Kako je Srbiju pogodilo ratno dizanje cijena najma stanova

Od početka ruske agresije na Ukrajinu, Rusiju je napustilo najmanje 150.000 vrhunskih stručnjaka – pre svega iz oblasti IT-a i informatike, te digitalnih usluga, finansija, kao i veliki broj naučnika iz različitih oblasti.

Još najmanje pola miliona ljudi svih struka je pobeglo u okolne zemlje, pa je tako Turska dobila najmanje 100.000 privremenih stanovnika. Zbog porodičnih veza, još iz vremena Sovjetskog saveza, veliki broj mladih je svoje utočište našlo i u Uzbekistanu, Poljskoj, Češkoj, Letoniji, Nemačkoj, ali i Srbiji.

Od početka agresije, koju Vladimir Putin i dalje naziva „specijalnom vojnom operacijom“, iako je već mesecima jasno da je u pitanju klasičan primer prisvajanja teritorija suverene države, građani Rusije su zemlju napuštali u nekoliko velikih talasa. Ujedinjene nacije navode da je samo do sredine marta iz Rusije otišlo više od 300.000 ljudi, a do kraja avgusta ove godine još 250.000. Procene su da je samo u oktobru Rusiju do sada napustilo više od 90.000 građana. Ukupne brojke se kreću između 0,9 i 1,3 miliona, a pravu brojku ne zna niko, pre svega jer Kremlj negira bilo kakav masovni egzodus, te aktivno smanjuje brojke.

Od početka agresije, u Rusiji je na snazi i Zakon o stranoj obaveštajnoj aktivnosti – bilo kakvo izveštavanje o stanju u zemlji i toku rata na negativan način se smatra „stranom špijunskom aktivnošću“.

Mobilizacija proizvela novi egzodus

Nakon Putinove objave opšte mobilizacije pre mesec dana, počeo je i „treći talas“ emigracije ruskih državljana. Za samo sedam dana od početka mobilizacije, u susedni Kazahstan je prešlo više od 88.000 ljudi. Samo 28. septembra je u Finsku ušlo više od 8.000 Rusa. U isto vreme, na svim graničnim prelazima su se nizale kilometarske kolone, naročito prema Poljskoj, Gruziji i drugim zemljama centralne Azije. Na granici prema Kazahstanu je zabeležena kolona napuštenih automobila duža od 30 kilometara. Oni bogatiji (i sa vezama u političkom vrhu Rusije, ili čak samom Kremlju) su još u avgustu otišli u Ujedinjene Arapske Emirate, Tursku ili Nemačku. U Monaku je u toku leta zabeležen veliki priliv luksuznih automobila, nekih vrednih i više od milion eura, sa tablicama Ukrajine i Rusije. Većina super-jahti i oligarha, i onih „običnih“ ruskih biznismena su još od maja usidrene u Dubaiju, Abu Dhabiju i delimično u Monte Carlu i Monaku.

Po zvaničnim prijavama boravka, na prvom mestu je Turska, sa gotovo 120.000 ruskih emigranata, a slede Kazahstan, Finska, Uzbekistan, Grčka, Bugarska i Srbija. Mnoge zemlje Evropske unije, poput Češke i Letonije, odavno su zabranile izdavanje viza za ulazak ruskim državljanima. Turska je delimično ukinula ovakve vize i dozvolila onima koji dolaze iz Rusije boravak do dva meseca bez papira. Nemačka je, sa druge strane, javno ponudila azil brojnim ruskim opozicionim političarima, naučnicima i umetnicima.

Previsoke cijene najma

Još sredinom marta počeo je masovni transfer ruskih i ukrajinskih IT kompanija, softverskih timova i e-commerce kompanija u Srbiju. Suočene sa drakonskim sankcijama kako Sjedinjenih Američkih Država, tako i Evropske unije, te novim zakonima u Rusiji o radu i funkcionisanju tehnoloških kompanija, mnoge od njih su svoj novi poslovni dom našle prvenstveno u Beogradu, ali i mnogim drugim velikim gradovima, poput Novog Sada, Kragujevca i Niša.

Programer Milan Stamenković kaže da je ovo svakako dobro za domaću IT industriju, ali i da negativno utiče na druge finansijske segmente.

„Procenjuje se da je najmanje 450 kompanija prešlo iz ‘ratnog područja’ u Srbiju. Neki kažu i da je brojka daleko viša. To može biti od izuzetnog značaja za domaći IT sektor, budući da su neki od stručnjaka radili u velikim ruskim gigantima, poput kompoanija Yandex, VKontakte i Kaspersky“.

Sa druge strane, dodaje, trenutno je u Beogradu praktično nemoguće naći bilo kakav stan za najam ispod 500 eura mesečno. Čak se i male garsonjere u dobrom kraju Beograda bez problema iznajmljuju za 700, pa i čitavih 1.000 eura mesečno.

„To stvara ogromne probleme studentima iz unutrašnjosti Srbije – mnogi su odlučili i da dolaze samo na ispite, jer jednostavno me mogu više priuštiti kiriju u glavnom gradu Srbije“, navodi Stamenković.

Veliki broj programera u Beogradu

Jedan od razloga dolaska ukrajinskih IT kompanija u Srbiju je i taj što je veliki broj tamošnjih stručnjaka iz ove oblasti sada na prvoj liniji odbrane od ruske agresije, a laptopove su zamenili oružjem. Pojedini izvori u Beogradu, dobro upoznati sa situacijom, tvrde da trenutno u ovom gradu radi „najmanje 30.000 ruskih i ukrajinskih programera“. To je postalo očigledno čak i običnim građanima: kafići i restorani u prestonici su prepuni mladih ljudi koji govore ruski, ali i engleski – i to veoma dobro.

U Agenciji za privredne registre (APR) u Beogradu gotovo da ne prođe dan kada se ne čuje ruski jezik od nekog od klijenata. Slično je i u bankama, a gotovo svi „IT emigranti“ se odlučuju na poslovanje putem usluga elektronskog bankarstva. Uz ovo, domaći stručni sajtovi iz oblasti IT-a su prepuni oglasa za sve vrste pozicija – programere, administratore mreža, pa sve do web i grafičkih dizajnera.

Sve češće se dešava i da iskusni programeri iz domaćih IT kompanija prelaze u novoosnovane, a sve češće i kao suvlasnici ili poslovni partneri. Najnovije brojke od početka oktobra navode cifru od čak 1.300 novih IT kompanija otvorenih samo u poslednjih nekoliko meseci. Pojedine su registrovane i kao „ćerke firme“ već etabliranih IT kompanija sa Kipra, Malte i iz Izraela.

Zanimljivo je i da je u 318 novoregistrovanih privrednih subjekata i kompanija, kao odgovorna lica navedeno istih 98 pojedinaca, mahom ruskih državljana.

Trgovci nekretninama zadovoljno ’trljaju ruke’

Nesporno je i da tržište nekretnina, pre svega u Beogradu, zadovoljno „trlja ruke“. Procene su da su ukupne cene zakupa i stanova i poslovnog prostora otišle na gore od 35, pa čak i do celih 50 odsto.

Na početku godine, stan od 50-ak kvadrata u Beogradu se iznajmljivao za 300 do 400 eura. Danas je cena zakupa tih istih 50 kvadrata od 500, pa sve do 800 eura. U Novom Sadu i Nišu je takođe došlo do skoka cena zakupa, ali u dosta manjoj meri – od 10 do 20 odsto, što je nekih 100 do 250 eura.

Takođe, prvo se izdaju najskuplje nekretnine. Tako u elitnom naselju Dedinje u Beogradu praktično da više nema stanova i kuća za izdavanje, a iznosi kirija se kreću od 800, pa čak i do 3.000 eura mesečno.

Uz sve ovo, i sama država je podržala dolazak „IT emigracije“ iz Rusije i Ukrajine. Vlada Srbije je pre nekoliko meseci donela uredbu po kojoj se za radna mesta sa iznosom zarade iznad 300.000 dinara ukidaju doprinosi i deo poreza na zarade. Uslov je da je firma novoosnovana, te da zapošljava radnike na poslovima za koje nije lako naći stručnjake na domaćem tržištu.