Beogradski advokat: Zašto sam uveo sankcije Rusiji

Ako neće Vučić, hoću ja, zaključio je beogradski advokat Čedomir Stojković, prije nego što je Ambasadi Ukrajine i kancelariji Delegacije Evropske unije u Srbiji predao pismo u kojem im je obrazložio odluku da njegova advokatska kancelarija iz Beograda uvede sankcije Ruskoj Federaciji.

Svjestan je da neće postići puno, te da se radi o simboličnom potezu, ali kaže da je to morao učiniti jer ga je „sramota“ šutnje Srbije o ruskoj agresiji na Ukrajinu, izostanka sankcija zvaničnog Beograda Rusiji, ali i – „ruske okupacije“ Srbije.

Stojković nije stao na tome, već je otišao i korak dalje, te je Vladi Srbiji uručio zahtjev za brisanje Ruske Federacije sa liste sigurnih zemalja, kao i zahtjev da se Ukrajincima i Rusima koji se protive ratu i režimu u Moskvi dodijeli povlašten položaj prilikom traženja azila u Srbiji.

„Nisu svi Rusi isti“, kaže.

Da li će nešto uspjeti promijeniti ili će to biti samo još jedna borba protiv vjetrenjača sa preoptimističkim temeljem, pokazat će vrijeme. U razgovoru za Al Jazeeru, Stojković je iznio uvjerenje da će, prije ili kasnije, lakše ili bolnije, morati doći do pucanja veze između srbijanskog predsjednika Aleksandra Vučića i ruskog lidera Vladimira Putina, što je prvi preduslov da se regija Zapadnog Balkana počne kretati putevima dobrosusjedstva i prosperiteta.

„Kremlj oduvek stremi tome da svađa narode na ovoj teritoriji, iz jednostavnog razloga što su posvađani ljudi na Balkanu lakši za Putinovu upotrebu, što vidimo, recimo, na primeru Milorada Dodika i njegovog delovanja“, tvrdi Stojković.

“Siguran sam da će, onog časa kada završi loš uticaj Kremlja na našim prostorima, Srbija postati građanski uređena demokratija, koja će se razvijati zajedno sa vama, kao našim susedima“, dodaje.

‘Srbija pod okupacijom Rusije’

Ukoliko u obzir uzmemo mnoga dosadašnja okupljanja u Srbiji na kojima je iskazana podrška Rusiji u ratu u Ukrajini, kao i evidentno jačanje proruskog narativa, jasno je da misliti drugačije od većine u Srbiji danas nije lako. Štaviše, veoma je opasno.

Dok je sam učestvovao i govorio na skupima podrške Ukrajini, tražio je zabranu proruskih okupljanja, a čak je i tužio njihove učesnike. No, bez uspjeha.

Stojković tvrdi da se nije pokajao zbog odluke o sankcijama, iako je od tada, kaže, odbio jednu ponudu da zastupa rusku kompaniju.

„Bilo je interesantno kako se to poklopilo. Da li je to možda bio neki test ili prava ponuda, ne znam, no svakako sam odbio. Da sam se pokajao – nisam, jer moje sankcije su svetlost na kraju tunela za današnju Srbiju, da se ukaže na drugačije mišljenje. Vidio sam mnogo sličnih primera ljudi koji misle kao ja, koji brane ispravne stavove, ali koji se ne smeju priključiti, jer za to treba dosta hrabrosti. Čak nema niti opozicije, koja je potonula. Ne mogu da ćutim na neke stvari i nudim racionalan pogled na sve. Recimo, poznajem mnogo Ukrajinaca i Rusa koji su u Srbiju pobegli od Putinovog režima i znam koliko im je teško dobiti azil. Stoga sam pokrenuo inicijativu da im se to olakša“, objašnjava Stojković.

Aktivizam beogradskog advokata na prvi pogled jeste neobičan, no prema stavovima koje zastupa, temelja za njega ima i plod je ogorčenosti politikom „diktatorskog“ režima srbijanskog predsjednika Aleksandra Vučića i njegovog upornog zastupanja proruskih interesa, nauštrb evropskih.

Današnja medijska slika države, navodi, ne treba čuditi, jer smatra da je Srbija „odavno pod okupacijom Rusije“ – zaslugom Vučića.

„Nije slučajno što je Srbija ovako proruski orijentisana, a to pokazuju sve dosadašnje ozbiljnije analize. Otkako su vlasti 2008. prodale Naftnu industriju Srbije Rusiji za bednih 400 miliona eura, Srbija je od tog trenutka pod faktičkom okupacijom Putina. Godišnji promet NIS-a je 2,1 milijardi evra, a najviši godišnji budžet Srbije do sada iznosi 11 milijardi evra, dok je vojni milijardu. Znači, Putin direktno upravlja novčanim fondovima koji su dvostruko veći od kompletnog odbrambenog budžeta Srbije, a od tog novca se finansiraju mnogi – mediji, nevladin sektor, desničarske grupe, pa čak i navijači koji ističu ono nesretno ‘Nož, žica, Srebrenica’ na utakmicama. Zbog toga je Srbija nastrojena tako kako jeste“, tvrdi.

‘Zapad je zao, Rusija je dobra’

I to, kaže, nije jedini razlog, jer se Vučićeva vlast potrudila da za svojih mandata ljudima uništi svako povjerenje u Zapad, te ih usmjeri ka Rusiji. To je, navodi, razlog zašto današnja Srbija ima takav stav prema dešavanjima u Ukrajini, koji naziva „sramotnim“.

„Režim u Srbiji je sve vreme radio na uništavanju svakog poverenja Srbije u Zapad. To je bio način da se formira diktatorska vlast kao u zemljama poput Severne Koreje ili Irana. Režim u takvim društvima može vladati narodom samo ako mu dokaže da postoji neki ružni, zapadni neprijatelj koji želi da ih uništi. To je ovde režim subverzivno radio rečima da svi hoće da napadnu Srbiju. To je kreiralo atmosferu među građanima da je Zapad zao, a Rusija dobra, pa ljudi klimaju glavom na sve što kažu Putin ili neki drugi ruski zvaničnik, a kada pročitaju ozbiljne analize Oxforda ili Cambridgea, u to ne veruju. A još jedan razlog za održavanje na vlasti je uništavanje međuljudske empatije i poverenja. U takvoj situaciji, kada se dogodi Ukrajina, na veliku tugu i sramotu Srbije, tom narodu se ne daje potrebna empatija. I siguran sam da to nije slika prave Srbije, nego slika okupirane Srbije“, govori.

Osim toga što se bori za promjenu politike prema Rusiji i ratu u Ukrajini, Stojković je žesto zagovornik eurointegracije Srbije, no priznaje da je pred zemljom dug put.

„Podrška članstvu Srbije u Evropskoj uniji je 2008. iznosila i do 70 posto, i to u situaciji kada je Srbija bila pod velikim pritiskom da Haškom tribunalu izruči ratne zločince. Desio se apsurd da podrška članstvu u EU-u tada nije padala, u periodu koji je delu stanovništva koji nije shvatalo šta se dešavalo u susednim zemljama, bio stresan, ali da je ta podrška pala sada, kada članstvo u EU-u želi svega 30-ak posto ljudi. Upravo je to posledica narativa koji je formiran i plasiran od 2008. godine i dolaska Vučića na vlast. Stalno se stvara lažna slika da nas Zapad pritišće, da traži nešto, a istovremeno se potpuno zanemaruje značaj EU-a za svakodnevni život građana. I zato je evroentuzijazam opao. Otkako je tu Vučić, evropske vrednosti se u Srbiji uopšte ne implementiraju, demokratizacija je pala, kao i sloboda medija, dok korupcija raste“, navodi.

Rješenje vidi, kaže, u pomoći neke jake sile Srbiji, u nastojanju da se ona „iščupa iz Putinovih kandži“.

„Takva pomoć je potrebna i neophodna, bilo da je reč o EU-u ili o Americi. Mi sami nemamo šanse da se izvučemo iz toga. Uvek govorim da mi ovde u našoj regiji, bez obzira na razne loše istorijske i svake druge konotacije, jesmo ugroženi, ali da nismo svesni na koji način. Onog časa kada završi loš uticaj Kremlja, stanje će se promeniti“, navodi.

‘Srbija nije ugrožena, ali jeste Vučić’

Nade, tvrdi, ima, jer će Vučić, prije ili kasnije, morati presjeći veze sa Moskvom.

„Veza će biti prekinuta, ali je pitanje da li na grub, ili lagan način. Međunarodne okolnosti su takve da će na ruske granice pasti gvozdena zavesa koja će Moskvi onemogućiti da upravlja malim narodima Evrope, što je njena želja još otkako je proterana iz Berlina. Veza sigurno puca, ali je pitanje hoće li pući tako što će Beograd sarađivati ili će želeti što duže ostati pod uticajem Putina. Možemo sada početi raditi na tome, ili pak kasnije, onda kada nam svi okrenu leđa, što se, naravno, i dešava. U prevodu, u tom slučaju, sami ćemo morati raditi stvari za koje nam se sada nudi zapadna pomoć“, ističe Stojković, koji ističe da uvođenje sankcija Rusiji ne bi izazvalo toliki problem Srbiji, koliko bi Vučiću.

„Srbija sada odugovlači sa sankcijama zbog Vučićevog pakta sa Putinom. To je jedini razlog zašto se sankcije Rusiji ovde ne uvode. Vučić je Putinov podanik i zato sad mora odgovoriti na dva izuzetno teška pitanja – šta će mu se desiti ako izda svog gazdu i šta će mu se desiti ako ga ne izda. Mišljenja sam da uvođenje sankcija može ugroziti samo njega, ali ne i Srbiju, koja je srećom okružena NATO paktom. Rusija nije ugrozila niti Poljsku, niti Češku, niti Hrvatsku…, pa neće niti Srbiju, ali njega možda hoće“, govori.

Borba za evropsku Srbiju je, kaže, veoma teška i složena, praćena brojnim otporima, no, da nije uzaludna.

„Rešenje je jedno – da se Evropa i NATO angažuju da u Srbiji da odstrane ruski uticaj, kako bi svima nama u ovoj regiji bilo bolje“, mišljenja je Stojković.