Sve Putinove rakete: Velike ambicije i ozbiljne prijetnje

Iako Rusija već više od dve decenije u svet šalje propagandu o “neviđenom napretku vojne tehnologije”, uz česte tvrdnje samog Putina da “imaju superiorno oružje u odnosu na Zapad”, situacija u Ukrajini pokazuje da se, u stvarnosti, Rusija i dalje oslanja na hladnoratovsku vojnu doktrinu, te oružje koje svoje korene vuče još iz vremena SSSR-a.

Raketni sistem RS-28 “Sarmat”, koji je Putin nedavno predstavio kao “najmoćniju raketu na svetu”, već je imao svoj demonstracioni let 2018. godine – takođe pred Putinom. On je tada najavio šest novih strateških oružja ruskih oružanih snaga, od kojih ni jedno još uvek nije ušlo u punu operativnu upotrebu.

Ključna karika nuklearne odbrane

“Sarmat” je zapravo prvi put javnosti predstavljen sredinom 2014. godine, a tada se najavljivalo da će on biti ključna karika celog sistema ruske nuklearne odbrane do 2020. godine. Četiri godine kasnije, uspešno je testiran pogonski sistem budućeg sistema, PDU-99. Ovaj pogonski sistem je redizajn starijeg sistema RD-263, razvijenog još 1968, a koji je u upotrebi bio sve do pada Sovjetskog saveza.

“Sarmat” ima inercioni navigacijski sistem, a može da bude i navođen putem satelita. U slučaju lansiranja sa nuklearnih podmornica, može imati i tzv. astroinercioni sistem. Krajem 2019. godine, ruski general Sergej Karakajev je potvrdio da će barem četiri strateške baterije sistema “Sarmat” biti raspoređene u aviobazi Dombarovski, u okviru 31. raketnog bataljona.

Takođe, “Sarmat” bi trebalo da u potpunosti zameni i strateške interkontinentalne rakete R-36M, koje su proizvedene još 1971. Devedesetih su ove prazne rakete-nosači delimično unapređene u bazi Uzhur u Krasnojarsku i tako je nastao sistem “Vojvoda” (R-36 Mod 5). Ovaj donekle unapređeni sistem može da ima do pet nezavisnih bojevih glava (MIRV), od kojih svaka ima snagu od 750 kilotona. Ovakav dizajn je omogućio Rusiji da i dalje poseduje interkontinetalno strateško naoružanje unutar međunarodnog programa START (koji zabranjuje bojeve glave od 800 kilotona do jedne megatone). Trenutno se planira operativno uvođenje sistema “Sarmat” krajem ove ili početkom sledeće godine, mada će zbog rata u Ukrajini ovaj rok sigurno biti produžen.

Sistem za napredno navođenje

Još jedno od oružja čije razvoj traje duže od decenije je “1B75”, sistem za napredno artiljerijsko navođenje. Sistem počiva na “akustično-termalnom” principu, a razvija ga državna kompanija Ruselektronik, unutar koncerna Rostek. Sistem, u teoriji, može da detektuje artiljerijske jedinice, PVO oružja i raketne sisteme na udaljenosti od 30 kilometara novorazvijenim akustičnim senzorima velike osetljivosti, bez emitovanja bilo kakvih radio signala ili termalnog otiska. Takođe, kada je montiran na kamion “Kamaz 6350”, može imati i infracrvene senzore.

Jedan od sistema koji je sa delimičnim uvođenjem počeo 2020. godine je “Tirada 2S” namenjen ometanju protivničkih satelitskih komunikacija. Zvaničnici Kremlja retko pominju ovaj sistem, ali se zna da se sastoji iz tri dela: sistema za generisanje elektromagnetnog snopa, dela za napajanje i komandnog vozila. Zbog ovakvih karakteristika, NATO ovaj sistem klasifikuje kao EW (electronic warfare, elektronsko ratovanje). Sistem je testiran 2020. kada su uništena dva nefunkcionalna satelita iz programa “Kometa KFT”. “Tirada 2S” bi u punu operativnu upotrebu trebalo da uđe do 2027. godine.

“Blagovest” je ime novog vojnog satelitskog sistema, koji bi trebalo da unapredi komunikaciju između brojnih jedinica na zemlji, moru i u vazduhu. Radi se o “sazvežđu” (NATO oznaka Constellation 14F149), budući da se sastoji od četiri satelita u geostacionarnoj orbiti. Sateliti komuniciraju u enkriptovanoj (zaštićenoj) frekfenciji Q/Ka, i mogu omogućiti brzi pristup internetu (tj. unutrašnjoj vojnoj računarskoj mreži – intranetu), kao i digitalnu dvosmernu radio komunikaciju. Satelite je proizveo koncern Reshetnev ISS, a bazirani su na već dokazanom i proverenom dizajnu “Ekspres 2000” sa pet solarnih panela. Prvi satelit je lansiran 2017, a poslednji 2019. iz centra u Bajkonuru, korišćenjem rakete “Proton M”.

Još jedno od (budućih) oružja, a koje zvaničnici Kremlja, kao i sam Putin već godinama najavljuju je i Suhoj S-70B, poznatiji pod imenom “Okhotnik”. Reč je novoj generaciji nevidljivih (stealth) dronova, a koji mogu imati i ulogu bombardera. “Okhotnik” (rus. dobar lovac) je zajedno razvijan od strane koncerna Suhoj i korporacije MiG. Razvoj je započeo još 2005. godine sa testnim modelom “Mikoyan Skat”, a koji je imao ulogu “demonstratora tehnologije”. Rusko ministarstvo odbrane ubrzalo je 2011. ovaj projekat, nakon izveštaja obaveštajne službe GRU o masovnom korišćenju dronova od strane međunarodnih saveznika predvođenih SAD-om u sukobima u Iraku i Afganistanu. Proizvodnja prvih primeraka je počela 2012. u tajanstvenom kompleksu NAPO blizu Novosibirska (NAPO je fabrika koncerna Suhoj za razvoj prototipova letelica). Početkom 2019. godine je predstavljen kratak video prvog prototipa koji je leteo u pratnji lovca pete generacije Su-57. U avgustu iste godine tri proizvodna primerka su imala svoj prvi let u test centru u Akhtubinsku, a rusko ministarstvo odbrane je tada video snimak objavilo u medijima i na društvenim mrežama. Trenutno su u fazi izrade barem još četiri drona “Okhotnik”, a puno uvođenje se očekuje između 2024. i 2028. godine.

Prijetnje balkanskim državama

Već pomenuti dron “Okhotnik” je inače deo šireg projekta unapređenja svih rodova ruske vojske, pod imenom “Projekat 23900” i “Projekat Ivan Rogov”, a o kojima i sam Vladimir Putin često govori u domaćim medijima. Planirana je i proizvodnja nekoliko bojnih brodova sa mogućnostima kamuflaže na moru (MSS, marine stealth system), a oni bi trebalo da nose do četiri drona “Okhotnik”, za izviđanje i napade iz vazduha.

I dok ruska armija čeka uvođenje ovog modernog naoružanja, ruski zvaničnici uveliko prete i njegovom upotrebom. Dimitrij Rogozin, jedan od najbližih Putinovih saradnika, nekadašnji vicepremijer i trenutni direktor svemirske agencije “Roskosmos”, zapretio je korišćenjem pomenutih raketa “Sarmat” protiv Severne Makedonije, Bugarske i Crne Gore zbog zabrane leta aviona ministra spoljnih poslova ruske federacije Sergeja Lavrova u njihovom vazdušnom prostoru. Sve tri zemlje su i članice NATO-a, pa bi mogle da se pozovu na tzv. Član 5 koji navodi da je “pretnja jednoj od zemlji članica pretnja celom NATO-u”.

Ovo nije ni prvi put da Rogozin preti. Ranije ove godine je upozorio međunarodnu zajednicu da “Međunarodna svemirska stanica ISS može lako da padne u okean bez ruskog modula, koji je na njoj zadužen za upravljanje i navigaciju”.

Na početku ruske agresije na Ukrajinu, Rogozin je na Twitteru kritikovao i milijardera Elona Muska zbog dostavljanja njegovog satelitskog sistema za pristup internetu “Starlink” ukrajinskim snagama bezbednosti. “Elon Musk snabdeva ukrajinske fašiste vojnom opremom” napisao je tada Rogozin, dok je Musk u odgovoru naveo: “Ako poginem pod nerazjašnjenim okolnostima – bilo je lepo poznavati vas”.