – „Bozok“ pametni projektil sa višenamenskim laserskim upravljanjem i biranjem cilja, te „Togan“, bombu za uništavanje bunkera i utvrđenja.

Takođe, upravo je u Ukrajini prvi put korišćena raketa „UMTAS-L Evo“, nova generacija protivtenkovskog projektila koji može da probije i reaktivni oklop (sistem za odbranu na savremenim tenkovima).

Svi „Bayraktar TB-2“ dronovi u Ukrajini standardno imaju CATS sistem za analizu situacije na frontu iz vazduha laserskim skeniranjem. Manji broj je opremljen i opcionim „Argos II HDT“ multisistemskim senzorom, koji na jednom mestu prikuplja informacije sa različitih vrsta kamera za ciljanje mete (sistem ISTAR).

„TB-2“ dronovi koji se trenutno sklapaju mogu imati i treću opciju senzora – „MX-15D Wescam“. Ovo je u potpunosti digitalni sistem visoke rezolucije i u jednom sistemu obuhvata infracrveno, lasersko i noćno navođenje, sa pet aktivnih senzora u isto vreme.

Potpuno opremljen „Bayraktar TB-2“ u vazduhu može da provede čak do 27 sati neprekidno, do visine od 5.400 metara. Dronovi opremljeni već pomenutim sistemima za navođenje mogu imati domet od preko 300 kilometara, uz vezu sa zemaljskom stanicom. Neke verzije mogu leteti i dalje, koristeći tzv. inerciono navođenje i GPS kompjuter za navigaciju. Takođe, novi primerci su u stanju da izvedu „Deploy-Return“ manevar (napadni – vrati se) potpuno samostalno, čak i ako dođe do prekida sa operaterima na zemlji. Takođe, smatra se i da će nove verzije koje će biti proizvedene ove godine za zemlje članice NATO-a imati domet i preko 1.000 kilometara, što će ih staviti u klasu najnaprednijih vojnih letelica u svetu. One će moći i da lete brže od sadašnjih 150 kilometara na čas, čak i do brzine od 220 kilometara na čas. Postoje i planovi da se sadašnji motor austrijske proizvodnje „Rotax 912“ zameni naprednijim motorom „PD-170“ turske proizvodnje. U finalnoj fazi razvoja je i „Bayraktar TB-3“, verzija ovog drona sposobnog da poleće i sleće sa kratkih pista, poput brodova ili šumskog terena.

Rat kao savršena reklama

Nema sumnje da je rat u Ukrajini bio „savršena reklama“ za „Bayraktar“, kao i za celu klasu vojnih dronova. Jasno je da će se u budućnosti sukobi širom sveta u velikoj meri voditi dronovima, kao i drugim vrstama bespilotnih letelica, a već postoje i oklopna vozila bez posade, kao i desantni brodovi bez mornara. Svi oni funkcionišu na sličnom principu, a ovakvi sistemi su se pokazali kao značajno efikasniji od onih sa ljudskom posadom, kao i značajno jeftiniji za nabavku, opremanje i obuku ljudstva.

Sama kompanija „Baykar“ već razvija i čitav niz sličnih letelica, poput velikog borbenog drona „Akinci“, te bespilotnog aviona lovca-bombardera „Kizilelma“. Ipak, „Bayraktar TB-2“ ostaje glavni i najpoznatiji proizvod ove kompanije.

Dvadeset osam zemalja je već potpisalo ugovore o nabavci, a prošle godine „Baykar“ je prodao letelice za više od milijardu dolara. Turska armija ima najmanje 200 aktivnih „TB-2“, mornarica još najmanje 15, dok ih turska obalska straža ima šest. Katar još od 2019. godine ima šest operativnih dronova.

„Bayraktar TB-2“ se, osim u Ukrajini, trenutno koristi i u Pakistanu, Nigeru, Kirgistanu, Etiopiji i Maroku. Narudžbine su potvrdili i Poljska, Nigerija, Mali, Azerbejdžan, Turkmenistan, Rumunija, Irak i Kuvajt. Ujedinjeni Arapski Emirati su zainteresovani za nabavku više od stotinu ovih dronova.

‘Bayraktar’ i na Balkanu?

Još u aprilu prošle godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je najavio mogućnost kupovine „Bayraktara“.

„Tražio sam od (turskog predsednika) Erdogana da preko reda nabavimo ‘Bayraktare’ i uvrstimo ih u naoružanje Vojske Srbije“, rekao je tada Vučić.

Srbija već ima domaće bespilotne letelice „Vrabac“, te dronove „CH-92“ kineske proizvodnje.

Samo šest meseci kasnije, stigla je vest da je i Kosovo zainteresovano za nabavku ovih dronova. Kosovski ministar Fikrim Damka je tada izjavio da se „direktno sa turskom stranom radi na nabavci Bayraktara“.

U međuvremenu je i Albanija, koja je kao i Turska članica NATO-a, potpisala ugovor o nabavci tri „Bayraktara TB-2“ najnovije serije. Premijer Edi Rama je u decembru rekao i da su „ovo tek prva tri ovakva drona, te da se on nada da neće biti potrebe za njihovo korišćenje“.

Ipak, i Srbija i druge balkanske zemlje će morati još da čekaju na isporuku ovih letelica. Prioritet kompanije „Baykar“ je trenutno Ukrajina, kao i velike zemlje NATO-a. Poljska do sredine ove godine treba da dobije čak 24 primerka ove letelice, koji su naručeni još 2021, pre početka rata u Ukrajini. Rumunija, koja je takođe bitan bezbednosni faktor na Balkanu, pre svega zbog izlaza na Crno more i blizine Rusije, očekuje isporuku tri kompletna sistema „zemlja-nebo“, a u svakom od njih će biti po šest „TB-2“ dronova, te sa više od osam zemaljskih stanica. Ovaj posao je jedan od najvećih i najbitnijih za „Baykar“ – vredan je preko 300 miliona dolara.

Jasno je i da bi sa svojim karakteristikama, „Bayraktar TB-2“ značajno promenio odnos vojnih snaga na Balkanu. Domet od 300 do 500 kilometara znači da bi i Srbija i Albanija mogle bez problema da njima kontrolišu gotovo čitav svoj vazdušni prostor. Iako to nije njihova primarna namena, „TB-2“ bi, sa svojim naprednim sistemima za izviđanje, bili od izuzetne koristi i u slučajevima elementarnih nepogoda, te odbrane od požara i poplava. Takođe, oni bi se mogli koristiti i za akcije spasavanja, te za borbu protiv terorizma i trgovine drogom i ljudima, budući da mogu bez problema leteti i snimati u svim uslovima, praktično neprimećeni.

Iako su sami ugovori tajna, stručnjaci procenjuju da jedan „Bayraktar TB-2“ košta između pet i sedam miliona dolara, a da u zavisnosti od vrste opreme i naoružanja, može da košta i preko 15 miliona dolara. Na ovo treba dodati i troškove obuke ljudstva, održavanja i ponovnog naoružavanja letelice.