Muamer Tanović

Pre­ma prog­noza­ma eksper­a­ta, Balkan će po­sta­ti po­druč­je s ek­strem­n­im vre­men­skim uslovi­ma ko­jim će harati suše, a vode će biti sve man­je.

I nije tu reč samo o Kosovu, već o ci­jelom Balka­nu, koji služi za nje­gove in­teresne igre.

Za vri­jeme Borisa Jeljci­na, uti­caj oli­garha na rusku poli­tiku bio je izraz­i­to vi­sok, no kod Vladimi­ra Puti­na nije tako.

Sus­jedne države su spreča­van­jem dolas­ka Serge­ja Lavro­va saču­vale dos­to­janst­vo građana Sr­bi­je, koje nažalost nije saču­vala sama nji­ho­va drža­va, kaže Daniel Smith.

Razvo­jem svog naoružan­ja – od aviona i drono­va, do pod­mor­ni­ca i brodo­va – Turs­ka ide ka cilju neza­v­is­nos­ti od in­os­tranih nabav­ki.

U ras­pamećenom bosan­skom troku­tu lju­di svoj iden­titet traže iz­van BiH – u Beogradu, Za­gre­bu, Ankari, a naš je iden­titet ovd­je, sma­tra Jas­min Imamović, au­tor ro­mana o kralju Tvrtku.

Sr­bi­ja bi se mogla pridruži­ti sankci­ja­ma Rusi­ji isključi­vo ako se Vučić o tome do­gov­ori sa Putin­om, tvr­di Rade Vel­janovs­ki, pro­fe­sor na Fakul­te­tu poli­tičk­ih nau­ka u Beogradu.

‘Sr­bi­ja se ne nalazi ni pred kakvim izborom; ako ga je i bilo, onda ga je agre­si­ja na Ukra­jinu razreši­la – Rusi­ja nije op­ci­ja za Sr­bi­ju’, tvr­di Orhan Dra­gaš, ekspert za sig­urnost i među­nar­o­dne odnose.

Ad­vokat Če­domir Sto­jković tvr­di da će, na lakši ili grublji način, morati doći do pu­can­ja veze između Alek­san­dra Vučića i Vladimi­ra Puti­na.

Fin­s­ka ima mod­erne i vi­soko mo­tivisane oružane snage sa silom od 280.000 vo­jni­ka i rez­er­vom do njih 900.000, tvr­di fin­s­ki ekspert i sav­jet­nik par­ti­je NKP.