Autsajder bolji od favorita: Turski dron promijenio tok rata u Ukrajini

Do početka ruske agresije na Ukrajinu, u svetskoj javnosti se gotovo nije ni čulo za vojni dron nove generacije, koji je proizvod turske kompanije Baykar.

Nazvan “Bayraktar TB-2”, ova letelica je u značajnoj meri uticala na uspeh ukrajinskih snaga bezbednosti da neutrališu i zaustave kopnenu invaziju, koju je Rusija već počela iz više pravaca.

“Bayraktar TB-2” spada u u grupu vojnih letelica bez ljudske posade (UCAV). Iako se u široj javnosti sve bespilotne letelice uopšteno nazivaju dronovima, između njih postoje značajne razlike, kako u pogledu načina i dužine trajanja leta, preko vrste naoružanja koje mogu da nose, sve do manevarskih i drugih specijalnih mogućnosti.

TB-2 je i deo posebne klase bespilotnih letelica nazvanih MALE (medium altitude long endurance). To u praksi znači da može leteti do operativne visine od 5.500 metara i na maksimalnoj visini od 7.600 metara, u svim vremenskim uslovima. Maksimalni domet je oko 400 kilometara, ali se u praksi letelica šalje na mnogo bliže misije. Brzina leta TB-2 je 130 kilometara na čas, uz jurišnu brzinu u kratkom intervalu od 220 kilometara na čas. U režimu sporog letenja (cruising) i nekim isključenim elektronskim sklopovima, TB-2 u vazduhu može da neprekidno provede čak i do 27 sati.

Najveći neprijatelj tenkova

Poslednjih meseci na internetu, i u gotovo svim medijima širom sveta, mogu se videti snimci uništenja ruskih tenkova, oklopnih vozila, terenaca kao i snajperskih položaja. Zajedničko svim ovim snimcima je da su napravljeni infracrvenim kamerama sa TB-2, pre nego što su ti ciljevi i uništeni.

Turska kompanija Baykar je prve letelice ovog tipa Ukrajini isporučila još 2019. godine, a one su korišćene i u sukobima na Nagorno-Karabahu, u Siriji i u Iraku. Turska vojska je izvela nekoliko napada na položaje Kurda na severu Iraka i u Siriji koristeći upravo TB-2, a javnost je prvi put saznala za njihovo postojanje kada je u avgustu 2020. ubijeno više vođa Radničke partije Kurdistana (PKK) u oblasti Erbil na severu Iraka.

Do sada je, prema zvaničnim podacima, proizvedeno i isporučeno više od 300 jedinica “Bayraktar TB-2”. Najveći deo njih je ostao u domovini – koriste ih snage turskog vazduhoplovstva, a Ukrajini je do sada isporučeno više od 35 primeraka. Glavno oružje TB-2 su laserski navođene bombe MAM, takođe turskog proizvođača Roketsan. Aviobombe MAM su specijalno dizajnirane za korišćenje na bespilotnim letelicama i dronovima, a jednom ispaljene, mogu samostalno da prate i fiksne, i ciljeve u pokretu. U zavisnosti od verzije (MAM/C, L ili T), imaju domet od osam, pa sve do više od 50 kilometara. Napredne verzije imaju bojevu glavu TEAR (tandem effective active armour), kojima je moguće uništiti i tenkove najnovije generacije sa tzv. reaktivnim oklopom, poput ruskog T-72B3. Moguće je montirati i termobarične bojeve glave sa senzorom blizine, koje se koriste za uništavanje bunkera i utvrđenih zgrada.

Ono što se pokazalo naročito efikasnim oružjem na bojištu u Ukrajini su i rakete UMTAS, poznate i pod nazivom “Mizrak”. Ove rakete vazduh-zemlja su dizajnirane prvenstveno za napad na tenkove i oklopna vozila, i imaju sopstveno “pametno” navođenje uz sistem FF (fire and forget, “ispali i zaboravi”). Korišćenjem nekoliko vrsta senzora, rakete “Mizrak” mogu da se koriste i danju i noću, do udaljenosti od osam kilometara od tenka ili oklopnog vozila. Unapređena verzija ove rakete ima i sistem selektivnog izbora mete – “izaberi metu pre ili nakon lansiranja” (L-UMTAS). Iako još nisu korišćeni u Ukrajini, “Bayraktar TB-2” može da nosi i “pametni projektil” CIRIT. Ovaj projektil najnovije “pete generacije” ima autonomni laserski sistem za navođenje (SALS), te može biti korišćen protiv žive sile, utvrđenih položaja, vozila, pa čak i drugih letelica.

Rusija je do sada u Ukrajini izgubila najmanje 530 tenkova i više od 2.000 drugih vrsta oklopnih vozila. Procenjuje se da je bar trećina njih uništena iz vazduha, mahom korišćenjem TB-2.

Turska vojna tehnologija među vodećim u svijetu

Ono što vojni stručnjaci širom sveta ističu je i brzina razvoja raznih borbenih sistema od strane turskih kompanija iz sektora odbrane.

Sama letelica “Bayraktar” je svoj razvoj započela relativno skoro – 2012. godine, a prvi let je imala već 2014. Jedno vreme je razvoj bio praktično zaustavljen, zbog propisa iz vremena predsednika Baracka Obame, kada je bio zabranjen izvoz delova i komponenti za vojnu industriju iz Sjedinjenih Američkih Država u Tursku.

Iako “Bayraktar” koristi motore “Rotax 912”, proizvedene u Austriji, sama kompanija je deo većeg kanadsko-američkog koncerna Bombardier. “Bayraktar” takođe koristi i veoma napredne kamere i senzore pomoću kojih “vidi u mraku” (FLiR) koje Baykar kupuje od kanadske kompanije Wescam ili nemačke kompanije Hensoldt AG. Sem ovih komponenti, sve ostalo je plod turske pameti i znanja.

Sam dizajn Bayraktara nije korišćen u većoj meri od strane drugih sličnih kompanija, jer se smatrao zastarelim. Ipak, turski stručnjaci su uspeli da unaprede BWB (blended wings with aircraft body) dizajn, koji se još naziva i “izvrnuto V”. Iako ovakav dizajn ne dozvoljava velike brzine leta, on pruža odličnu stabilnost pri manjim brzinama, što je od ključne važnosti kada se koriste laserski navođeni projektili ili se napadaju mete koje se kreću relativno malom brzinom, poput tenkova. Takođe, “Bayraktar” je trenutno jedina letelica sa TR3 sistemom trostruke nezavisnosti – u slučaju da se prekine veza sa kontrolom na zemlji, TB-2 može potpuno samostalno da sleti ili da nastavi unapred zadatu misiju, te da se nakon nje sam vrati na poletno-sletnu pistu. Uz ovo, “Bayraktar” ima i ADR sistem (airborne data recorder) za snimanje i analizu leta, te “inercioni navigacijski sistem” koji mu omogućava da ostane u vazduhu čak iako mu bude onesposobljena satelitska GPS navigacija.

“Bayraktar TB-2” je trenutno u upotrebi u Turskoj (najmanje 110 letelica), Azerbejdžanu, Etiopiji, Kirgistanu, Maroku, Kataru (šest letelica), Turkmenistanu i u Ukrajini. U junu ove godine Poljska očekuje isporuku svojih 24 primeraka TB-2. Albanija je u julu prošle godine potpisala pismo o namerama za kupovinu najmanje tri letelice, a za skoro uvođenje “Bayraktara” u svoje vazduhoplovstvo su zainteresovane i Mađarska, Bugarska, Letonija, Slovačka i Kazahstan.