Grujičić: Skladišta gasa su puna, ali situacija je i dalje ozbiljna

Energetska kriza uzdrmala je brojne evropske zemlje kojima predstoji teška i hladna zima. Cijene energenata u Evropi i dalje se nekontrolisano povećavaju, ali krizi se ne nazire kraj. Govori se o različitim mjerama štednje te se najavljuju novi planovi za ograničenje cijena prirodnog gasa. Moglo bi se reći kako je zapravo agresija Rusije na Ukrajinu do kraja ogolila ovisnost Evropske unije o ruskim fosilnim gorivima.

O trenutnoj energetskoj situaciji u Evropi kao i na Zapadnom Balkanu razgovarali smo sa Predragom Grujičićem, šefom Sektora za gas pri Sekretarijatu Energetske zajednice.

• Kako se rat u Ukrajini odrazio na tržište energenata?

– Tržište energenata, koje je još pre rata u Ukrajini bilo u latentnom kriznom stanju, zbog odgođenih investicija za vreme pandemije, nepredvidljivo brzog porasta potrošnje nakon nje, loših hidroloških i uopšte meteoroloških uslova koji su smanjivali proizvodnju, a povećavali potrošnju gasa, ispada nuklearnih elektrana, zloupotrebe tržišta gasom od strane Gazproma tokom prošle zime koji, na primer, namerno nije napunio svoja podzemna skladišta gasom u Evropi, i tako dalje, naprosto je eksplodiralo u cenovnom smislu nakon početka ruske agresije. Gas se kupuje po ceni koja je oko osam puta (danas) veća nego za vreme pandemije.

• U kakvoj je situaciji Evropa trenutno kada je riječ o snabdjevanju gasom? 

– U nezavidnoj je situaciji, ali je bolje nego što se mislilo. Ipak, tankeri sa utečnjenim (ukapljenim) prirodnim gasom plove ka Evropi, privučeni visokom cenom gasa koja se ovde može dobiti i tako pobeđuju tradicionalnu istočnopacifičku konkurenciju. Tradicionalni snabdevači su izašli u susret evropskim kupcima i povećavaju isporuku gasa gasovodima, dok je cena naterala potrošače na štednju. Na primer, Holandija, zemlja koja ima jako dugu tradiciju upotrebe prirodnog gasa, ove godine je smanjila potrošnju za oko 25 odsto u odnosu na prošlogodišnju. Dobro je što su skladišta gasom puna (u nekom petogodišnjem su proseku), ali ipak je situacija i dalje krajnje ozbiljna. Danas isporuka ruskog gasa čini samo osam odsto količina na dnevnom nivou, što je smanjenje udela isporuke od nekoliko puta.

• Ima li Evropa zamjenu za ruski gas? 

– Delimično ima, kao što sam već objasnio. Pretpostavljamo da će ove godine ukupne količine gasa iz Rusije biti smanjene i za dve trećine (nemamo još tačne podatke za celu godinu), a to su ogromne nedostajuće količine od najmanje 100 milijardi kubnih metara. Lavovski deo je došao iz LNG-a (utečnjeni prirodni gas), a deo dolazi iz tradicionalnih snabdevača i naravno potrošnja gasa se smanjila i mora se i dalje smanjiti. Nadalje, Evropska komisija ima plan za dobrovoljnu zajedničku nabavu gasa koja bi obuhvatila i naše zemlje iz Energetske zajednice.

• Kako komentirate plan pojedinih zemalja Evropske unije za ograničavanje cijena gasa?

– Mislim da je pravilnije reći da se radi o pritiscima pojedinih država članica Evropske unije na Evropsku komisiju da donese neku vrstu politike protiv visokih cena gasa. Evropska komisija je vrlo oprezna jer iako uviđa da su neke već donete mere (obaveza smanjenja potrošnje, obaveza punjenja skladišta, solidarnost između država članica i ubrzana izgradnja nedostajuće infrastrukture) počele da daju rezultate, direktna intervencija na tržištu mora biti vrlo proračunata. Na primer, da li uvođenje maksimalne cene uvoznog gasa može da odvede taj gas na druga tržišta i da se Evropa suoči sa još većom nestašicom? Možda neke mere mogu da se uvedu, kao vezivanje potrošnje sa uvozom gasa, ali intervenisati u ceni je vrlo teško pitanje. Potrošači se trebaju štititi od visokih računa. To znači, iako je i to teret na budžet, da se treba pomoći potrošaču da izađe na kraj sa računom za struju ili gas. Na primer, Austrija daje svakom građaninu po 500 evra ovakve podrške, a za maloletna lica 250 evra.

• Kakva je situacija na Balkanu kada je riječ o snabdjevanju gasom?

– Za sada je stabilna, ali rizik je vrlo veliki i tu, jer iako gas teče kroz Turski tok, nikad se ne zna koliko je siguran taj pravac. Severna Makedonija nema potpun plan za zatvaranje bilansa ni sada, a vezana je na jednu tačku sa Bugarskom, kapacitetom koji je zakupljen od Gazproma. Srbija ima skladište, ali kontroliše samo polovinu istog, a Bosna i Hercegovina je samo do kraja godine obezbedila potrebne količine gasa. To nije previše srećna situacija, imajući u vidu regulatorne prepreke, nedovoljnu povezanost regiona i nerazvijeno tržište, da se ulazi u sledeću zimu.

• Kako komentirate energetsku tranziciju na Balkanu gdje je ugalj još uvijek dominantan izvor energije?

– Region kasni, očekivano. Kasnio je i kasni i sa osnovnim reformama tržišta. Nažalost, čak se i ugalj uvozi, zbog loše poslovne klime u regionu, a kamoli struja. Region ima toliko potencijala da se počne sa zelenom tranzicijom da je potpuno neshvatljivo da se jako dugo čeka na tranziciju.

• Kako gledate na projekt gradnje južne plinske interkonekcije između Bosne i Hercegovine i Hrvatske, koje bi koristi donio?

– Sa jedne strane, ovo je vrlo nepovoljan momenat za taj projekat, ali je verovatno poslednji. Još uvek je otvoren prozor za finansiranje nakon toga, ne znam. Doneo bi sigurnost snabdevanja i neku vrstu podrške tranziciji, ali to neće biti jeftino. Evropska unija može dosta pomoći, ali je potrebna sinergija i ozbiljnost Bosne i Hercegovine da počne sa ozbiljnim reformama u energetici. Projekat se mora posmatrati u širem kontekstu socijalno-energetsko-klimatske tranzicije.

• Kakva su Vaša predviđanja, do kada će trajati ova energetska kriza i šta nam je činiti u budućnosti?

– Možda dve godine. Ne znamo još šta nas sve očekuje, cene će još biti visoke. Koordinacija, ispunjavanje obaveza iz Energetske zajednice, otvaranje tržišta, reforme preduzeća, nova energetska tranziciona politika, pomoć Evropske unije u tranziciji, solidarnost.